У Европској унији је настала узбуна због процене да би стабилност зоне евра поново могла бити уздрмана.
До нових турбуленција би могло да дође ако се после ванредних грчких избора 25.јануара власти приближи левичарска странка Сириза која се супротставља ЕУ политици оштрог “стезања каиша”.

Ова све популарнија грчка странка сматра да се оштра штедња спроводи на рачун становништва да би тешком кризом погођена Грчка могла да и даље добија финансијски ” појас за спасавање ” ЕУ и Међународног монетарног фонда(ММФ).

Али, Европска комисија и утицајни немачки званичници су упозорили да Грчка, која је почела да показује прве знаке изласка из дубоке кризе, неће моћи да и даље добија десетине милијарди евра помоћи ако не настави штедњу и структурне реформе, а ММФ је саопштио да све преговоре о новој транши подршке одлаже за после избора.

Сириза одбацује неолиберални модел владавине тржишта и капитала и у први план ставља привредни раст и запошљавање, уз коришћење јавних инвестиција, а супротставља се програму даљег осиромашења становништва и кресања буџетског дефицита с главним циљем, како сматра, да се отплаћују дугови светским повериоцима.

Ова грчка странка левице која на изборима може добити близу 30 одсто гласова, каже да је вишегодишњи програм ЕУ и ММФ-а разорио грчку привреду и многе становнике гурнуо у беду, као да је био рат.

И зато тражи да се такође Грчкој отпишу две трећине од 150 милијарди дугова, који представљају 175 одсто БДП-а, а остатак репрограмира и почне да отплаћује тек кад крену привредни раст и запошљавање.Управо како је то учињено на међународној конференцији 1953-е у Лондону, кад је послератној Немачкој отписан највећи део огромног дуга од 200 одсто БДП-а, уз клаузулу да ће преостале дугове почети да отплаћује тек кад то омогући прилив из економског и раста БДП-а.

Сириза сматра да би, попут Маршаловог плана својевремено за Немачку и друге земље после ИИ светског рата, и за Грчку и друге кризом погођене чланице ЕУ сад требало покренути ” европски Њу дил ” уз велике јавне радове.

У Грчкој и другим чланицама ЕУ се указује и на чињеницу да су и сами главни економисти ММФ-а признали да је примењено превише оштро стезање каиша угушило производњу, а повећало незапосленост и сиромаштво.

Професор европске политике на Универзитету у Атини Панајотиц Јоакимидис упозорава да Ципрас предлаже социјални програм од 13,5 милијарди евра, а државне благајне су празне док је истовремено јако тешко замислити да би француски или немачки грађани пристали да плате отписивање већине грчких дугова, чији су повериоци њихове државе и европске институције.
Али, левичарске и снаге и странке у земљама ЕУ, које се супротстављају неолибералном моделу транснационалне владавине тржишта и финансијских центара моћи, се надају да би успон Сиризе у Грчкој могао донети дах ” демократске револуције “, ослоњене и на хтења народа.

Односно да то подстакне нужан преокрет у политичко-економској филозофији и пракси ради трајније стабилизације и привредног раста још увек ровите целе ЕУ, на шта указују неки врло угледни коментатори и економисти, попут Тонија Барбера у Фајненшел тајмсу и ” економисте 2014-е године ” у Европи и САД, Француза Томе Пикетија.

Програм стезања каиша су као услов за другу траншу финансијске подршке од укупно 240 милијарди евра Грчкој, чланици еврозоне, поставили Европска унија и Међународни монетарни фонд(ММФ).

А, како се примећује, врло тврдој политици кресања буџетских дефицита и дугова, уз структурне реформе, се опиру и виде је као превише наглу и неке врло моћне чланице ЕУ, које уопште нису у ситуацији да траже финансијски појас за спасавање као што су Француска и Италија.

