Увоз субвенционисане европске хране уништава српску пољопривреду (2/2)

– Директна плаћања Европске уније за пољопривреду (подстицаји, субвенције) коштају сваког њеног градјанина око 110 евра годисње.

– Укупни дрзавни подстицаји (субвенције) за пољопривреду Србије костају сваког њеног градјанина око 28 евра годисње, од чега је 21 евро годишње за директне субвенције пољопривредницима – што је 4-5 пута мање од европских субвенција.

– Мерено према условном хектару пољопривредног земљишта, овај однос у висини субвенција је још неповољнији на штету Србије: српске субвенције су око 8 пута мање по условном хектару од европских (због два пута веће пољопривредне површине по становнику у Србији него у ЕУ).

2.а. – Субвенције за пољопривреду у Европској заједници

Произвођачи млека и остале хране у Европи обезбеђују јефтину храну на свом тржишту захваљујући, пре свега, високим субвенцијама за пољопривреду – које ЕУ даје према програму Заједнићке пољопривредне политике (ЦАП – Цоммон Агрицултурал Полицy) по више основа: по хектару засејане површине, литри млека, грлу стоке и сл. Осим овога, део субвенција иде за подстицај извозу хране као и за рурални развој.

То за последицу има ситуацију да су продајне цене хране у ЕУ данас ниже од производних троскова, па на тај начин европски извоз хране дословно уништава пољопривреднике у малим земљама које немају овако високе субвенције.

Упркос томе, Светска трговацка организација (СТО или WТО) је оценила да је 90% европских пољопривредних субвенција, тј. директтних плаћања “нон-траде-дистортинг” – односно да не утиче на регуларност пољопривредних тржишта у свету. (12)

Треба рећи да СТО има прилично контроверзну политику: захтева укидање протекционистичких мера држава и либерализацију увоза, али дозвољава високе државне субвенције за пољопривреду ЕУ и САД.

“Споразум о пољопривреди” Светске трговацке организације (АоА – Агреемент он Агрицултуре) за систем домаће подршке, дозвољава Европи и САД да утроше 380 милијарди долара годишње само на пољопривредне субвенције…

…Ефекат ових субвенција је да је светско тржиште преплављено производима чија цена је испод трошкова производње, што депересира цене и поткопава произвођаче у сиромашним земљама – та пракса позната је као дампинг.” – (ц)

– Према званичним подацима ЕУ из 2013. године, директна плаћања (субвенције) европским фармерима чине у просеку 30% њихових прихода из пољопривреде – на нивоу целе Европске заједнице.

Последњих година, због кризе, ове субвенције су у појединим случајевима достизале и 60% прихода из пољопривреде…(12) 

– Заједницка пољопривредна политика ЕУ (ЦАП), односно директна плаћања (субвенције) које ЕУ даје за пољопривреду, кошта сваког грађанина ЕУ око 30 центи дневно, односно око 110 евра годишње. (12)

Европска унија иначе има око 505 милиона грађана.

Буџет за пољопривреду (ЦАП) Европске уније износи преко 40% њеног укупног годишњег буџета.

У укупном буџету ЕУ за 2011. годину, део за пољопривреду (ЦАП) био је око 43%, односно 58 милијарди евра. (12)

Укупна површина пољопривредног земљишта у Европској унији износи око 172 милиона хектара – што осим обрадивог земљишта, кога има око 104 милиона хектара, укључује ливаде и пашњаке, пошумљено земљиште, баште и несикоришћено земљиште.

Ако се укупна давања из европског буџета за пољопривреду (ЦАП) поделе са укупном површином пољопривредног земљишта – онда су просечна европска давања за пољопривреду, за разне намене, 310-330 евра по условном хектару пољопривредног земљишта(58000:172=337 евра/ха) – што укључује субвенције за биљну производњу (по хектару), сточну производњу (по грлу стоке, литри млека), за рурални развој и за извозне субвенције. (13)

Европске субвенције за пољопривреду подељене су на три дела: директна плаћања фармерима, која износе у просеку 70-80% укупних субвенција; део за рурални развој и део за експортне субвенције које чине остатак у променљивом износу. (14)

Треба узети у обзир и важну чињеницу да пољопривредне субвенције нису исте за различите категорије земљишта (за обрадиво земљиште су највиче), као и да нису исте у свим земљама Европске уније.

