Отворено писмо поштара Србије:

„Поштовани,

Овим путем желимо да вас упознамо са процесом који се одвија у ЈП „Пошта Србије“ у континуитету од када је оно као плен припало ПУПС-у. Наиме, од доласка ПУПС-а у позицију да руководи овим предузећем, одвијају се процеси који воде ка сигурној пропасти овог изузетно значајног система од јавног значаја. Стопирани су развој, инвестиције, чак и инвестиционо одржавање, успостављена је превазиђена организациона структура, примењује се принцип негативне кадровске селекције, а целокупно пословање подређено је чистом позитивном маркетиншком наступу политичке странке чији је талац „Пошта Србије“ постала. Запослени, с обзиром на чињеницу да су се репрезентативни синдикати врло јефтино продали, препуштени су сами себи, само могу да гледају како се систем који су стварали и у који су уграђивали део себе полако пропада. Уместо активне утакмице са конкуренцијом, развоја нових услуга и сервиса, „Пошта Србије“ је постала полигон за манипулисање једне политичке опције – ПУПС, оличене у Милану Kркобабићу и његовој наследници Мири Петровић. То има за последицу да је цео систем доведен у веома лоше стање.

Промоција Kркобабића
Ево најбитнијих чињеница:

1) Ово предузеће од почетка вишестраначја у Србији па до 2012. године водиле су многе страначке личности уз велико уважавање људи који дуго раде у овом ЈП и носе посао;

2) Kрајем септембра 2012. године ово најстарије ЈП у Србији постаје талац политичке партије ПУПС;

3) ЈП „Пошта Србије“ стављено је у функцију медијске промоције ПУПС-а, тј. у позицију маркетиншке агенције ове странке, и очувања страначке инфраструктуре широм Србије (плаћање спонзорстава медијима, а запошљавање људи само по страначкој линији);

4) Финална реализација историјских пројеката, започетих много раније него што је ПУПС преузео ово ЈП, рађена је уз много проблема управо због хроничног неразумевања преких потреба за опстанак и развој „Поште“ јер кадрови пласирани у сам врх „Поште Србије“ нити разумеју њено функционисање нити их то уопште интересује;

5) Тадашњи директор и председник ПУПС-а од 2014. године (претходно потпредседник) на посао долази кад нема других обавеза (некад у 15 х, а некад и касније), препушта вођење предузећа од 15.000 људи провереним поданицима: шефу кабинета, г-ђи Снежани Петровић (која одрађује и важне послове за ПУПС, пласира се на изборну листу и сада је посланик ПУПС-а), г-ђи Мири Петровић, дугогодишњој секретарици (а у „Пошти“ специјалној саветници за јавне набавке);

6) Промоција Милана Kркобабића је већ неколико година у првом плану, па се плете медијска мрежа: супруга Срђана Предојевића је четири године у „Пошти“ ни крива и дужна као извршни директор или спец. саветник, уредно обезбеђује присутност на „Пинку“, г-ђица Нела Бојовић води маркетинг такође последње три године, а пошто је рођена сестра Оље Јовићевић, она обезбеђује проходност на РТС-у; штампани медији се пуне рекламама без смисла;

7) Измена организације рађена је на силу тако што је направљена радна група од поданика који су се утркивали да изађу у сусрет директору Kркобабићу, а њихово решење успорава функционисање и развој „Поште Србије“ (од 30 одговорних лица уписаних у АПР остало је 15 широм Србије, не због „Поште“ него да би „велики директор“ могао да се појави на ТВ-у са вешћу да је значајно смањен број директора, а они преведени у помоћнике директора са већом платом и без икакве одговорности). Успостављен је превазиђени функционални организациони модел који је врло брзо показао сву своју неефикасност и неефективност. Нема ту ништа добро за „Пошту“, али постигнут је медијски ефекат;

8) Kако би могао да мешетари, г-дин Kркобабић од својих поданика из пословодства, уз велико полтронство синдиката, прави циркус од конкурса за избор: директора организационих делова, руководилаца служби, па чак и управника пошта! Ту се пролила зла крв – многи искусни и доказани менаџери бивају замењени подобнима који не поседују ни елементарно знање из процеса којима треба да управљају, па се тако у предузећу и видно нарушила радна дисциплина и атмосфера. Хијерархијску пирамиду одлучивања у „Пошти Србије“ срушио је г-дин Kркобабић: трошећи људе, мешајући им овлашћења, прескачући одређене особе приликом доношења важних одлука из њихових ресора, смењујући људе без разлога политичким постављењима неискусних на важна места;

9) Све време политичар Kркобабић на разне начине у шаци држи председнике репрезентативних синдиката (два синдиката) који су на челу ових организација последњих 16 година (сви им директори одговарају, а понајвише ови из ПУПС-а јер успевају да запосле своје фамилије, па и више од тога). Председници поменутих синдиката гледају само своје фотеље и интересе, а не виде се на седницама Надзорног одбора;

10) Извршни одбор (ИО) требало је да доноси брзе одлуке на тему борбе са конкуренцијом, али то никад није наишло на разумевање, тако да ИО није ни профункционисао две и по године, колико је трајао (зато се конкуренција видно шири и напредује у домену комерцијалних услуга). Одржано је укупно десетак седница ИО, а све важне одлуке углавном су доношене ван седница;

11) Развојних пројеката нема јер није било слуха самог врха „Поште“. Нико није путовао на поштанске скупове више од четири године. Нисмо развили ниједну нову услугу или сервис, а, с друге стране, отварали смо поште по руралним подручјима, иако су она била покривена законом дефинисаним пружањем поштанских услуга, и на тај начин правили додатне трошкове у пословању без икаквих изгледа да се оне некада исплате, али само са једним циљем – да се промовише ПУПС. Постојеће услуге, евидентном нестручношћу, довели смо у питање.

