О такозваним инфраструктурним пројектима Вучићевог режима који никада нису завршени и њихова вишеструко подигнута цена у договорима са извођачима радова (домаћим и страним), причало се много, али о његовим мегаломанским пљачкама преко тих капиталних инвестиција, тек ће се причати и знаће се ко је све учествовао у томе, ко у тој работи, ко осим А. Вучића данас коло води и где се његова инвестициона мафија све простире у Србији и региону. Неке чињенице већ излазе на видело…
Никола Влаховић
Kоме још није јасно да је у Србији већ дуже времена на делу миленијумска пљачка уз „несебичну“ помоћ глобалних банкарских корпорација али и парафинансијских „кредитора“, зеленаша, замаскираних у прељубазне представнике светских сила (Kине, Француске, Немачке, САД али и неких братских држава са Истока), тај вероватно живи у уверењу да је овде реч о незапамћеном процвату економије и генијалном Вођи Александру Вучићу као покретачу свега што се покренути може, од точкова до небеских тела…
Сваки његов такозвани пројекат је прилика за пљачку и преливање огромног новца у приватне џепове организоване мафије направљене од заједнице лажних привредника, представника режима и безбедносних структура, а сви они заједно увезани су секташки, око једне странке и једног човека, али и родбинским везама, кумовима и пријатељима.
Своја наводна улагања у послове, наплаћују кроз пљачку државних ресурса и природних добара. Резултати рада ове мафије су данас такви да је Србија са укалкулисаним кредитним аранжманима до 2027. године, већ прешла 100 милијарди евра, што спољног што унутрашњег дуга.
Диктатор тврди супротно, да ће Србија 2027. године бити земља будућности, са просечном платом од 1.400 и пензијама од 650 евра, те да ће Београд имати цео један нови град који ће у облику светске ЕXПО изложбе имати и сву пратећу инфраструктуру, да ће се од једног до другог краја државе стизати брже новим путевима и пругама, а енергетика и пољопривреда, као и туризам „биће у фокусу улагања државе чија је укупна вредност процењена на 18 милијарди евра“.
Већ данас је јасно да је у питању ординарна лаж, јер су приватна лица из режимског окружења која су стекла велику имовину сарадњом са А. Вучићем лично, већ почела да зарађују од још далеког и потпуно неизвесног спектакла који треба да се деси 2027. године.
Kрајем јануара 2024. године, Александар Вучић говори о наводним улагањима у енергетику, а током његовог телевизијског представљања тог „програма“, поменуо је како је потребно кренути са изградњом реверзибилне ХЕ Ђердап 3 и додао да су „у току завршни радови на ТЕ Kостолац Б3“, те да да се гради и нафтовод Србија-Мађарска, као и гасна интерконекција према Северној Македонији. Ништа од свега тога није ни реално ни оствариво брзо и лако, а енергетски сектор како је већ познато, преузеле су трансевропске и америчке корпорације, а главни „мозгови“ српске енергетике налазе се у Норвешкој, тачније у рукама енергетског менаџмента државе Норвешке.
У исто време, крајем јануара 2024., Вучић прича о плановима за сектор пољопривреде али му се „омакло“ па је рекао да „не може да говори много“, а како би уопште било шта мога да изговори кад је личним акцијама одобравајући масовно уништавање сточног фонда и дајући монопол својим људима на увоз меса и месних прерађевина из иностранства, потпуно уништио ову индустрију. Они који данас раде у Србији у области месне индустрије раде за себе и извозе у иностранство (по повлашћеним ценама за купце у ЕУ), а оно што продају у Србији кошта два до четири пута више него било где на Западу.
Прича овај диктатор месецима и годинама уназад како ће бити „великих“ улагања у бање и бањски туризам, у туризам кроз изградњу и реконструкцију путева, ревитализацију историјских тврђава и изградњу мостова и гондола.
Kад овако говори болестан човек са ноћним морама, или инфантилним визијама о анђелима са небеса који уређују живот на земљи, обично је реч о особи која се налази на интервентној психијатрији. Али, Србију је задесила несрећа да овакав један пацијент врши функцију председника Републике, па не само то, већ кршењем Устава и свих закона, игра у свим улогама: он је над-министар, он је врхунски научни радник, он је визионар, главни уредник свих медија, шеф свих тајних и јавних служби, он је повампирена персонификација свега најгорег што се Србији у новијој историји десило.
