Уз помоћ кума и брата: Где Вучићев криминални режим депонује новац опљачкан од грађана Србије?

Сваког дана властодршци из Србије износе милионе евра које су покрали од гладних грађана. Магазин Таблоид је уз помоћ инсајдера успео да уђе у траг само једном малом делу тог новца који се пребацује у Швајцарску и Луксембург, а затим легализован инвестира или у иностранству или се приказује као страна инвестиција у Србију. Захваљујући тако стеченим парама, припадници криминализованих власти у Србији, планирају да себи обезбеде живот у иностранству и зато тамо купују станове, куће, отварају фирме за даље уносне послове и набављају дозволе боравка

Према извештајима америчке агенције Глобал фајненшл интегрити (Глобал финанциал интегритy), која се бави праћењем токова новца у задуженим земљама, из Србије је од 2001. до 2009. године изнето преко 50 милијарди евра. Од тада па до 2012. године, изнето је још најмање 10 милијарди долара, а од доласка Вучићевих напредњака па све до краја прошле, 2014. године, преко пет милијарди долара. Али, ово су само тренутне процене које ће касније бити исправљане како буду пристизали тачнији подаци.

Опадање суме новца која је изнета у иностранство, није резултат појачане борбе против криминала и корупције, већ последица енормног сиромашења државе у којој је све мање пара које власт може да украде и пребаци на рачуне у иностранству.

Главни организатор ових акција је по речима инсајдера Никола Петровић, кум Александра Вучића. Он држи све конце у својим рукама, али ту су такође и Алекса Јокић, саветник премијера и незванични шеф његовог кабинета, као и злогласни некадашњих радикалских вођа, а сада Вучићева “подршка” у БИА-е, Петар Панић Пана који нема никакве званичне функције у Српској напредној странци..

У “акцију” је укључен и београдски адвокат Владимир Цвијан, тренутно на боравку и раду у иностранству. Посао Јокића је да координира и надгледа рад домаћих предузећа која се користе за легално изношење пара.

Систем је релативно једноставан: домаће предузеће са страним партнером склапа фиктиван уговор о куповини или, чешће, пружању неких услуга. На основу тог уговора, домаће правно лице пребацује одређену своту новца на рачун фирме у иностранству, под изговором да на тај начин плаћа своја дуговања. Али истина изгледа друкчије: нити се роба испоручује, нити се услуге врше, већ убрзо домаће предузеће одлази у стечај и тако прикрива трагове!

Новац се зарађује тако што екипа око Александра Вучића, којој су на челу његов брат Андреј Вучић и кум Никола Петровић, рекетира предузећа по Србији. У појединим случајевима, тврди инсајдер, те фирме директно уплаћују новац на стране рачуне. Други начин изношења пара је у готовини, а то је посао Петра Панића, тврди наш саговорник. Истим каналима којима се шверцују дуван или дрога преноси се и новац. Те канале, односно људе који то раде, организовао је и надгледа Петар Панић-Пана.Он најчешће нема никакав физички контакт са новцем који се износи. Евентуално надгледа примопредају пара у Београду или преузимање новца у Швајцарској и његово предавање особама које треба да га “оперу”, односно убаце у легалне токове.

У појединим случајевима, готовина се депонује у сеф у некој банци и служи за каснија плаћања на црно.

Коначно, када је новац легализован и “опран” на сцену ступа Цвијан који контролише банкарске рачуне преко којих се врше трансфери, а има приступ и сефовима са готовином. Он је угледни адвокат и власти у иностранству не сумњају у њега.

“…Цвијан и Вучић су инсценирали свој међусобни сукоб”, каже Таблоидов инсајдер, “После тога је Цвијан отишао у Америку где је из Чикага управљао мутним пословима Вучићевог клана, о чему је Таблоид својевремено писао. Након тог чланка Цвијан је морао да напусти Америку, јер су га наши људи пријавили тамошњим властима…”

Иначе, Цвијан живи у Цириху, у улици Форцхстрассе. Рачуни у Швајцарској преко којих иде новац били су отворени у УБС банци (Унион Банк оф Сwитзерланд). Ова велика банка је у прошлости често била мета истражних органа разних земаља, због основане сумње да се преко ње врше трансфери илегално зарађених пара. Недавно су америчке власти затражиле да им се достави списак свих улагача који у тој банци имају више од два милиона швајцарских франака.

Из страха да би тако могао да буде откривен, а Американци већ сумњају да се бави “прањем” пара, Цвијан је одлучио да новац полако пребаци у једну банку у Луксембургу. Да нико ништа не би посумњао, трансфери се врше полако и у питању су релативно мале суме.

“…Уопште не би био проблем ни за наше власти да уђу у траг овом новцу” – тврди наш саговорник који одлично познаје ову материју. “Довољно би било да се прегледају рачуни наших предузећа која су за годину дана на неки од рачуна у УБС банци уплатили укупно више од 100.000 франака.”

Проблем је, међутим, у томе, што те податке има Народна банка Србије на чијем је челу Јоргованка Табаковић, један од највернијих и најпоузданијих сарадника Александра Вучића и његове криминалне групе. Њена обавеза је да прикрива сазнања до којих евентуално дође контрола НБС-а, и да спречава детаљније истраге.

Новац који је убачен у легалне токове у Швајцарској, група Николе Петровића инвестира у различите послове. Највише се улаже и некретнине, јер су оне најсигурнија инвестиција.

“Тржиште некретнина у Швајцарској тренутно није посебно занимљиво, због високе вредности швајцарског франка”, каже инсајдер са којим смо разговарали.

Куће и станови се зато купују по околним земљама: Француској, Немачкој и Аустрији. Аустријска престоница Беч је одувек била примамљива за мафију са Балкана, тако да и дружина Николе Петровића ту радо купује некретнине.

“…Знам сигурно да је и Синиша Мали, градоначелник Београда, пре две године ту купио један стан”, тврди наш саговорник, и додаје: “Истина, не на своје, већ на име сестре своје супруге…”.

Инвестира се и у хотеле, јер је Швајцарска позната туристичка дестинација за клијентелу којој цене не представљају проблем. Петровићева група је тако уложила четири милиона швајцарских франака у један хотел у месту Аргау.

Преко швајцарског држављанина Марсела Брудерера отворили су грађевинску фирму “Фреихоф” која учествује у изградњи једног луксузног хотела у Цириху (укупна вредност радова је четири милиона франака). Да би се такви послови добили потребно је да фирма извођач, посебно ако је мало позната, положи новчану гаранцију. Нашима то, очигледно, није био проблем, јер располажу стотинама милиона евра украдених у Србији.

Наш саговорник верује и да ће један од власника новог циришког хотела бити Петровићева банда.

Новац се инвестира и у Србију, али опет у мутне послове. Како тврди инсајдер, а то показују и друге информације, паре се улажу у пројекат “Београд на води”. Тако пристигле инвестиције се затим домаћој јавности приказују као страно улагање, а у суштини се ради о новцу грађана Србије који је покрала Вучићева власт.

Да би се обезбедили и за време после одласка са власти, људи окупљени око Вучића и Петровића покушавају да стекну швајцарску дозволу боравка, како би се склонили у ту земљу. Један од легалних начина добијања боравка у Швајцарској је улагање од најмање милион франака.

Наш саговорник тврди да је Никола Петровић депоновао поменуту суму у једној банци у Швајцарској, у замену за нечију дозволу боравка у овој земљи.

Милан Маленовић, Таблоид