*Беспилотни вадуплохов са двојицом пилота, искусних ваздуплоховаца, слетео је у Тирану! Још осећам онај горак укус у устима, души, срцу, ушима, под мишкама… Трчао сам за ваздуплоховом док није узлетео… Трчао сам и даље, али онај проклети кукуруз и сурчинске њиве…
*Како је леп, о Боже! Како достојанствено излази из беспилотног вадуплохова, како му се физички и ментално дивим, сигурно није ишао до тоалета ни једанпут током лета, сигуран сам да неће ићи ни током дводневне посете Албанији! Аплаудирам тој величанственој бешики дивећи јој се до вадуплоховних висина!!! Понекад мрзим себе што тако често одлазим у wц! То ме је онај Пајтић урокљиво погледао, дабогда му нестало сенке за владу…
*Тирано, радуј се, знаш ли ко ти корача улицама?! Да ли се мој аплауз чује до тамо? Стојим на симсу- ваљда се чује?! Ногама сам обухватио олук, руке морају да ми остану слободне за тапшање, мада клизим чини ми се, покушаћу зубима да се задржим за штрик…
*Госпођо, шта вам је, какав манијак, па то сам ја- Зоки дрон, комшија с петог, немојте метлом, бре, нећу Вам појести штрик само се приџавам зубима…
*Какав господин, каква људска величина, какав Здарвко Чолић модерне српске политичке мисли, како само пева химну- добио би свих пет столица у „Пинковим звездицама“! Како се само сналази у доњим лагама, како дивно плови трилерима, како доноси емоцију, што би она Леонтина рекла, како влада рефреном… Дивим му се и духовно, бре! Па то је чиста литургија, византијско појање! Комшинице, можете да ми додате кандило, молим Вас! Само потпалите брикет, закачите ми за уво, и говорите „Амин“ на сваке три секунде… Пребаците, бре, веш преко мене нека се суши, не пуштам штрик из уста ни за живу главу још два дана!
*Баш је она Михајловићка морала да се угура у делегацију! Плавуша! Хм, Алек није низ приметио кад се офарбала и променила фризуру, а кад сам ја радио фејс- лифтинг одмах је провалио: „Зоки, јеси ли то спавао на руци, или су ти очи увек тако близу ушију“?
Гарантовано је већ три пута ишла до тоалета, само га брука…
*Комшинице, можете сад да ми скинете ово каднило с увета, иде ми тамјан у очи, не видим Алека, не видим Алека… упомоћ, упомооооооћ… јел’ још увек у кадру, јел’ аплаудирам или ми руке својевољно млатарају к’о Тома по платформи, јел онај Рама провоцира нешто, да одем до амбасаде Албаније и демостративно спалим омиљени розе џемпер, јел то неко пребацио на рекламе- дабогда му Вулин на беспилотном ваздуплохову улетео у дневну и колутао окицама к’о Тереза Орловски кад глуми оргазам?..
*То само наш Алек може: оде у посету страној држави па као домаћин прими њиховог премијера и председника, али их пусти да чекају пола сата, какав цар! Не разумем како неко може да му се не диви до дијагнозе, бре!!! Да ли да додам и Вучић па да ми Бабић остане као девојачко презиме?
*Још само 42 сата до шефовог повратка, боље да пожурим на аеродром да не закасним! Једва чекам да точкови ваздуплохова дотакну земљу па да се као онда окачим о крило, с тим што овог пута не пуштам ни кад механичар почне да удара по прстима!!!
*Тирана на води; жичара од Блока 70 преко Кошутјака до Драча; повећање пензија албанским пензионерима до краја године; Железара Смедерево у Валони; неколико стотина хиљада радних места у Скадру за младе стручњаке из Србије; гасни споразум са произвођачем упаљача Фазлијом Куртеши; уговор о производњи оних белих капица у нашим фабрикама и пласирање контигента шајкача у Албанију; заједничка улагања у инфраструктуру, Шоту, сољење семенки… Једва чекам да се врати, па да обзнанимо још читав пакет историјских успеха и инвестиција!
*Како ми недостаје, већ осећам физички, психички а богами и ментални бол! Комшинице, пустите ону од Бајаге: „Плави мој сафиру“…
Не плачем, то ова прашина од ваздуплохова, а мало болуцкају и ове штипаљке што сте покачили по мени, али нека, издржаћу аплудирајући, само замолите децу да не шутирају лопту о мене и да не љуљају штрик…
Михаило Меденица, Два у један