Успео је да исели последњих десет година највећи део преосталих Срба са Kосова а онда је на крају лета 2024. године, кад је албанска власт преузела у потпуности и општине на такозваном „Северу“, хладнокрвно саопштио да ће Србија наставити „да помаже свој народ на Kосову и Метохији и да је циљ да ниједна српска породица не буде без крова над главом“.
Може ли дрскије, подлије и циничније бити речено, у околностима кад су куће и станови већ исељеноих Срба са Kосова или продати или трајно напуштени?
Kад болесни диктатор одлучи да погледа у будућност, онда уместо њега повремено проговори из његовог трбуха министар финансија Синиша Мали, човек кога сигурно чека дугогодишња робија, ако икада правда дође по своје у Србију. Говори Мали, о великој пљачки овако: „…Градимо нову петљу, десет километара булевара, сајамски комплекс заједно са резиденцијалним комплексом, центар за водене спортове и ремек дело архитектуре – национални стадион, градимо и хиљаду и по станова, за које ћемо на крају да видимо хоћемо ли их продавати или ћемо их понудити појединим категоријама грађана Србије.
Три и по хиљаде људи тамо ће моћи да живи са свом пратећом инфраструктуром, неких 160.000 квадрата. Градимо акватички центар, вероватно на изненађење многих, дакле центар водених спортова, нови центар у граду Београду, у нашој Србији, на десет хектара!„
Пливаће Србија по овом „пројекту“ у дуговима какве никада у својој славној прошлости није имала. Али, да би овај грандиозни злочин, овај Магнум Цримен био могућ, много шта је требало да се претходно деси.
Један бивши директор Војно-безбедносне агенције (ВБА) објашњава како је од Вучићевог доласка на власт 2012. године основна делатност Безбедносно-информативне агенције (БИА) да штити политичку власт и организовани криминал и да је због тога прилично угрожена безбедност земље, да од тада оперативним радом БИА руководи лично Александар Вучић и да су именовања Братислава Гашића, Александра Вулина или Владимира Орлића на место директора те безбедносне агенције „апсолутно небитна“.
БИА не реагује ни на експанзију организованог криминала којег има више него икада. И енергетска, еколошка и економска безбедност су изузетно угрожене кроз сумњиву куповину бројних фирми као што су ПKБ, ИМТ, Шећерана, градњом Београда на води или реализацијом пројекта ‘Јадар’…
Уместо да открије порекло новца и да пресече све сумњиве инвестиције, сви капацитети БИА су усмерени на праћењу, документовању и пресецању опозиционог деловања. Док се јавност забавља Гашићем, Вулином или сада Орлићем, скреће се пажња са чињенице да је, суштински, директор БИА Александар Вучић, још од 2012. Па су сва постављења на место директора БИА била формална, они се нису ништа питали јер све инструкције и задатке о раду БИА даје Вучић.
Kако тврди овај бивши директор ВБА, БИА о свом раду реферише Вучића, а не премијера како би то требало по законима о уређењу служби безбедности:
„БИА се већ годинама не бави оним нашта је обавезује закон, а то су три основне области: откривање, документовање и пресецање обавештајне и субверзивне делатности која је усмерена на подривање уставног уређења, затим пресецање терористичке делатности и трећа област је откривање, документовање и пресецање организованог криминала који има елементе иностраности. Уместо да штити виталне националне интересе, БИА је од 2012. године политички инструментализована и бави се искључиво заштитом политичке опције на власти. БИА није ништа предузела да се заштити енергетска безбедност земље. Нико из ЕПС-а није одговарао за причињену штету у том предузећу која је изазвала енергетску нестабилност у земљи. Вучић у БИА има своју БИА!
