Већ на петој години многи студенти медицине почињу озбиљно да уче немачки или неки од скандинавских језика
Већ годину дана студент пете године Медицинског факултета у Београду, двадесетчетворогодишњи Д. Ж. из Краљева учи норвешки језик. Кад положи још пет испита са пете године и заврши шесту годину, одлучан је да посао тражи у Норвешкој. Само у његовој групи још троје студената учи немачки, мада је популаран и шведски.
– На петој години студија сви смо већ довољно порасли да схватимо шта нас чека у Србији после свих ових година тешког студирања. Чека ме неколико година волонтирања, можда ћу добити неку волонтерску специјализацију, а ко зна да ли ћу икада добити стални посао. Зато сам одлучио да на време почнем да учим норвешки – каже за „Политику” овај младић.
На „блок час” норвешког, у трајању од два и по сата, одлази једном недељно, уз попуст. Плаћа месечно 100 евра. Каже да би га од ове идеје одвратиле четири ствари; посао који би добио у року од годину дана у родном граду или Београду, бољи услови рада у здравству, већа плата, али здравствено просвећенији пацијенти.
Да добије посао лекара у немачкој клиници у близини Дизелдорфа, Александри Ж.(36) било је потребно око две године. Радила је у малом дому здравља у централној Србији, на одређено време, некад са 10, некад са 20 одсто радног времена. Успела је да добије коначно пуно радно време, али не и уговор о запослењу на неодређено време, при чему је била дежурна за сваку Нову годину и за сваки празник. Имала је и највећи број дежурстава. Коначно су јој рекли и праву истину: да нема шансе да добије посао за стално.
Зато је докторка Александра преко интернета нашла агента, специјализованог за налажење посла у немачким клиникама, који јој је организовао све – од учења језика у Немачкој до полагања испита за Б1 диплому. Врло брзо је уследио и стручни испит и први посао за стално у бањи – Бад Елсте. Из малог рехабилитационог центра, Александра је брзо добила препоруку за већу клинику и бољу плату у близини Дизелдорфа. Како се од покрајине до покрајине разликују услови за добијање такозване апробације, лиценце за рад у Немачкој, Александра је на новом послу била ослобођења полагања 10 испита, што јој је тражено у бањи у којој је првобитно била запослена.
У сваком случају, за мање од две године, два пута је добила посао на неодређено време, а у Немачкој јој се ускоро придружио и муж.
Оваквим причама, нажалост, могли бисмо да испунимо лист од прве до последње стране. Иако у Србији нема званичног податка о броју младих лекара који су нашли посао у иностранству, много је показатеља да се тај број из године у годину повећава.
– Сви уче немачки и одлазе у огромном броју – каже за „Политику” председница Регионалне лекарске коморе Београда, професорка др Олга Поповић Младеновић.
Она је у мају само у Београду потписала 27 потврда које су потребне за рад наших лекара у иностранству.
– Чак смо почетком априла изменили образац за потврду Лекарске коморе: уместо на енглеском, образац је сада на немачком језику, јер сви иду у Немачку – каже др Поповић Младеновић, која је од 1. јануара до данас потписала укупно 145 ових потврда, и то само за Београд.
Осим тек свршених медицинара, још више забрињава одлазак лекара специјалиста у најбољим професионалним годинама.
– Искусни лекари углавном одлазе у Емирате, Катар, али и у Немачку. Отишли су радиолози, анестезиолози… Прошле недеље и два физијатра. Неме праве статистике, али моје мишљење је да барем 70 одсто младих лекара искористе ову потврду, да те заболи душа кад им издајемо исписницу из наше Коморе – каже Поповић Младеновић.
Директорка Лекарске коморе Србије (ЛКС), Весна Јовановић, каже за „Политику” да је прве године издавања сертификата, 2012, дато 250 потврда за одлазак из земље, 2013. је тај број премашио 400, а 2014. године чак 970! Сматра се да ће тај број бити надмашен ове године, јер у првом тромесечју већ је издато 250 потврда. Весна Јовановић очекује да ће ове године хиљаду лекара узети потврду за напуштање Србије.
То је такозвани „сертификат о добром гласу”, потребан за добијање сталног или привременог посла у иностранству. Тај папир доказује да лекар није осуђиван за кривично дело против здравља људи или да није учинио нешто неетично.
– Није ово само проблем Србије. Тржиште Европе тренутно може да прими и десет пута више лекара него што је до сада отишло. Изгледа да су нарочито у Немачкој проценили да им је исплативије да доведу свршене лекаре са стране него да школују своје. Овај одлив лекара за Србију је нешто најстрашније што нам се догађа, јер смо школовали и улагали како у младе људе, тако и у искусне специјалисте који одлазе – каже директорка ЛКС.
Министар здравља др Златибор Лончар је недавно, коментаришући овај проблем, казао да се ради на проблему задржавања младих лекара у Србији и да је 1.500 лекара добило посао или је конкурс за пријем у завршној фази, као и да добар део оних који узме ову потврду не напушта нужно земљу.
Докторка Јовановић додаје да је тешко зауставити младе лекаре да не одлазе све док се у Србији не поправи материјална ситуација: млади су изгубили наду да ће у Србији добити вишеструко веће плате и специјализације.
– Глас Лекарске коморе морао би више да се уважава и приликом уписне политике, као и приликом одређивања потребних специјализација, јер ми имамо увид у неповољну старосну структуру – огроман број специјалиста за пет до 10 година одлази у пензију и направиће се вакум – упозорава директорка Коморе.
У тренутку када ће за мање од месец дана на медицинске факултете бити примљено поново око 1500 нових студената (уписне квоте још нису објавили сви универзитети), јасно је да се уписна политика и даље не мења. Реч је о великом апсурду. На једној страни, на Бироу рада посао чека око 2.700 лекара. На другој страни, уписују се нови кандидати за беле мантиле које ћемо школовати новцем пореских обвезника Србије. А онда ћемо их поклонити Европи, која у њих није уложила ни евро.
Оливера Поповић, Политика
Фото Ж. Јовановић