Реч је о политици коју пре свега заступа Немачка јер је, на основу сопственог и искуства још неких богатих чланица Уније, уверена да се само трошењем оног што се заради и структурним реформама може достићи економска конкурентност и здрава привреда.

Иако је општа процена да Сириза и њен не само у Грчкој популарни вођа Алексис Ципрас, кога је примио и папа Фрања с поруком да “банке не смеју бити важније од људи”, тешко може саставити парламентарну већину за формирање владе, видљива је узрујаност институција и влада ЕУ, као и ММФ-а.

ММФ је саопштио да обуставља преговоре с Атином о новој транши помоћи без које грчка влада не може платити доспеле дугове и дошла би на руб државног банкрота.

Ципрас је ублажио првобитне оштре ставове, више не тражи излазак Грчке из евра и напуштање чланства у НАТО-у, ступио је у контакт с међународним инвеститорима и финансијским средиштима у Лондону и Франкфурту да би развејао, како каже, ” велике лажи у предизборној кампањи”.

Европска комисија и утицајни немачки министар финансија Волгфганг Ссојбле су, међутим, упозорили да би јако тешко било да се и даље помаже Грчкој ако би нова влада после избора зауставила структурне реформе и штедњу, нагласивши да Атина мора поштовати потписане споразуме.

Михаел Фукс, високи функционер у странци ЦДУ немацке канцеларке Ангеле Меркел је то исто поручио, нагласивши да су ” прошла времена када смо морали да(због евра) спасавамо Грцку, висе нема могућности за политицке уцене “.
Одлазећи грчки премијер Антонис Самарас, челник странке Нова демократија која влада у коалицији са социјалистима ПАСОК-а, је изразио уверење да ће на изборима ипак владајућа коалиција добити предност, упозоривши да у противном прети опасност далеко дубље кризе и одлазак Грчке из еврозоне.

Вредности на берзи у Атини су пале за 7 одсто само за један дан, камате на грчке државне обвезнице скочиле на близу 10 одсто, скоро као у доба највеће кризе 2010-е.

А Грчка је, напоменуо је Самарас, после шест година пада бруто домаћег производа(БДП) и тешке социјалне кризе, управо прошле године дошла близу уравнотежења буџета и првог малог раста производње и БДП-а. Ипак, узнемиреност Брисела, европских престоница и ММФ-а, сведочи о томе да није реч само о грчком проблему у Европи, већ о проблему ЕУ.

“То је горе од комунизма,потпуни хаос “, упозорава Јерг Спонер аналитичар Капитал групе , једног од највећих пензионих фондова на свету, осврћући се на програм Сиризе о отварању тристо хиљада нових радних места, повећању минималне плате, великим социјалним давањима, снижавању ПДВ-а за струју и уље за грејање, а све то
махом парама из буџета.

Кришна Мемани, шеф одељења за инвестиције Опенхајмер фондова, сматра да би Грчка могла начети догму стезања каиша, која је у Европи контрапродуктивна , док коментатор Фајненшел тајмса Барбер све ставља у много далекосежнији контекст и наглашава да ” власт у савременом свету више почива на бизнису и финансијским интересима него на изабраним политичарима“.

” Треба зауставити политику стезања каиша и улагати далеко више у образовање да би Европа повратила раст “, предочава француски економиста Пикети, који је изазвао огромну пажњу анализом Капитал у 21-ом веку , којом доказује да све веће разлике између богатих и сиромашних гуше производњу и раст БДП-а.

Пикети сматра да је зато нужна нека врста ” демократског преокрета, јер напетост у Европи већ ове године може гурнути земље ЕУ у једну од три ситуације :нову забрињавајућу финансијску кризу, опасно јачање крајње деснице или политичко продрмавање с левице, а то су грчка Сириза, шпанска странка Подемос, Италијанска демократска странка и оно што је остало од француских социјалиста “.

” Шта бисте ви од тога желели ? Ја бих ово треће “, закључује Пикети.

Интер магазин