УТЕРИВАЧИ ДУГОВА: Закон о извршењу и обезбеђењу даје извршиоцима овлашћења да улазе у стан током ноћи, врше претрес грађана…

Закон о извршењу и обезбеђењу даје извршиоцима овлашћења да улазе у стан током ноћи, врше претрес грађана, па чак и извршење без правоснажности пресуде

Удружење синдиката пензионера Србије (УСПС) поднело је Уставном суду предлог за оцену уставности појединих одредаба Закона о извршењу и обезбеђењу (ЗИО), чијом применом је, од ступања на снагу, под његов удар доспело више од 16.000 грађана, и то углавном пензионера.

„Политика” је у четвртак, 21. маја, у извештају на 11. страни, коректно пренела саопштење УСПС-а с конференције за медије тим поводом. У антрфилеу, међутим, Светлана Манић, заменица председника Коморе извршитеља, у покушају „демантија”, релативизује одредбе закона у члану 71 (Поглавље време вршења), који дозвољава извршиоцима да уђу у стан дужника, чак и током ноћи после 22 часа, и изврше попис и изношење ствари… тврдњом да се то не ради… Не ради се, али може, цитирам део закона: „ако постоји избегавање обавезе или опасност услед одлагања”!

Овим текстом не желим да полемишем с госпођом Манић, јер она, као правник, зна добро ту спорну законску одредбу. Зато постоје и друге одредбе ЗИО којима се флагрантно крше уставна права грађана, па чак и дерогирају други, по хијерархији важнији закони, попут закона о полицији… а који представљају основ за обраћање УСПС-а Уставном суду.

Већ само одређивање поступка као хитног изазива недоумицу у вези с мотивом којим се законодавац руководио, с обзиром на то да је превасходно реч о заосталим потраживањима комуналних предузећа и појединаца. Следећу нелогичност налазимо у члану 68 који дозвољава извршиоцу да спроведе поступак заплене средстава или имовине дужника пре правоснажности судског решења, што је невероватан преседан у праву уопште.

Још већи парадокс и кршење Устава налази се у члану 72 став трећи, који говори о поступку приликом спровођења извршења, који каже: „Кад извршни дужник није присутан… извршилац ће отворити просторију у присуству два пунолетна лица”. То је у супротности с уставном одредбом о неповредивости стана. Закон о извршењу и обезбеђењу, наиме, дозвољава извршитељима да и без судске одлуке, насилно уђу у стан и кад власници нису присутни, у присуству два сведока.

Посебна овлашћења закон је дао извршиоцима када је у питању помоћ полиције при извршењу. У члану 73 каже се: „Полиција је дужна да изађе на обезбеђење и на основу усменог захтева извршиоца… У случају непоступања извршилац о томе без одлагања обавештава Министарство унутрашњих послова и надлежног јавног тужиоца… а на захтев извршиоца или по службеној дужности, суд изриче новчану казну одговорном лицу у надлежној организационој јединици полиције”.

Извршитељ је, дакле, овим законом добио и овлашћење да врши претрес лица, преврће и празни џепове дужника… Занимљиво је и да грађанин у поступку може да тражи изузеће судије, али не и извршиоца, што отвара могућност за злоупотребе и приватизацију извршиоца с другим заинтересованим лицима.

Приватни извршилац је чак изузет из судске надлежности. Они су у надлежности Коморе извршитеља и Министарства правде, што је још један правни нонсенс.

Коме је толико било стало до овог закона па га је чак поставио изнад хијерархијски виших, попут Закона о полицији, Закона о облигационим односима, Закона о управном поступку, Закона о парничном поступку… По ЗИО полиција може и кривично да одговара уколико одбије асистенцију извршиоцу, иако је Закон о полицији изнад овог закона. Јер у случају сукоба закона поступа се по оном вишем…

Законодавац је ставио извршиоца изван регуларног правног и уставног система државе. Чињеницом да се бави истражним, извршним и претресним радњама, он има већа овлашћења од судије. Као и овлашћење да врши претрес које је у рангу овлашћења полиције!

Још један парадокс, ЗОИ је и у изостанку одредбе која регулише начин обавештавања дужника, односно судског позива. Извршилац није у обавези да доказује да је уопште покушао доставу. После два покушаја, објављује на табли „надлежног” суда (без навођења који је то суд) обавештење о позиву, па уколико се дотични грађанин не појави у року од пет дана, суд без његовог присуства и знања, опет у року од пет дана, доноси решење. Симптоматично је што је и судијама запрећено да морају суђење да заврше у року од пет дана. Прекорачење тог рока сматра се неодговорним радом судије!

Законодавац је, ипак, у целој овој ствари задржао извесну дозу хуманости, па је овим законом изузео одређене категорије грађана, међу којима инвалиде, којима се не могу одузимати ортопедска помагала, инвалидска колица или дрвене ноге…

Владимир Дедић, Политика