Београд — Можда не постоји интерес да се у Србији производе четке, метле, пасуљ, шибице… али далеко од тога да неку од робе које увозимо нисмо у стању да направимо.

Можда не постоји интерес да се у Србији производе четке, метле, пасуљ, шибице… јер је исплативије увезти их, али далеко од тога да неку од робе које увозимо нисмо кадри направити.

Међу робом коју бисмо у Србији могли производити, а увози се, су и детелина, свињска длака, које у иностранству купујемо чак 25.000 килограма…

У Данској, водећем европском произвођачу, то ни случајно не би могло десити. “Данска круна”, тамошња највећа кланица продаје свињу – сто одсто: од папака, репова и ушију, до изнутрица, масти и крви, које се, осим за људску исхрану, користе за прављење хране за кућне љубимце те за грејање објеката и производњу био-дизела. Не баца се ама баш ништа.

По подацима званичне статистике, у прошлој години увезли смо меса и месних прерађевина за 89,1 милиона долара, а у исто време, истих тих производа извезли смо за 70,8 милиона. Животињске и биљне сирове материје у свету смо купили за 48,2 милиона, а продали за 38,4, док смо животињске масти увезли за 6,3 милиона, двоструко више него што смо извезли.

Осим онога што заиста не можемо набавити на нашем тржишту, попут нафте, гаса, електронике, разних сировина за хемијску, прехрамбену, грађевинску индустрију, увозимо и много тога чега имамо на претек: на тоне паприке, парадајза, бораније, купуса, па чак и шљива. Србија годишње увезе и више од 3.000 тона црног лука, углавном из Холандије, Белгије, Чешке, па чак и Аустралије. Лешник долази из Грузије, Немачке и Турске, смокве из Албаније, а бели лук из Кине…

Осим питања квалитета те робе, није спорно што је увозимо, али питање је колико је све то резултат недовољне подршке државе аграрном сектору, изостанка повољног кредитирања да би се помогло домаћим произвођачима и омогућило да буду конкурентни на тржишту? Економски стручњаци указују на то да би се улагањем у информатику, енергетику и аграр подигао и извоз па би у том случају прича о увозу производа попут лишћа, корала, људске косе или свињске длаке, била више као маркетинг или реклама, а не озбиљна тема. У сваком случају, Србија и даље више увози него што извози, али та разлика између увоза и извоза се смањује и, по пројекцијама, за три године ће се још више смањити. Ако будемо наставили садашњим темпом у расту извоза, 2016. године учешће извоза у БДП-у биће веће од 50 одсто, процењују економисти.

Србија, иначе, има најмањи извоз по глави становника у целој Европи од неких 40 земаља.

Прва три места на извозној листи Србије у децембру прошле године заузимале су различите врсте аутомобила, с укупном вредношћу од 138 милиона долара, док је сирова нафта са 196 милиона била први увозни производ. По подацима Управе царина, највише пара прошле године дали смо на увоз уља добијеног од нафте и битуменозних минерала, 791,4 милион евра, те за природни гас (710,7 милиона) и сирову нафту (696,9 милиона евра).

Данас