Ова компанија је једна је од највећих увозника машински сепаратисаног меса (МСМ). Kомпанија “Неопланта” је само током прошле године увезла највише пилећег МСМ-а, а реч је о 3,5 милиона килограма, буквално речено, смећа. Другим речима, оно што се у Европској унији спаљује, „Неопланта“ увози и трпа у виршле, саламе, кобасице и паштете.

Kако се незванично сазнаје из Управе царине, „Неопланта“ је само за период од годину дана увезла тачно 3.498.121 килограм пилећег МСМ-а, чиме је избила на прво место домаћих произвођача месних производа који су увезли пилећи месни отпад. Ради се о количини која је чак шест пута већа од оне коју је у истом периоду увезао „Златиборац“, а о чему се писало
Наиме, саламе, кобасице, виршле и паштете већине домаћих произвођача садрже велику количину млевених костију препуних тешких метала, антибиотика и хормона јер су направљене од МСМ-а. Произвођачима у Србији увоз таквог меса најлошије категорије и те како се исплати, јер га набављају по далеко нижим ценама него што плаћају месо нешто бољег квалитета. Али, оно што је, заправо, трагично јесте то што се тај такозвани месни отпад у Европској унији не ставља чак ни у храну за псе и мачке.

Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије, каже да је одавно познато да се у паризере, виршле, кобасице и паштете у Србији ставља све сем чистог меса. Он наводи и да МСМ, који садрже многе месне прерађевине у Србији, у земљама ЕУ иде или на спаљивање или у извоз у земље попут наше.

– МСМ је најгора категорија меса. Ту заврши све оно што у земљама ЕУ спаљују. То су самлевене и кожица, и тртица, и шија, хрскавица, па чак и кости. Најгоре је то што се у многим деловим тела који се мељу задржава много тога штетног што је животиња унела за живота. МСМ у земљама ЕУ иде на спаљивање или се извози у земље попут Србије. Заправо, више им се исплати да извезу него да још из свог џепа дају новац за спаљивање – истиче Паповић.

Бранислав Гулан, члан академијског Одбора за село Српске академије наука и уметности, каже да МСМ, као месо најлошијег квалитета, кошта отприлике евро по килограму, ако не и мање.

То значи да онај произвођач, који месо најлошијег квалитета ставља у виршле, паризер, кобасице или паштете, дебело заради. Рецимо, паштета коју произвођач направи од месног отпада јефтинија је од конзерве у коју је потом пакује. Наравно, потом то све продаје по далеко вишој цени него што су га заједно коштали сировина, производња и паковање.

Ало.рс