В. Можегов: Зашто је важно што се Трамп позвао на наслеђе Римске империје

Eвропа је коктел Римске империје, грчке културе и хришћанске религије.Ако се уклони само један од тих `састојака` – европска цивилизација ће се заљуљати и распасти. Управо зато се рушењем тих стубова европског света већ 500 година – од Реформације – баве либерали. Садашњи амерички председник стално доказује да је привржен традиционализму и традиционалним вредностима. Зато не чуди што либерали у Доналду Трампу виде свог класног непријатеља.

Недавно, Трамп је опет развеселио кориснике интернета, изјавивши после преговора са италијанским председником Серђом Матарелом у Белој кући да САД и Италију „обједињује заједничко културно и политичко наслеђе – још од времена Старог Рима“. Наравно, САД немају хиљаде година историје. То и Трамп одлично зна. У свему је, међутим, важније нешто друго. То што се Трамп дрзнуо да помене Римску империју и укаже да је она извор европске цивилизације и културе.

У наше време, измучено психоанализом и феминизмом, то звучи као револуција свести. Савремени Европејац, заплашен фројдистичким психоаналитичарима и неомарксистичким социолозима, стидећи се својих хришћанских корена – боји се културе Хеладе која прославља људску лепоту и боји се свог римског наслеђа.

Сугерише му се да је он злосрећни потомак Римљана који су угњетавали народе, ишли у крсташке походе, ударали на Јевреје, муслимане, жене и остала незаштићена створења. Од њега се данас тражи да не престаје да се каје пред сексуалним и етничким мањинама, обогаљенима, серијским убицама, Мексиканцима, црним лезбејкама без ногу и свим осталим жртвама репресивног система. Све то данас мора Европљанин…

Уместо да се и сам држи тог програма просвећеног хуманизма (за који је западном човеку једва довољан цео живот) Трамп се ухватио за културно и политичко наслеђе Старог Рима и позива се на основе европске цивилизације. Шта се тиме добија? Хоће ли мачку о реп бити окачено седамдесет година доминације наследника Фројда и неомарксиста „франкфуртске школе“ који су из умова западних људи темељно уклањали њихово хришћанско и грчко-римско наслеђе?

Погледајмо на проблем не из угла победничких наследника Картагине, већ кроз призму Римске идеје која је протеривана из светског јавног дискурса. Дакле, шта су то за нас данас Рим, римска идеја и римско наслеђе?

Римска империја је прадомовина свих савремених европских народа. Историја Европе је –историја Римске империје која се родила у борби са Картагином, злослутним светом ћифта који су се клањали својим мрачним боговима са масовним жртвовањем деце. Победивши зло Картагине, Римска империја је учврстила морална начела европске цивилизације, увела хеленску културу у варварски свет и обезбедила мир на земљи Европе и Азије.На територији Римске империје родио се Христос.

У Другој посланици Солуњанима, апостол Павле убеђено указује да морална начела која Рим штити неће дозволити долазак `последњих есхатолошких времена` све док Римска империја постоји. Историја је потврдила да је апостол Павле био у праву. За владавине императора Константина Великог и његових наследника – Римска империја прихвата  хришћанство и преузима на себе одговорност за  организацију и хришћанско просвећивање света.

Већ у време владавине императора Јустинијана Великог (483-565) Римска империја и Хришћанска црква утврђују правне, друштвено-политичке и социјалне идеале који су све до данас остали хоризонт целе европске цивилизације (идеја личности, слободе, заједнице и хуманости). Статус Рима није до краја био укинут ни када је источни део Римске империје пао 1453. године, а Цариград заузеле Османлије. Он је наставио да светлуца из својих рушевина.

ХХ век је постао век реванша светске Картагине, а под ударима без преседана били су разорени остаци римске цивилизације: Руска, Аустро-угарска, Немачка и Османлијска империја.Римска идеја спасава свет од коначног распада чак и данас, у све гушћем мраку „заласка Европе“.

Зато – када се амерички председник усуђује да из самог епицентра реванша и тријумфа светске Картагине изговори „Рим“ – то заиста нешто значи! Значи, на пример, да је свет добио шансу да не изгори коначно у алавости капиталистичке реалности и њених креатора – међународних финансијера, а и да се морална начела европске цивилизације још могу спасити.

Разуме се да Нови Рим – у који верујемо и чије узлет призивамо – није онај некадашњи пагански Рим.Он би данас могао да има разне форме. Једна је јединство мултиполарног света, друга – Слободни савез традиционалних цивилизација…Ствар, наравно, није у називу, већ у ономе што би иза њега стајало.

Цватућа сложеност света, бескрајност лица нација, племена, народа и култура – то је свељудска идеја Вечног Рима и једина могућа антитеза последњем и потпуном прављењу смесе од остатака народа и култура претворених у рој елементарних честица које круже око банака. А то кружење и јесте идеал који нам предлажу глобализам и идеологија нове Картагине.

Тиме што се назвао политичким и културним наследником Рима, Трамп је ставио до знања да се налази са исте стране барикаде са традиционалном Европом и Русијом која брани конзервативне вредности.

Запитајмо се: да ли је то довољно да се оставимо играрија и да се замислимо?

Аутор Владимир Можегов

Извор Факти, 29. октобар 2019.