Уставни суд Србије (УСС) се, одлуком да је неуставна уредба о посебном начину признавања диплома с КиМ, довео по трећи пут у компромисно поступање у свом раду.
Наиме, УСС је прошле недеље донео одлуку о неуставности једне владине уредбе, као и претходно за уредбе о матичним књигама (28. септембра 2013) и катастру (26. фебруара 2014) за територију КиМ, а чека га и одлучивање о уставности одлуке о интегрисаном управљању административним прелазима/границом с Косовом и Метохијом.
Иако је УСС после застоја у одлучивању почео да ради, доношењем ове три одлуке, које су проистекле из договора које су водили шефови преговарачких тимова Београда и Приштине Борислав Стефановић и Едита Тахири, а које су усвојиле Скупштина и Влада, нису много допринеле дефинисању правне ситуације.
Јер се у случају све три одлуке овог суда, упркос томе што ова институција сматра да су уредбе неуставне, не обуставља њихово извршење и остају на снази још шест месеци, када ће одлука бити објављена у „Службеном гласнику” и постати правоснажна.
До тада ће се ове одлуке спроводити, а када ступе на снагу постоје две правне варијанте: да се бриселске уредбе ускладе са Уставом или да се Устав прилагоди овим уредбама. Постоји и трећа, политичка варијанта – да се ништа од тога не догоди, као што се није догодило с одредбом о неуставности која се односи на матичне књиге, која је у марту требало да ступи на снагу.
Одговор на овакву правну неусклађеност нису дале судије Уставног суда, него политичари. Министарка без портфеља задужена за ЕУ интеграције Јадранка Јоксимовић је, коментаришући последњу одлуку о неуставности уредбе о дипломама с КиМ, рекла да ће то питање бити решавано током преговора Београда и Приштине у Бриселу. И да је најважније што Србија остаје привржена наставку дијалога.
Судије Уставног суда Србије у овом случају се нису изјашњавале о својој привржености Уставу, не дајући образложење зашто се не обуставља извршење неуставних уредби.
Одговарајући на исто питање, Борислав Стефановић је рекао за „Политику” да власт вероватно хоће да се то заврши и да не буде препрека у пословима које води у Бриселу с Приштином. „При чему су ове уредбе очигледно мале и небитне на скали договора које постижу Вучић и Дачић у Бриселу”, сматра човек који се договорио и парафирао ове споразуме.
Професор уставног права на Правном факултету Владан Петров сматра да је последња уредба о дипломама, као и претходне, неуставна у самој својој суштини јер је то уредба за извршење политичког споразума и такву уредбу наш правни поредак уопште не познаје.
Одговарајући на питање „Политике” шта се може постићи одлагањем, Петров каже да се вероватно чека на доношење закона о суштинској аутономији КиМ (који се жаргонски зове „уставни закон”, прим. аут.), којим би, како Влада сматра, та решења била обухваћена и „покривена”. Али саговорник „Политике” не верује у доношење закона о суштинској аутономији КиМ, који би се донео по поступку за промену Устава, „јер је тај закон одавно изгубио смисао”. Петров не налази ни сличност за најављивано доношење уставног закона са случајем усклађивања Статута Војводине, за који је власт такође имала рок од шест месеци јер се, како каже, с великом вероватноћом може сматрати да ће он бити усклађен.
Петров каже да би, чак и ако би се радило на уставном закону о КиМ (а он нема сазнања да се ради), он не би могао да има задатак да брише преамбулу Устава (у којој стоји да је АП КиМ саставни део Србије) и омогући даље искључење КиМ из Србије, него да садржински дефинише и операционализује појам суштинске аутономије који Устав Космету гарантује.
„У сваком случају, уредбе бриселског споразума не могу постати уставне зато што се не могу конвалидирати (не могу накнадно постати ваљане, прим. аут.), а уосталом и сам Уставни суд је утврдио да оне нису у складу са Уставом и ту нема дилеме”, каже Петров.
У дефиницији конвалидације наводи се да се одређени правни послови могу конвалидирати ако се испуне две претпоставке: да је забрана мањег значаја или да је посао извршен. Да ли се може посегнути и за оваквом правном праксом у случају бриселских уредби, одлучиће опет власт.
На питање ко ће бити одговоран што се уредбе спроводе, иако нису уставне, Петров каже: „И да је УСС одмах доносио одлуке о обустави спровођења, то је већ одавно довело до фактичког стања које је у неко догледно време непромењиво”.
Како ствари стоје, одлуку о томе шта је у складу са Уставом а шта не, донеће политичко опредељење власти. Подсетимо да су у децембру 2012. године Влада, министар правде и локалне самоуправе и надлежни скупштински одбор тражили од УСС-а да застане са одлучивањем о уставности уредбе о катастру „јер је у току израда закона којим ће се регулисати суштинска аутономија АП КиМ”.
Потом је у мају прошле године и председник Томислав Николић тражио од исте институције да застане с оценом уставности, овог пута целог бриселског споразума, што је изазвало оштро противљење дела јавности због мешања у рад суда. Тадашњи председник УСС-а Драгиша Слијепчевић је у јуну прошле године уважио ове захтеве и одредио рок од шест месеци за отклањање уочених неуставности. Са одлуком УСС-а о застајању са поступком оцене уставности за катастар, који је био на реду за одлучивање, три судије издвојиле су своје мишљење у новембру прошле године.
Како препреке које уредбу доводе у неуставан положај нису отклоњене, а под притиском предлагача за оцену уставности ових уредби (ДСС), УСС је крајем фебруара ипак донео одлуку о неуставности уредбе о катастру.
Уколико закон о суштинској аутономији КиМ буде донет и заиста буде дефинисао аутономију јужне покрајине, Приштина, Београд и ЕУ ће се понашати као у случају „две Немачке”, односно принципу који је на преговорима у Бечу предлагао немачки дипломата Волфганг Ишингер. Једноставно речено, то би значило да Србија са свог становишта заједницу српских општина сматра делом свог правног система, приштинске власти делом свог, а ЕУ прихвата и један и други.
Али оваква могућност је изгледа већ измакла српским преговарачима у Бриселу.
Биљана Митриновић
Политика