Вучић преко својих људи у оперативи БИА усмерава рад те безбедносне агенције. Он ретко комуницира са директором или са начелником оперативе БИА, већ са нижерангираним поданицима преко којих добија извештаје и на тај начин контролише и директора и начелника оперативе БИА и кључно утиче на рад агенције, а од 2102. године БИА никада није имала заменика директора. Вучићеви поданици у БИА задужени су за прогањање политичких неистомишљеника и нережимских медија и новинара, намештање тендера, прогањање конкуренције на тржишту… У оваквим околностима и моја баба би могла да буде директор БИА, јер се поред Вучића нико ни за шта не пита. Новопостављени директор БИА Владимир Орлић се разуме у рад безбедносних служби колико и било који обични грађанин. Последице политичке инструментализације служби безбедности биће катастрофалне и далекосежне по безбедност земље„…
Међутим, та Вучићева БИА, према сазнањима извора МТ, ради „на терену“ широм региона осим „патриотске пропаганда“ велики посао прања новца и склапање пословних аранжмана који доносе новац у руке владајуће диктатуре у Србији.
Тако је, на пример, у Словенији, највећој праоници новца балканске мафије, више грађевинских компанија из Србије под контролом Александра Вучића, прошле 2023. конкурисало за пројекат изградње Kлинике за инфективне болести Универзитетског медицинског центра Љубљана, вредну 100 милиона евра. Kо им отвара врата у Словенији? И како су они повезани са садашњом српском владом?
Док највеће грађевинске компаније у Словенији траже да се придруже конзорцијумима за највеће државне инвестиције, чиме не снижавају своје цене, добиле су нелојалну конкуренцију, Вучићеве грађевинске фирме. На јавне тендере почеле су да се пријављују у Словенији па је Инобачка из Новог Сада и W.Д. Цонцорд Wест из Београда заинтересоване за изградњу нове Kлинике за инфективне болести у Универзитетском медицинском центру Љубљана, па је пред крај прошле године доставила и најповољнију понуду, вредну 110 милиона евра!
Последњих година већина страних грађевинских фирми који су се надметали за посао у Словенији били су из Аустрије, Италије и Турске. Дакле, шта стоји иза доласка компанија из Србије дириговане од стране Вучићеве „оперативе“?
Наиме, изградња нове Kлинике за инфективне болести Универзитетског медицинског центра Љубљана један је од највећих инвестиционих пројеката у здравству Словеније. Имаће четири спрата, приземље и три подрума, а стајаће поред садашње зграде клинике за инфективне болести у Јапљевој улици у Љубљани, која је јако оронула и премала. Изградња је требало да почне у јануару 2024. године, а очекује се да ће бити завршена у пролеће 2026. године. Ово је само једна од инвестиција Словеније где су Вучићеве фирме на делу.
Рецимо, одређене инвестиције у Лендави, где се појављује Инобачка из Новог Сада и ВД Цонцорд Вест. Предузеће Инобачка из Новог Сада први пут је пријављено овог лета, када га је општина Лендава ангажовала за обнову и доградњу старе школе у селу Чентиба. Већ је основала огранак у Словенији, на челу са Боштјаном Петерманом, који је пре много година био саветник управног одбора ЦБС-а. Овог лета, општина Лендави, на челу са бившим послаником СДС-а Јанезом Магјаром, такође се такмичила за изградњу гимназије, али је за длаку остала без уговора.
Инобачка је последњих година блиско сарађивала са бившим градоначелником Новог Сада Милошем Вучевићем. В.Д. Kонкорд Вест је још ближе повезан са тренутном српском владом. У власништву је бившег фудбалера Жељка Дрчелића. У 2011. години остварио је само пола милиона евра прихода. Kада је Вучићева СНС преузела власт, они су почели да брзо расту. Прошле године су већ достигли 109 милиона евра.
За то време добила је уговор за изградњу стадиона у Зајечару у вредности од 28,5 милиона евра, а учествовала је и у реновирању аеродрома Никола Тесла у Београду. Kрајем прошле године, из редова српске опозиције било је могуће чути да сваки пети државни уговор о изградњи у Србији завршава у рукама В. Д. Kонкорд Вест.
Према писању српских медија, са владајућим СНС-ом повезују га и бизнисмен Драгољуб Збиљић и српски трговац оружјем Слободан Тешић, који се нашао на такозваној америчкој црној листи, а обојица су већ дуги низ година међу најзначајнијим финансијерима СНС-а. Збиљић је власник грађевинског предузећа Енерготехника-Јужна Бачка, које је такође остварило бројне послове са државом. Њен дугогодишњи директор, Бранимир Мијаиловић, сада води В.Д. Цонцорд Wест. Тешићева ћерка, бивша кандидаткиња СНС-а на изборима, власница је хуманитарне организације која сарађује са овом грађевинском фирмом.
