Узроци пропасти Србије (4): Удри бригу на естраду

Економија Србије преживљава метастазу, али остала је на снази стара парола “хлеба и игара”. Или само Игара. Последњих година све су популарнија музичка такмичења, која мало коштају ТВ продукције, али се добро зарађује на гледаности или СМС порукама гледалаца. Штанцују се звезде и звездице са микрофоном, а кад се такмичење заврши, за победника више нико не хаје.

Пет минута славе: Нико није добио обећану награду

Кроз такмичења као што су Операција тријумф, Ја имам таленат, Звезде Гранда, Први глас Србије, Пинкове звезде, Пинкове звездице, X фактор прошло је на стотине такмичара. Уместо обећаних огромних тиража, песама и наступа, победници су добили пет минута славе. X фактор, Идол, Први глас… То су неки од најпопуларнијих програма овог типа и у свету. Иако победници добијају уговоре за снимање албума с озбиљним издавачким кућама, попут Универзала и Сонија, ни тамо учесницима није загарантована светла музичка будућност.

Људи без занимања

Школа изнад свега

Давор Јовановић, победник Првог гласа Србије, каже да је од овог такмичења добио само афирмацију.
– Нисам добио предвиђени маркетинг и албум у вредности од 100.000 евра. Истекао ми је уговор и једва сам то дочекао. У уговору је писало да ће бити награде, међутим, није писало шта је награда. Али успео сам да завршим факултет – каже Давор.

У Србији смо у неколико последњих година добили армију забављача са којима нико не зна шта ће. Већина њих остану људи без занимања.

Музички менаџер Драгослав – Гане Пецикоза подсећа да је српска помама за звездама почела емисијом Идол браће Карић и ту је било стотинак одабраних од којих је остало 12.

– Увек су имали 10 финалиста. То је већ 112. Па смо имали у Првом гласу Србије шесторо, у X фактору чак десеторо. Па сад имамо Грандове и Пинкове звезде. То је око 150 имена. Мислим да је поента само да се направи ТВ емисија. Они могу да прикажу тог певача на телевизији, али не и да од њега направе звезду. То је потпуно другачије у односу на период до 1992. године кад је квалитет сам по себи испливао – каже Пецикоза.

Он указује да је основни проблем тих 150 певача што се не разликују. Певају већ отпеване песме и покушавају да имитирају оригинал. У каријери не могу да успеју зато што остану имитатори. Пецикоза каже да је најбољи пример Бане Мојићевић, први победник Звезда Гранда. После 10 година испао је одличан имитатор и зато није направио ништа.

Прочитајте још:

1. Хајдучка држава

2. Агенција за кумове и свастике

3. Удаја партијског кадра

Пецикоза сматра да су у Гранду направили добар посао.

– Ту су Дарко Лазић, Тања Савић, Славица Ћуктераш, Рада Манојловић, Милица Тодоровић… Сви победници Гранда су били млади људи, нису имали ни 18 година. Ту се показује да деца траже идоле међу вршњацима. На Евровизији су биле Невена, Мирна и Сара, али ништа од њих. И оне су показале да су имитатори Ријане, Кети Пери… Те продукције само праве ТВ емисије које доносе добит од спонзора и реклама, и то је главни циљ. Нико од победника није добио обећану награду. Најбоља је природна селекција. Противник сам тога да се пева на енглеском језику јер онај који пева на енглеском одлично, он просечно пева на српском – говори Пецикоза.

Алави родитељи

Препуштени себи

Рок критичар и члан жирија Идола Петар Јањатовић рекао је да верује да је криза дискографије разлог што је ретко ко од учесника направио каријеру.
– Раније би се појавио менаџер који би радио на каријери певача. Данас се учесници препуштени себи. Најбољи пример је победница првог Идола Цвета Мајтановић. Иза ње је стајао БК саунд и кренуло се у припремање албума. Онда је БК саунд пропао, а она остала са скупим пројектом који није имао ко да изгура – истакао је Јањатовић.

У уговорима са продуцентским кућама неке од ставки су издавање албума и турнеје. Међутим, у стварности то изгледа много другачије, јер млади таленти тешко налазе спонзоре. При том, само је Гранд организовао турнеје.

– Музика је занимање и то мора да се воли и ради, а испало је да је свима хоби. Сви хоће да се баве музиком, да играју фудбал или тенис. Мисле да ту има има највише пара, али то је заблуда – објашњава Пецикоза.

Културолог Дивна Вуксановић истиче да циљ програма није у неговању талената, већ у реализовању спектакла. Из перспективе музичке индустрије, каријере учесника оваквих програма нису релевантне.

– Шоу програми овог типа уживају велику популарност годинама. Продукција је типизирана и заснива се на концепту “поклони се и почни”. Бити млад, талентован, богат и успешан данас су вредносни приоритети које диктирају управо медији, придајући овим конструкцијама и димензију инстант популарности – каже Дивна Вуксановић.

За њу су Пинкове звездице посебна прича. Деца се такмиче као одрасли, на живот и смрт. У то их гурају амбициозни родитељи, а са сцене одлазе уплакана. Стручњаци упозоравају да деца немају формиран глас и да у процесу мутације не смеју да певају. Најважнији су профит и реклама, а никог није брига шта ће се десити са гласом деце.

Успех је реткост

Све је почело с емисијом 3К дур, која се од 2000. до 2004. године емитовала на тадашњем Трећем каналу. У овом програму су наступале Ана Николић, Марија Шерифовић, Јелена Томашевић и Ана Штајдохар. За њих се може рећи да су успеле да нађу своје место под музичким небом.

Сутра – Узроци пропасти Србије (5): Певаљкама хлеб у политици

С. Ђурић – Вести