Ако је Скупштина задужена за доношење закона и представља вољу и свест народа, онда је Уставни суд Србије задужен за уставност и законитост и представља савест народа која ће нас опоменути увек када занемаримо Устав, рекао председник Томислав Николић, поводом 50 година од оснивања Уставног суда.

Председник Србије Томислав Николић поручио је да је у интересу Србије да Уставни суд буде самостална институција која штити законитост, уставност и права грађана.

“Ако је Народна скупштина задужена за доношење закона, па представља вољу и свест народа, онда је Уставни суд Србије задужен за уставност и законитост и представља савест народа која ће нас опоменути увек када занемаримо Устав”, нагласио је Николић у Скупштини Србије, где се обележава 50 година постојања Уставног суда Србије.

Председник је нагласио да се, када се говори о Уставном суду Србије, говори о законитости, стручности и правди.

Председник је поручио да се јасно држао принципа поделе власти и да у томе остаје доследан.

“Устав мора да се поштује како би грађани остварили своја права”, нагласио је председник Србије на отварању међународне конференције “Положај и перспектива уставног судства”, која се одржава поводом 50 година од оснивања Уставног суда Србије.

Николић је додао да је заслугом актуелне власти Уставни суд Србије ове године добио и своју зграду.

Према његовим речима, Уставни суд сада ради у пуном саставу и представља не само заштитника свих грађана, већ и заштитника појединачних права и последњу институцију која штити грађане.

Том улогом, како каже Николић, Уставни суд омогућава грађанима да брже и јефтиније остваре своја права, а не да у неким случајема то остварују по међународним судовима.

Он је рекао да Уставни суд захтева и мора да има надстраначки карактер, да судије осим те функције не могу да раде ниједну другу осим професорске, а да је за председника државе тај норматив још строжи и да он не може да обавља никакве друге функције.

“Ни председник ни уставни суд не смеју бити под утицајем странака”, рекао је Николић и још једном поновио да оба та органа власти морају имати надстраначки карактер и бити чувари демократије и права грађана.

Он је додао да председник не сме да утиче на рад Уставног суда, али не сме бити ни обратно, међутим, сарадња је неопходна.

Николић је нагласио да у борби за правду, поштење и демократију Уставни суд мора бити бескомпромисан, истичући да је овај суд бранилац свих достигнућа и бранилац права грађана.

“Очекујем да судије Уставног суда одлуке доносе по праву и савести. На њихово достојанство и поштење рачуна читава Србија”, поручио је Николић.

Слијепчевић: Уставни суд гарант владавине права

Председник Уставног суда Србије Драгиша Слијепчевић изјавио је да је Уставни суд чувар Устава и гарант владавине права, и да су се 2012. године, стицањем финансијске независности, створили предуслови за његову потпуну самосталност.

Слијепчевић је, отварајући међународну конференцију “Положај и перспектива уставног судства” рекао да је на делу показано опредељење Владе да поштује буџетску самосталност, да на делу уверава да је Уставни суд превазишао препреке које су га у прошлости спречавале да ради самостално.

Он је рекао да су се тек изменама Закона о Уставном суду у јануару 2012. стекли услови за рад суда по већима и увела финансијска самосталност, верујући да ће те измене тек дати пун ефекат.

Наводећи да се Уставни суд ставио у заштиту права грађана, Слијепчевић је нагласио да је у овој години решен 5.401 предмет, што говори не само о оптерећености Уставног суда већ и о угрожености права у Србији.

Због великог броја предмета, како је указао, Уставни суд је био принуђен да ради по хитним поступањима када је реч о одређеним предметима и навео да је решено 808 жалби неизабраних судија и тужилаца.

Говорећи о историјату суда, дугом пола века, Слијепчевић је истакао да је рад Уставног суда у претходном периоду неколико пута био блокиран неизбором судија, будући да су неке политичке странке на власти на њега гледале као на декларативну институцију.

Слијепчевић је рекао да је Уставни суд током прошле године решио 1.044 уставне жалбе због повређеног права на правично суђење, као и да је донео више од 50 одлука о неуставности бројних одредаба системских закона, међу којима су Закон о порезу на имовину, закони о Војно-безбедносној агенцији и Војно-обавештајној агенцији, Закон о заштити података о личности, о утврђивању надлежности АП Војводине, Закон о планирању и изградњи.

РТС