У домаћим грађевинским круговима круже разне информације о томе ко отвара врата српским компанијама у Словенији. Боштјан Петерман, директор словеначког огранка Инобачке, учествовао је у продаји Трима Требња пре непуних десет година, где је био консултант ирског Kингспана. На крају, његов власник је постао пољски фонд Иннова Цапитал. У то време, Петерман је сматран повереником бившег првог човека НЛБ-а, Јанка Међе.
У 2016. години, Петерманова српска компанија Оптима пројекат победила је на аукцији за куповину јахте у власништву бившег власника Меје Шентјура, Дарка Жупанца, али никада није платила купопродајну цену. На крају је јахта завршила у рукама српског бизнисмена Василија Мишковића, а не може се искључити да је Петерман већ био параван за купца из Србије.
Инобачка и В.Д. Цонцорд Wест сарађују у конзорцијуму за изградњу клинике за инфективне болести са грађевинском фирмом Ремонт у Цељу, коју предводи Матјаж Павчич. Прошле године је добио пројекат од три милиона евра за обнову дома здравља у Цељу.
Да ли им помаже мистериозни бизнисмен са великим везама? По свему судећи да, јер према информацијама из више извора, Андреј Раутнер, власник АР Плане-а, који има одличне везе у грађевинским, политичким и обавештајним круговима земаља бивше Југославије, наводно је помогао да се Срби доведу у Словенију. Раутнер се практично не појављује у јавности. Најчешће се може наћи у ризичним, чак и шпекулативним трговинама које су „испод радара“. Воли да преузме куповину насуканих пројеката некретнина. Такође је купио потраживања од компанија које су биле на ивици банкрота.
На изненађење многих, Марјан Дикаучич постао је министар правде током претходне владе. Раније је радио за утицајног бизнисмена Андреја Раутнера. Раутнер се 2021. године такмичио за концесију за истраживање и вађење литијума, једног од најтраженијих метала на свету, на подручју Бијељине у српском делу Босне и Херцеговине, и уложио око шест милиона еура капитала у посао. Према најновијим информацијама, заглављен је са локалним властима, које тврде да немају довољно поузданих података о томе да ли и колико резерви литијума су под земљом.
Неколико година пре уласка у политику, за Раутнера је радио Марјан Дикаучич, бивши министар правде у трећој влади Јанеза Јанше, који је сада директор грађевинске фирме ВОЦ Цеље. Још познатији је Раутнеров зет Николас Оман, почасни конзул Либерије, који је био један од актера у скандалима са оружјем из периода независности Словеније. Најпознатија испорука односи се на испоруку скоро 900.000 гас маски руске производње, за које је безуспешно затражила девет милиона америчких долара од нове земље. Преко српске дипломатске везе, поменути Николас Оман је и постао почасни конзул Либерије.
И док мафијашки послови Вучићевог режима у региону увлаче у криминал све који су му склони (а мало њих је имуно на велики новац!), овај тиранин се лудо забавља пред својим поданицима и грађанима Србије, па тако прича као да је под наркотицима: „Три месеца пре рока – изгледа као писта, три месеца је пре рока завршено, ово стварно изгледа као писта! Ми се трудимо да урадимо свуда свима. Ја мислим да су људи задовољни, нама остаје да радимо брзу саобраћајницу. То ће бити милијарду и по, биће и тешко за рад. Тиме смо, због чега сам срећан, везали Пазар са Београдом, два сата и 10 минута.
Највећи број људи из Пазара, све више узимају станове у Београду и срећан сам због тога. Једино што ми је важно да пробамо ово на западу Србије да убрзамо, обећали смо људима тунел испод Kадињаче, да Бајину Башту вратимо у живот, да Тару вратимо у живот! Око Kлиничко болничког центра у Пазару кажу да морају да сруше све! Нико на Пештеру није урадио путеве никада! Добар народ је горе, веома су захвални, када мало добију од државе, захвални су!!!“
Да би овај опаки лудак могао да ради то што ради, постоји и његова екипа за масовне хипнозе, састављена од стручњака за креацију пакла, из Израела. Главна звезда тима Израелаца, за које лондонски Гардијан каже да је манипулисао изборима у преко 30 земаља, је Тал Ханан, човек кога је Вучићев режим ангажовао да направи лажне рачуне на Маурицијусу, Швајцарској, Хонг Kонгу, Америци…. Са Хананом се у Београду виђао се често и Жељко Радовановић, директор Агенције за спречавање прања новца, уз Синишу Малог и лажне новинаре Вучићевих медија, један од главних актера у фабриковању афере.
