Два пута је у недавном интервјуу „Политици” Лазар Крстић, министар финансија, изразио бојазан да „постоји могућност да се глобална ситуација на макроекономском тржишту почетком следеће године погорша”.
Куртоазна формулација, али иза ње се заправо крије страх од све скупљег задуживања на светском тржишту. Ова информација је утолико алармантнија што знамо да план буџета Србије за 2014. годину предвиђа задуживање од чак 5,5 милијарди евра, а део тога ћемо морати да зајмимо управо од страних кредитора.
Министрова ноћна мора још је драматичнија што, осим кретања на светском тржишту, на цену нашег задуживања утиче и незавидни кредитни рејтинг који имамо. Сврстани смо у ББ-/Б ранг који сваком међународном зајмодавцу поручује – у овој земљи постоје несигурности у областима бизниса, финансија и у привредном окружењу.
Шта то Крстић драматично види што ми још не видимо и шта нас чека када је реч о задуживању (без којег не можемо да прегурамо наредну годину)?
Небојша Савић, председник Савета гувернера, каже да је веома тешко предвидети шта ће се дешавати на глобалном тржишту и поручује да ће се више знати почетком наредне године.
– Када је реч о задуживању на светском тржишту, ту најпре треба сачекати шта ће се дешавати са буџетом Сједињених Америчких Држава. Јер то како администрација председника Обаме буде дефинисала ситуацију, опредељиваће глобална кретања, а ми још не знамо шта ће они урадити. Што се тиче Србије, наша позиција ће осим од дешавања на глобалном тржишту, зависити и од реформи које ћемо спроводити и од поправљања пословног амбијента. Та два фактора ће одредити хоћемо ли добити бољи рејтинг и колико ће наше задуживање у наредној години бити скупље – каже Небојша Савић.
Међутим, Ненад Гујаничић из брокерске куће „Вајзброкер”, попут министра Крстића предвиђа скупље кредите наредне године.
– Када се оконча време тренутне монетарне политике коју карактерише маса јефтиног новца, постепено ће и задуживање бити скупље. Неке назнаке промене тренда виђене су пролетос и сада је, грубо говорећи, теже задужити се него пре годину дана. Клима на тржишту капитала у великој мери зависи од активности главних светских централних банака – каже Гујаничић, додајући да је прошлогодишње јефтиније задуживање емитовањем еврообвезница у великој мери било последица општег пада камата на глобалном тржишту.
Осим тога, на цену задуживања утиче и рејтинг, односно како улагачи процењују колика је вероватноћа да ће зајам бити враћен. Што су макроекономска слика и очекивања од привреде боља, и задуживање ће бити повољније – закључује Гујаничић.
Ипак, треба бити искрен па рећи да је јефтиније задуживање могуће обезбедити билатералним договорима и избећи емитовање еврообвезница које би могло да постане скупље. Како је и сам министар Крстић за „Политику” недавно најавио, јефтиније задуживање ћемо обезбедити из два различита извора.
– Ту су врло позитивни кредити за финансирање буџета које нам даје Светска банка, али и Руска Федерација. Раније нисмо могли да их добијемо јер нисмо имали одговарајуће мере опоравка економије, а сада се та ситуација мења. Други извор финансирања били би билатерални аранжмани које можемо да направимо са другим земљама, а ту мислим на зајам од Уједињених Арапских Емирата. Ту сам веома оптимистичан – рекао је Крстић.