Шта чекају ДРИ и Влада

Муке нас судбински везаних за „Пошту“ значајно се повећавају последњим именовањем за в. д. директора г-ђе Мире Петровић, која је пре четири године у „Пошту“ дошла са средњом школом и једином референцом да се већ дуго не растаје од г-дина Kркобабића. Поменута госпођа 19. 10. 2016. године распушта Извршни одбор „Поште“ по важећем закону о ЈП иако нови закон такође дефинише извршне директоре (највише седам), потом креће са бројним сменама руководећег кадра!!! У претходна три месеца сменила је више од десет одговорних лица са укупним радним стажем у „Пошти“ дужим од 200 година.

Бахата кадровска политика в. д. директора доводи до смене десет висококотираних, високообразованих проверених кадрова лојалних „Пошти“ (извршних директора, директора РЈ и три директора врло важних функција). С друге стране, шеф ПУПС-а и дотична г-ђа хвале се изванредним резултатима „Поште“, а смењују људе као да хоће да резултати буду лоши? Смене су одрађене без адекватних образложења уз грубо кршење одредаба Закона о раду са израженом нотом мобинга и освете и произвешће многе судске спорове.

В. д. директора не поштује Уредбу Владе Србије о забрани запошљавања јер на директорска места у „Пошту“ доводи лица споља (са бироа и из неких пословних банака!!!).
Закон о јавним набавкама прекршила је почетком децембра (после циљаног распуштања Извршног одбора и целе вертикале у ИТ), потписује на своју руку врло неповољне уговоре о ауторским правима за дистрибуцију одређених ТВ канала: „Унитед Медиа Нетwорк АГ“ (обавезујући „Пошту“ у наредне три године за око шест милиона евра, са „Пинком“ на три милиона евра у наредне три године и са „Kоперникусом“ на нешто мањи износ!!! Ето зашто јој не требају извршни директори и људи од интегритета! Све је то урађено на брзину и без Програмског или Надзорног одбора. На овај начин госпођа Мира Петровић се кандидовала за кривичну пријаву.
„Пошта Србије“ само због очувања позиција чувеног министра за ништа (г-дина Милана Лакија Kркобабића) и Мире Петровић ради са огромним минусом посао за наградну игру „Срећан рачун“. Поклањају се коверте и целокупна инфраструктура први пут у историји „Поште“. Тако ће од овог посла поштанским радницима припасти минус од неколико милиона евра, а иста наградна игра у којој ништа није било бесплатно 2005. године донела је приход од око два милиона евра!!!
Да се јасно разумемо, добит у „Пошти Србије“ потиче од закупнине коју нам уплаћује „Телеком Србија“ и она је мања од предметне закупнине, тако да се од основне делатности нажалост прави губитак (нпр. 2015. приход од закупа је био 3.200.000.000,00 динара, а нето добит 3.100.000.000,00 динара). То поменути политичари стално прикривају, а предметна чињеница озбиљно забрињава запослене у „Пошти Србије“ јер они немају безброј функција и алтернатива! „Пошта“ је имала 20 година да постане самоодржив систем уз велику подршку од „Телекома Србија“ која је стизала и стиже од закупа пословног простора („Телеком“ на годишњем нивоу уплати по овом основу 25 милиона евра), али од средине ове године почеће рапидно да пада пошто престаје 20-годишња уговорна обавеза и „Телеком“ излази само ове године из око 30.000 м2, а следеће ће се овај тренд и наставити!!! Зато запослени у „Пошти“ страхују од очигледног пада прихода и довођења у опасност ликвидности „Поште“…

ЈП „Пошта Србије“ запошљава 15.000 људи и има традицију дугу 176 година. Мислимо да је крајње неодговорно да се Влада Србије овако поиграва с њим. Последице управљања „Поштом“ од стране ПУПС-а биће горе од оних које су осетили запослени у „Србијашумама“ и другим привредним субјектима која су водили кадрови ПУПС-а, јер где се они појаве – ту трава не расте!!! Владајућа партија на овај начин рескира више од 50.000 гласова поштанских радника и њихових укућана.

Највећа мука је чињеница да за оваквим поступањем стварно нема разлога (осим личних и партијских интереса појединих чланова ПУПС-а), знајући да ПУПС нема ни један одсто подршке грађана Србије. У Србији се зна и каже: „За њих неће гласати ни њихови укућани“, првенствено због недостатка идеја, кадрова, енергије и превелике жеље да се нешто ушићари на уценама и безобразлуку. Да се разумемо, треба поштовати пензионере и они су јако важни за пословање „Поште Србије“, а ПУПС је „приватна“ партија која везе нема са интересима ове популације.

Ми, поштари, молимо Владу Србије да предузме све што је у њеној моћи да се наша „Пошта Србије“ сачува од политичког ропства једне безначајне партије! Ако се ПУПС у најкраћем року не склони из „Поште“ уз улазак ДРИ (како би се утврдиле штетне последице накарадног вишегодишњег управљања јер Kркобабић пре више од четири године није желео да потпише примопредају са претходним директором Ћирићем, а и у септембру 2016. није урађена законски прописана примопредаја дужности директора између Kркобабића и г-ђе Петровић), ми, поштари, врло брзо узећемо ствар у своје руке и избацићемо паразите који су нам окупирали фирму. Има нас негде око 15.000, што је сасвим довољно да брзо скинемо пијавице из ПУПС-а са нашег врата јер је наша судбина везана једино за судбину наше куће!

С поштовањем,

УЈЕДИЊЕНИ И ЈАKО РАЗОЧАРАНИ ПОШТАРИ СРБИЈЕ.“

Београдски глас

фото: Бета