Бивши потпредседник Скупштине Србије, члан Српске напредне странке, потом председник скупштинског Одбора за контролу служби безбедности, Игор Бечић, имао је веома занимљив развојни пут од перача аутобуса, до човека који има најосетљивије информације свих грађана Србије.
Бечић је у младости радио као перач аутобуса. Kако то обично бива са перачима аутобуса, Бечић је приметио нешто сасвим чудно. Наиме, после одређеног времена донео је уверење лекара да је алергичан на воду. Мора да је много зарибао. Или су га много рибали. Или је много рибао па је посатао алергичан. Kо ће га знати.
Пошто, ипак, није био алергичан на другу компоненту претходног посла, аутобусе, постао је кондуктер на линији Врбас – Нови Сад. То је било у периоду од 1989. до 1990. године… “Kарте?” – Позади. “Kарте?” – Позади.
Овај текст никако не служи да омаловажи занимање кондуктера. Напротив. То је частан и поштен посао, али то не значи да су такви и сви који га раде. Поготово су сумњиви они који су две деценије касније постали потпредседници Скупштине Србије. Или ова реченица није требало да буде у множини, јер је само једном таквом то пошло за руком. Нећете веровати коме – Игору Бечићу.
Након што је продао довољан број карата, а ко ће то знати, Бечић је даље напредовао. Постао је, не шофер, не, никако… Након службе ЈНА од 1990. до 1992, Бечић је постао комерцијалиста у ЈП Врбас до 1993, потом шеф саобраћаја до 1996, а онда и комерцијални директор од 1996. до 2012.
Године су пролазиле, а Бечић је радио на себи. Није више пио воду, пошто је на исту алергичан, али је “угрејао столицу”. Мало је додуше окаснио са дипломирањем, па је диплому стекао у 35. години, 2005. на Факултету за услужни бизнис, на Европском универзитету у Новом Саду и стекао звање дипломирани економиста. Две године касније, завршио је мастер студије на Факултету за услужни бизнис, Универзитета Едуконс у Сремској Kаменици. Магистрирао на Факултету за пословни и индустријски менаџмент, Универзитета Унион.
И… то, али и прелазак из Српске радикалне странке у Српску напредну странку, били су одскочна даска за овог маторог момка у грађењу каријере.
Претходно, био је посланик у Скупштини Србије од 1997. године, па у Скупштини АП Војводине, а у сазиву 2004. изабран на већинској листи. Члан је сталне делегације при Парламентарној скупштини НАТО-а од 2006. године. У СНС прелази 2008. године. У Врбасу је био заменик председника општине, и председник Скупштине општине.
Члан је Извршног одбора Главног одбора Српске напредне странке и председник општинског одбора СНС у Врбасу. Од априла 2014. до распуштања Скупштине Србије 2016. био је потпредседник Скупштине Србије. За председника скупштинског Одбора за контролу служби безбедности изабран је 5. јула 2016. године.
Сетићете се и његових израза попут – “председника мортаделе” и чувеног “синеопсиса”.
Богата биографија, нема шта.
Директно.рс
Ne osuđujem ljude koji od perača autobusa dođu do diplome fakulteta – učenjem! Tek, još manje im se treba rugati. NOVINARU – PISCU TEKSTA, ILI ISTRAŽIVAČU, da li se James Bond rodio sa pločicom 007?Ovo pišem kao bivši Šef finans. pl. službe u Lasti, Lazarevac. TADA VRLO USPEŠNOM preduzeću. Vrlo je iznenađujuće da dohvatate martadelu kao sinonim za vrednost ljudi. Pošto je zla namera- samo zla namera, gledaću šta će se dalje događati sa ljudima koni žele da se dograđuju.