Уочи данашњег устоличења у Пећкој патријаршији, Патријарх српски прошетао се окупираним царским Призреном, лепо дочекан, у пријатној атмосфери, без иједног инцидента или добацивања.
Чак је и ушао у једну продавницу слаткиша у којој љубазни домаћини нису хтели ни да чују да му наплате оно што је одабрао.
Лепи тренуци и повољна и охрабрујућа слика, рекло би се. Сцене које уливају наду…
С друге стране, сваком иоле разумном јасно је да се ради о јефтином игроказу у режији САД и Куртијеве власти, све у стилу преузетом из „Операције Зеленски“.
Шибицарски план створен у злогласним пропагандним кухињама Запада, лажна слика „демократичности и мултикултуралности“ октроисане парадржавне и терористичке творевине Албанаца, намењена пропаганди која ће бити емитована на ББЦ, СНН, Н1 и Нова.
Патријарх српски је благослов и радост,
а сконцентрисан на макс Дејан Накић 😉Призрен 12102022 pic.twitter.com/glmsmMQ55M
— м (@advmmilic) October 13, 2022
На отетом делу српске државе у којој су напади на Србе скоро свакодневни а њихова „права“ суштински сведена на она из времена ропства под Турцима, чак су и мања, на територији од Срба насилно одузетој агресијом, у бесудној земљи српског страдања и свакодневног мучеништва, у простору где је без казне искасапљен свети монах Харитон и где су Немци први пут после Другог светског рата из свог поганог оружја пуцали на Србе, игра се представа.
Њен смисао је да свету прикаже младу терористичку државу коју спонзоришу НАТО и Запад, као оазу разумевања, мултикултуралности и толеранције, у којој се, ето, и српски патријарх слободно шета праћен одобравањем и осмесима локалних Албанаца, топлих и срдачних људи који цене и Србе и њихову традицију.
Одурни смрад тог лицемерја шири се регионом.
Питање које ме мучи је зашто СПЦ театрално и парадерски учествује у тој срамотној фарси у режији САД и НАТО?
После бесрамне предаје расколницима, српске историје, традиције и комплетног српског културноисторијког наслеђа у Маћедонији, да ли нам Патријаршија овим спрема још један доказ „хришћанске љубави“ и “ успешног превазилажења великог проблема“?