Иначе, земље чланице саме уплаћују у заједнички буџет ЕУ средства за пољопривреду па потом одатле повлаче та средства: само Немачка и Холандија су доскоро уплаћивале више у заједнички европски буџет него што су повлачиле из њега, док су остале земље повлачиле нешто мало више него што су уплаћивале.

Група европских новинара и истраживаша окупљених око сајта фармсубсидy.цом почела је током 2003-2010. године са објављивањем податаака о висини пољопривредних субвенција у разним земљама ЕУ.

Они су открили да постоје веома велике разлике у висини пољопривредих субвенција у разним земљама ЕУ, што доводи до дисторзије заједничког пољопривредног тржишта. Према подацима за 2008. годину, например, укупне пољопривредне субвенције по хектару земљишта су у Бугарској и Румунији биле око 80 евра по хектару, док су у Холандији биле 505 евра по хектару, у Данској 434 евра/ха, а у Немачкој 388 евра/ха. (14)

Нажалост, Европски суд правде (Цоурт оф Јустице оф тхе ЕУ) је 2010. године забранио је овом сајту даље објављивање података о пољопривредним субвенцијама, правдајући то заштитом приватности. (15. 16)

На тај начин скоро половина буџета Европске заједнице постала је нетранспарентна.  

2.б. – Субвенције за пољопривреду у Србији

Према Уредби о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју, укупни државни подстицаји (субвенције) заа пољопривреду у Србији за 2015-ту годину, одређени су на 24,5 милијарди динара (око 204 милиона евра) – што укључује директне подстицаје у пољопривреди, мере руралног развоја, кредитну подршку и посебне подстицаје у пољопривреди. (17)

Како Србија данас има око 7,12 милиона становника-држављана, укупни државни подстицаји (субвеније) за домаћу пољопривреду коштају сваког држављана Србије око 28 евра годишње.

Према овој Уредби, пољопривредници Србије ће из аграрне касе (од укупне суме од 24,5 милијарди) као директну помоћ државе добити 18,3 милијарде динара (око 152 милиона евра). (20)        

То значи да директна помоћ пољопривредницима Србије кошта сваког нашег држављанина око 21 евро годишње – што је пет пута мање него у Европи.

Ако би се однос пољопривредних субвенција у ЕУ и Србији мерио према условном хектару пољопривредне површине – тај однос је још неповољнији за Србију:

Према званичним подацима са сајта Владе Србије, укупно коришћено пољопривредно земљиште на територији Републике Србије износи 5,501.000 хектара, а коришћена ораницна површина 3.295.000 хектара. (18)

Ако се укупне домаће пољопривредне субвенције (од 24,5 милијарди динара или око 204 милиона евра), одређене за разне намене – за биљну производњу (по хектару), сточну производњу (по грлу стоке, литри млека), као и за рурални развој и др. – обрачунски представе преко условног хектара укупно коришћеног земљишта (5,5 милиона хектара), подаци су следећи:

Према званичном курсу евра средином фебруара 2015. године, државни подстицаји, тј. субвенције за пољопривреду у Србији, износе око 37 евра по условном хектару укупно коришћеног пољопривредног земљишта. – (204:5,5=37 евра/ха) –

Ако се направи поређење са ЕУ – домаће субвенције по условном хектару укупно коришћеног пољопривредног земљишта, током 2015. године, су заправо осам пута мање од просечних европских субвенција у 2011. години. – (310-330:37=8,36-8,91 пута мање) –

Само око 310.000 регистрованих пољопривредних газдинстава у Србији, добиће ове 2015. године подстицаје од 12.000 динара по хектару, што износи око 100 евра по хектару – али само за газдинства са поседима величине до 20 хектара! (19)

Овогодишњи буџет Србије за пољопривреду од 24,5 милијарди динара (по неким изворима 28 милијарди) је мањи од прошлогодишњег буџета који је био 34,2 милијарде динара, као и од планираног аграрног буџета за 2013. годину од 41 милијарде динара – чиме се разлика између домаћих и европских субвенција повећава са приближавањем ЕУ, уместо да се смањује. 

