СВИЊСКЕ шницле, које потичу од товљеника храњених ГМ сојом, завршавају у тањирима српских домаћинстава. Сељаци такве свиње продају на мало, по селима, али и кланицама које од њих откупљују живу стоку. Како је контрола сточне хране слаба, то може да прође. Грађани Србије не могу чак ни да знају да ли су животиње чије месо увозимо јеле ГМ храну или не.
Ово за “Новости” каже Ђорђе Бугарин, секретар Удружења пољопривредних и прехрамбених производа Привредне коморе Војводине.
– Кланице од сељака, који гаје ГМ соју, такве свиње откупљују и ништа не контролишу – прича Бугарин. – И свиње које увозимо сигурно су храњене генетски модификованом сојом или кукурузом, а да то нико не проверава. Такви људи не размишљају много о последицама. Објективних испитивања о утицају ГМО на човека нема, јер се избегавају независни истраживачи.
А, илегални пут семена ГМ соје изгледа прилично једноставно. Како објашњава наш саговорник, у Румунији има доста овог семена, па се претпоставља да из тих крајева долази. Он се уноси у гепецима аутомобила.
– Од 50 килограма ГМ соје када се посеје, за наредну годину остане 1.000 килограма семена ове биљке – прича Бугарин. – Тона семена довољна је за седам до осам хектара земље. Она се из године у годину умножава, а такву соју користе за сопствене потребе. На откупним местима то не може да прође, јер она није прихватљива и дозвољена, а строго се контролише.
Када се заврши жетва, а соја остане неоткривена, узгајивачи је обрађују термички, у малим машинама које се називају екструдери, објашњава Бугарин. Температуре су ту високе, меље се зрно и све се претвара у пуномасни сојин гриз. То је храна којом онда тове свиње, а у неким приликама даје се и живини.
– Сојин гриз није погодан за веће категорије свиња – каже Бугарин. – То штетно делује на животиње, јер се повећава масноћа, а не меснатост. Како се код нас товљеници продају на “живој ваги”, а не на клању, та масноћа нема утицаја на продају. Свиња храњена ГМ сојом улази у ланац исхране човека.
У Министарству пољопривреде, рекли су нам да Фитосанитарна инспекција контролише усеве на територији Србије, док је посебна пажња посвећена провери недозвољеног уношења и гајења ГМ биљака код нас.
Парцеле под сојом биће контролисане коришћењем протеинских тест трака за брзу детекцију ГМ биљака – објашњавају у Фитосанитарној инспекцији. – У случају позитивних резултата, биће узети узорци ради званичне лабораторијске потврде ГМ биљака. Одређују се и GPS координате на основу којих се утврђују тачни геодетски подаци и власништво над њивом. Сви усеви где се утврди ГМ биљка уништавају се, а против власника се покрећу казнене мере.
НЕМА ПОУЗДАНИХ ТЕСТОВА
ХРАНА за животиње која се увози у Србију, а у свом саставу садржи соју, кукуруз, кромпир, уљању репицу, узоркује се и испитује на присуство ГМО. Такође, адаптирана млека, нека готова јела или производи од меса, који у свом саставу садрже сировине које могу бити од генетички модификованих организама, могу да се контролишу на ГМО. Не постоје поуздани тестови којима се може утврдити да ли је нека животиња храњена ГМ сојом, само на основу резултата лабораторијских испитивања.
Вечерње новости
