Увозимо свиње, а извозимо кукуруз

Тржиште преплављено домаћим свињским месом, које није могло да оде у Русију због високих транспортних трошкова преко Бара и Солуна.

“И књаз Милош је знао да половином 19. века заради на месу, а ми данас не знамо”

Код нас се из године у годину понавља ситуација да извозимо кукуруз и да нам то, неретко, постаје најбољи извозни производ, а да смо с друге стране стални увозници меса, поготово свињског. Шта је по среди? Системска грешка наше економије и пољопривреде или једноставно небрига државе за ову производњу. Шта то имају Хрватска и Мађарска са чијих фарми „долазе” месо и живи товљеници. Можда Европску унију и њене субвенције?

Прошле године, због политичких размирица Русије и Европе око Украјине, нама се учинило да се извозом хране у Русију за нас отвара посао века. Међутим, то на крају није испало тако, а упућени кажу да су наша очекивања о извозу, који нисмо реализовали, главни разлог за актуелни пад цена товљеника на око 115 динара по килограму с ранијих преко 200 динара. Незадовољни произвођачи ових дана траже помоћ државе и интервенцију Робних резерви.

Рајко Латиновић, директор ПКБ „Имеса”, каже да је извоз свињетине у Русију у последња два месеца прошле године подигао цене. Произвођачи су почели наменски тов за то тржиште, али су се извозници суочили с тешкоћама.

– Почео је био извоз и замрзнутих свињских полутки и нешто мало и прерађевина. Међутим, управо због односа Русије и Европе, камионски извоз није долазио у обзир (због болести свиња у нашим оборима), а алтернатива је била да роба у Русију стигне морем, преко барске и солунске луке. Међутим, транспорт робе од око 40 дана поскупео је цену крајњег производа за увозника па су Руси нашли друге канале набавке. Из Кине превасходно – објашњава Латиновић.

По њему, овај „талас наменске” производње за Русију, који је завршио на домаћем тржишту, некако ће проћи, али ми остајемо с нашим старим проблемом – да наша производња не задовољава домаће потребе и да смо отворено тржиште које је суочено са сталним увозом. Ко год нађе интерес може да увезе робу из целог света. Прошле године смо увезли 300.000 живих свиња и још 14.000 тона свињског меса.

– Земље у нашем окружењу, Хрватска и Мађарска купе од нас кукуруз, а нама продају месо. Зашто? Па зато што њихови произвођачи имају боље услове. Њихове државе имају другачији третман пољопривреде – изричит је Латиновић.

Због отварања руског тржишта у јавности јављају се сумње да би велики увоз могао бити шпекулативан зарад препродаје у Русији, али Латиновић такве наводе одбацује. Руси су се каже, добро „заштитили” у том смислу и купују само оно што је стварно отхрањено у Србији.

Драгован Милићевић, економски аналитичар каже да се Србија, нажалост, у недостатку било какве ваљане пољопривредне, а поготово стратегије развоја сточарства, све више оријентише на слободан увоз. Иако то има погубне последице по целокупну пољопривреду, јер је познато да се ратарство увећава кроз сточарство за више од три пута.

– Ако се ништа не учини близу смо тога да се домаћи товљеници замене увозним у потпуности. Поставља се питање како је увозна цена товљеника нижа од домаћих, што представља главни мотив великих кланица да увозе месо и товљенике. Зашто је цена товљеника нижа у Хрватској и Мађарској него у Србији, када је основна храна, а то је кукуруз, знатно јефтинији него у тим земљама. И даље ће Србија извозити кукуруз, а увозити товљенике и месо, и на тај начин губити три пута већу додату вредност и знатне ефекте за делатности везане за свињогојство – каже Милићевић.

Ту причу је знао и неписмени књаз Милош који је Аустријанцима извозио живе свиње, а не кукуруз, јер се на месу више зарађивало него на продаји житарица.

Милићевић додаје да бројни фактори одређују домаће и увозне цене. Пре свега ту су цене инпута, трошкова, државне субвенције овој грани пољопривреде… „Да ли је ова грана пољопривреде препуштена сама себи и тржишту јачих играча остаје да се види. Познато је да утакмицу јачег и слабијег ривала увек губи онај слабији. Није тешко закључити ко је у овој утакмици слабији”.

Увоз живих товљеника почиње да расте од 2012. године, каже он, а највише се увози из Хрватске. У 2013. години увоз је био 2,5 пута већи него претходне године, а више од осам пута већи него 2011. године. Наставља се интензивно и увоз свињског меса у 2014. години. Од јануара до новембра увезено је укупно смрзнутих свињских полутки у вредности 43,7 милиона долара.

Стижу Тенис и Герлингер

Да за производњу свиња у Србији има наде сведочи долазак два страна произвођача. Аустријски „Герлингер” купио је фабрику „Митрос” из Сремске Митровице, а немачки „Тенис” најавио је улагања у фарме свиња, погоне за производњу сточне хране, а касније, након достизања потребног обима примарне производње, и у фабрику за прераду меса по „Тенис” стандардима за домаће, регионално и светско тржиште.

Јована Рабреновић, Политика