“Квира” на југоистоку Сардиније највећи је полигон НАТО-а у Европи. Од 1956. године служи како за вежбе војних снага Алијансе тако и за тестирање и уништавање оружја укључујући и ракете са торијумом и пројектиле са осиромашеним уранијумом. Житељи околних села деценијама умиру у тишини. Обољевају од истих болести од којих и италијански ветерани са Балкана – канцера лимфних жлезда, леукемије, канцера мозга, а пречесто им се рађа потомство са урођеним тешким деформитетима. Локални јавни тужилац Доменико Фиордализи први је јавни тужилац који се усудио да отвори истрагу против једног полигона НАТО-а, а ових дана суду је представио оптужницу против 20 лица међу којима и десет генерала и високих официра. Репортер “Вести” био је на лицу места.
Доменико Фиордализи, јавни тужилац из Ланузеија на југоистоку Сардиније, никада не би успео да заврши истрагу о Квири, највећем војном полигона НАТО-а у Европи и затим поднесе оптужницу, да му у томе није помогао велики број грађана. Један од њих је и Ћезаре Конту (33) из Каљарија. Фиордализи га је, излажући оптужницу, поименично поменуо захваљујући му.
– Све је почело пре шест година када се моја девојка разболела од канцера лимфних жлезда (Хочкинова болест). Обоје смо из села Јерцу, које има око 3.000 становника и налази се надомак војног полигона. Лекари су нам тада рекли да су за само пар година у нашем селу регистровали укупно 24 пацијента са истом дијагнозом. То ме је нагнало да почнем да тражим објашњење зашто нам се то све догодило – каже Ћезаре Конту.
[quote]
И Руси довозили пројектиле
– Чак су и Руси тражили да се на полигону Квира уништи 12 специјалних пројектила. Питам се, ако Руси нису хтели да их униште на својој огромној територији, већ толико загађеној, зашто су желели да их униште овде на Сардинији и још да плате за то. Очигледно да су веома отровни – каже Ћезаре Конту.
Тестиране и цеви за нафтовод
Простор на Квири, где је спаљивано оружје, налазио се поред Центра за тестирање материјала. То предузеће заштитило је права за нафтоводне цеви које спадају међу најбоље на свету јер имају структуру кошнице и знатно су отпорније на оштећења. Приликом њиховог тестирања врше се пробне експлозије након којих отровне материје одлази у атмосферу, тло и воду.
[/quote]
Ћезаре је прекинуо студије и почео да скупља податке о болесним људима и војним активностима на Квири. Поступно се упознавао са војним лицима из Квире који су му открили да се два пута месечно на полигону уништава од 70 до 80 камиона оружја.
– Реч је о застарелом оружју из Босне на пример или других завршених ратова. Оружје се уништава тако што се из камиона изручи у велике јаме које се прекрију земљом и затим експлозивом дигну у ваздух. Дешава се да се камиони остављају у великим јамама и уништавају заједно с оружјем – објашњава Ћезаре.
Трагом његових информација тужилац је открио да узрок смртоносног загађења нису само војне вежбе и експерименти на полигону Квира, већ и уништавање оружја које је доказано трајало у континуитету сваке седмице од 1984. до 2008. године. Истрага је дошла и до докумената као што је на пример онај из 1986. године који потврђује постојање железничког конвоја од 13 вагона с оружјем, упућеног за Квиру из региона Пуља. Један други документ говори о авионима који су оружје транспортовали преко Вероне. Има и индикација да је отпад са високозапаљивим напалмом закопаван у земљу.
– Експлозије приликом уништавања оружја биле су тако јаке да је ка небу куљао пламен и дизала се димна печурка висока 300 метара – каже Ћезаре. Становници села Ескалаплано, познатог по великом броју деце рођене са тешким деформитетима, још се сећају да су им се тада и кровови забелели јер је неколико хектара прекрила бела, пенаста прашина. Ћезаре додаје да су је војници сакупљали лопатама и одлагали у бурад која су печаћена и одвожена не зна се где.
– На тај начин скидали су само половину те пенасте прашине, а остало је остајало у земљи – каже Ћезаре.