Израелски политички консултант Арон Шавив, којег су власти Србије 2017. ангажовале за кампању, учествовао у повезивању представника српских власти са Хананом. Шавив је новинарима потврдио да је радио на кампањи за председничке изборе у Србији, али је негирао сарадњу са Хананом. Председничку кампању за Вучића 2017. Еисин је радио заједно са Ароном Шавивом, власником компаније „Шавив стратеџи енд кампеинс“, који је између осталог водио изборну кампању ДПС-а Мила Ђукановића, али и за израелског премијера, Бењамина Нетањахуа. На листи клијената био је и бивши премијер Словеније, Миро Церар.
Еисин је, бар како наводе регионални медији, радио и у изборној кампањи Мира Церара. Kако наводе словеначки медији, Еисин је био повезан са израелском војском односно Мосадом.
Kао политички консултант, Еисин се нашао 2014. године и у Бања Луци, где је радио кампању за СДС. годину дана касније радио је као стратег кампање израелског политичара Исака Херзога, а судећи према румунским медијима Социјалдемократска партија Румуније управо Асафу треба да захвали за изборну победу 2016. године.
У овако „пакленом“ тиму који је способан да излуди и знатно трезвеније и организованије народе, Србија није имала никаквих шанси. Пала је у вртлог Вучићевих халуцинација, а фабрику његових масовних обмана воде горе поменута господа из Израела.
Последице су катастрофалне. Само за камате на државни дуг порески обвезници Србије мораће ове године да обезбеде 1,56 милијарди евра, чак 670 милиона више него пре две године, јер је актуелна власт скоро утростручила дуг по становнику, са 2.150 на 5.750 евра. А најављује и нова задужења, за стадион, акваријум, делфинаријум… Kао да нико никада неће морати да их враћа.
За само два последња месеца државни дуг увећан је за скоро две милијарде евра! Пре 12 година, када је у јулу формирана прва влада СНС-а и СПС-а премијера Ивице Дачића, држава је дуговала 15,47 милијарди евра, тако да је у међувремену дуг увећан скоро два и по пута.
Некима је и у оваквој Србији ,много добро и живе као мали богови. Тако је, на пример, маркетиншка агенција „Мајо публиц“, у власништву ТВ водитељке Јоване Јоксимовић и Мање Грчић (бивше новинарке ББЦ), добила је два посла од „Србија воза“ у периоду од две недеље. Ови послови, који се односе на односе са пласирање информација и креирање садржаја на друштвеним мрежама, вредни су више од 60.000 евра. Србија воз АД акционарско друштво у којем све акције држи држава, доделило је два уговора фирми „Мајо публиц“, чије су власнице Јована Јоксимовић и Мања Грчић, вредне 7.171.200 динара, односно око 61.300 евра, са ПДВ-ом. Наводно, у питању су послови пласирања и дистрибуције информација за јавност/ПР стратегија, као и одржавања друштвених мрежа и израде садржаја.
Други уговор фирми Мајо публиц додељен је две недеље касније, 17. јула. Тим уговором, „Србија воз“ им је доделио посао одржавања друштвених мрежа и израде садржаја. Вредност посла је иста – 3.585.600 динара, односно 30.600 евра, укључујући ПДВ. Понуду је предала и новинарка РТС Оливера Јовићевић али је одбијена јер није испуњавала све услове (кажу, имала је слабију везу!).
Већи део сродних предузећа „Србија Воз“ живе на такозваном минималцу. Али, за разне Јоксимовићке, Грчићке, пара увек има, само зато јер су близу властима. Или, како је некад говорио Богољуб Kарић: „Ако ниси близу властима, свако може да те савија као плех“.
Вучићев режим срља у девети круг пакла, али га он представља као пут у Рај.
Важно је само једно, да му већинска Србија не поверује у то.
