СА правим последицама пребрзе либерализације тржишта српски произвођачи хране сусрешће се већ 2014. када ће у нашу земљу производи долазити без икаквог намета. Влада је на последњој седници усвојила нове царинске тарифе и већина пољопривредних производа из Европске уније ће још само током следеће године стизати са оптерећењем.
Стручњаци тврде да ће српска производња хране бити подстрек развоја европске, јер ћемо извозити сировине, а увозити готове производе. Да ли је српским произвођачима довољно годину дана да сустигну конкуренцију из Европе?
– За то време се ни у ком случају не може поправити конкурентност домаће производње, нити отклонити њене мањкавости – каже Војислав Станковић из Привредне коморе Србије. – Са новцем који се издваја за пољопривреду и са тренутним системом организације производње, који подразумева врло ниске субвенције, уситњена газдинства, домаћи произвођачи сигурно губе трку са страним конкурентима.
Према речима професора агроекономије др Миладина Шеварлића најављено спуштање царина угасиће бар 40 одсто малих произвођача хране у Србији.
Смањење и укидање царина на увоз хране из ЕУ, међутим, не брине надлежне. Како тврде у Министарству пољопривреде “укидање царина на увоз хране од 2014. године неће представљати проблем, уколико се наредни период искористи за подизање конкурентности српских произвођача”.
– Европа је Србији омогућила бесцарински извоз још од краја 2000. године, што значи да наши привредници 12 година уживају повлашћен третман на тржишту ЕУ – кажу у Министарству пољопривреде. – Ниједна друга држава нашим привредницима није дала боље услове за пласман производа од оних које је дала ЕУ. “Нула царина” неће постојати за производе за које је током преговора доказано да су битни за Србију и након истека прелазног периода до уласка у ЕУ, царине ће остати на све врсте меса, кланичне производе, јогурт, воће и поврће.
Како истичу, ако дође до значајних поремећаја односно неконтролисаног увоза поједине робе која угрожава домаћу производњу, Србија има право да привремено подигне царине за те производе.
Смањењем намета на увоз из Европе, од Нове године поједине увозне намирнице могле би да појефтине за три до 10 одсто. Потрошачи не верују у пад цена. Ни увозници ни трговци не обећавају појефтињења. Кажу да су њихове марже већ сада сведене на минимум, као и да их прати непредвидив курс динара.
И КОСТИМИ БЕЗ ТЕРЕТА
УКОЛИКО трговци не нађу други изговор, цене би могле да се смање и у случају увозне одеће. Без царина су капути, огртачи, ветровке, костими, сакои, хаљине, веш и пиџаме. Како они плетени и кукичани, тако и они од других материјала. Исти режим важи и за купаће костиме и грудњаке. И крзно ће се куповати без таксе.
Код обуће је мало компликованије. Непромочива, до глежња, са ђоном од сирове гуме или каучука неће имати царину. Већина друге обуће имаће оптерећење од четири одсто. То се односи на ципеле са кожним ђоном. Без царине ће бити и патике за тенис, кошарку и гимнастику. Обућа са лицем од вештачких материјала имаће шест одсто намета. Без царине ће стизати капе и шешири, кишобрани, па и перике, лажне браде и бркови израђени од људске косе.
Новости
