ЦЕНТРАЛНЕ ужичке улице прекрило је блато. Солитери се не виде од чађи. У пролазу неко рече да новогодишња декорација изгледа као да је “насађена” на кокошињац у Муртеници. Ерско данас, пародија је некада лепог, умивеног града под “плућима Србије”, под Таром и Златибором. У Ужицу нема воде, нема ни ваздуха! Око 70.000 душа на улицама убијеног града, стоји у редовима испред цистерни. Оне су једини преостали “извор”.
“Канистер сити” ових дана више живи на “Фејсбуку”, него на улицама, ту политичке странке “лепе” задоцнела решења, али се још нико од тога није напио воде. Други су “патентирали” флаширану “страначку воду” и деле је на Градском тргу. Мучно је било посматрати грабеж за воду, са највишег платоа трга. Једна старица посматра све то – и ко зна зашто, плаче…
– У мом граду нема посла, нема воде, нема чистог ваздуха… Ми, Ужичани, живимо из хобија – освануо је у Ужицу афоризам Рада Јовановића.
Градска власт је на почетку кризе била потпуно затечена, пред камерама је завапила: “Немамо ми ни стручних ни финансијских капацитета да ово решимо.” После десет дана “одмеравања” ситуације, Влада Србије се активније укључила у решавање проблема. Направљен је први корак – Војска Србије гради нови цевовод од Сушичког врела до градске мреже, да Ере до краја месеца добију привремену “чесмовачу”. Ере верују да због скупе санације Врутака, ово решење неће остати трајно. О судбини Врутака, из Владе Србије стигао је само један глас о санацији: 15. јануара биће формирана комисија, ускоро ће се знати каква је судбина ужичког “мртвог мора”…
ЈВП “Србијаводе”, власници акумулације, сада грозничаво покушавају да Ерама што пре одврну славине. Ово предузеће држава је формирала да брине и о Врутцима, а од силне бриге, људи у држави, једини компетентни да на време алармирају све – пропустили су да то учине.
– Прећутано је да је дошло до рапидног геолошког старења екосистема у вештачким акумулацијама, попут Врутака. Језеру је “истекао рок трајања”, загађење органским материјама и минералним солима само је убрзало овај процес – каже Ужичанка Марина Вукашиновић, магистар биологије. – Многи тврде да је заказала Агенција за заштиту животне средине, њихов мониторинг из 2012. показао је ПХ вредност воде вишу од 9, што је у биолошком смислу већ катастрофа. Да је у 2013. рађен мониторинг, резултати би били још гори. Можда баш зато није ни урађен?!
На локалу, партократски систем деценијама је посвећен ухлебљавању рођака и чланова, стручни и способни Ужичани изгурани су на маргину. Тако се догодило да је неко у градском ЈП “Водовод” Ерама заборавио да јави да Врутци већ пет година немају дозволу за снабдевање градског система!
– Јао, немара, јавашлука, безобразлука. Па када сте мислили да нам јавите! А рачуне ћете нам, ипак, послати и за попијене алге, уз јануарски попуст због, ето, “мањих проблема”. Тако ћемо платити услугу коју не користимо – јада се Драгиша Марковић (84), пензионер са канистером, тешким 10 килограма у рукама.
У силним овдашњим инспекцијама, пуне три деценије, нико није видео викендице, септичке јаме, купаче, празнична роштиљања, бацање отпада у зони заштите језера…
Сада се тужилаштво бави свима, од локала до републике, а да ли ће вук појести магарца – показаће време. Један живахнији број Ера, окупљен под слоганом “Борба за живот Ужица”, води битку против ветрењача, на три протестна нестраначка скупа излила се река незадовољства, а петиција за хитну санацију Врутака, са око 6.000 потписа, прослеђена је Влади Србије.
Сада Ужичани чекају да потече “привремена чесмовача”, али она неће скоро. Ужичко „мртво море“ са 54 милиона кубика ружичасте воде, некада моћни Врутци, чекају спаситеља, а то је, зна се – Влада Србије.
ПОМОЋ СА СВИХ СТРАНА
УЗ ерски дух и “зезање кризе”, помоћ суседних градова једина је светлост у “Канистер ситију”, стижу са свих страна камиони флаширане воде, цистерне… Догодило се и то чудо, пало је историјско помирење Ужичана и Чачана. Гребићи су Ерама само један час после завртања славина послали воду за вртиће, школе, за болницу… Заузврат, услед привемене забране хируршких интервенција у Ужицу – неколико најмлађих Ера рођено је претходних дана код љутих “непријтеља”, у Чачку.
ЧЕСМОВАЧА
– ДАНАС, после обилног ручка, пође рука за славином, насух чашу воде и потегох мушки. На другом добром гутљају, сетим се алги у чесмовачи! После два часа, стомак вришти, а све што ми је наш “Водовод” испоручио, натера ме да се “конектујем” на градску канализацију исте “фирме” – каже Никола Митровић звани “Жута минута”. – Све им “штампам” и уредно шаљем у три примерка.
ПИЈУ САМО КРАТКИ ЕСПРЕСО
НОВЕ животне околности нису сломиле ерски хумор. Тако су на Стевањдан, Ере пријатељима на славу уместо вина, носили оно чега нема ни за лек – воду. На фејсбук-страницама, месту организације ужичких протеста против општег јавашлука, овдашњим афористичарима узеше хлеб из уста. Једна Бојана негодује што војска гради нови цевовод, каже, па нису они загадили воду?! Из Ариља поручују: Најлуђи је ужички АЛГОритам. А Драган Перовић Реј, сликар, загледан у ружичасту воду Врутака узвикну: “ТВ Пинк”! Пензионери су једногласни, траже да се Ђетиња одмах повеже са “кинеским” каналом Дунав – Морава – Вардар! Произвођачи ракије негодују, кажу треба и добра вода за чувену ужичку капљицу! У кафићима се пије само – кратки еспресо.
Новости