Највеће смањивање је на подстицајима за биљну производњу (субвенције по хектару) који су ограничени на поседе величине само до 20 хектара – са прошлогодичњих 100 хектара.

Укупан износ субвенција за бијљну производњу је тако пао на само 2,7 милијарди динара, са додатком регреса за гориво и ђубриво од по 3 милијарде динара, док су подстицаји за млеко укупно 3,4 милијарде динара. (20)

Када се напред поменуте европске пољопривредне субвенције упореде са знатно нижим у Србији, јасно је зашто су наше продавнице данас пуне европске хране, док наши сељаци зиве на граници егзистенције.

Србија данас извози у Европу углавном кукуруз и пшеницу а одатле увози високо субвенционисану храну са вишим степеном прераде, на којој се иначе много више зарађује (посебно уз европски ниво субвенција).

Док причају о потреби извоза домаће хране у Европу и усклађивању са европском регулативом, наши стручњаци као да немарно превиђају чињенице о европским подстицајима и траже достизање нивоа европске пољопривреде – али без европских субвенција. (21)

Очигледно је да се данашње ‘приближавање Европи’ одвија преко уништавања домаћих пољопривредника – да би се њихове оранице за две године лакше продале странцима.

Изгледа да градско становништво Србије, заједно са домаћим политичарима, још не разуме да је домаћа пољопривреда, односно производња хране, темељ привредне и националне одрживости, а не само једна од обичних фабрика.

Ратко Каролић, Балкан магазин

Референце:

c./ – Agreement on Agriculture (AoA), International treaty of the WTO in force from 1995

http://en.wikipedia.org/wiki/Uruguay_Round_Agreemet_on_Agriculture    

12./ – The common agricultural policy (CAP) and agriculture in Europe – frequently asked questions

http://europa.eu/rapid/press-release_MEMO-13-631_en.htm

13./ – Velicina poseda i produktivnost: poljoprivreda u Srbiji i Evropi

www.balkanmagazin.net/nauka/cid144-47315/velicina-poseda-i-produktivnost-poljoprivreda-u-srbiji-i-evropi

14./ – Poljoprivredne subvencije u EU

http://poljoprivreda.info/?oid=12&id=917

15./ – New privacy rules keep 92% of Common Agricultural beneficiaries secret

http://farmsubsidy.openspending.org/news/features/2012-data-harvest/

16./ – EU farmsubsidies remain cloaked in secrecy

http://euobserver.com/economic/116211

17./ – Za poljoprivredu 24,5 milijardi dinara

www.danas.rs/danasrs/iz_sata_u_sat/zaa_poljoprivredu_245_milijardi_dinara.83.html?news_id=89399

prim:

– Prema podacima koje u Politici od 11. marta 2015. godine navodi dr. Nenad Popović, u članku “Zasto je poljoprivreda neiskorišćena čansa”, za ukupne subvencije za poljoprivredu u 2015. godini navedena je suma od 28 milijardi dinara, što iznosi oko 233 miliona evra – ali to ne menja bitnije rezultate navedene u ovoj analizi.

18./ – Vlada Republike Srbije – Poljoprivreda

www.srbija.gov.rs/pages/article.php?id=55

19./ – Drzava placa samo za 20 hektara po gazdinstvu

www.dnevnik.rs/ekonomija/drzava-placa-sam-za-20-hektara-po-gazdinstvu

20./ – Podsticaji: za junice 25.000 dinara, za mleko sedam

www.dnevnik.rs/ekonomija/podsticaji-za-junice-25000-dinara-za-mleko-sedam

21./ – Masovna i jeftina hrana nije nasa buducnost

www.dnevnik.rs/ekonomija/masovna-i-jeftina-hrana-nije-nasa-buducnost