ЗАГРЕБ/СКОПЉЕ – Ситуација у Македонији је веома озбиљна и, након оружаних сукоба у Куманову, европске институције су то схватиле, рекао је изасланик ЕП Иво Вајгл, не искључујући могућност да је то био обрачун радикалних исламиста, али и бораца за “велику Албанију”.
Вајгл, који је један од тројице посредника у преговорима са македонским лидерима ВМРО-ДПМНЕ Николом Груевским и опозиционог СДСМ-а Зораном Заевим о превазилажењу вишемесечне политичке кризе, каже да су проблеми у Македонији вишеслојни.
“Имамо посттранзицијску ситуацију у којој је главно како зграбити што већи део државне имовине из бивше Југославије, а степен корумпираности је висок. Унутар етничких група постоје интереси на које се великим делом утиче споља”, рекао је Вајгл у интервјуу загребачком “Вечерњем листу”.
Упитан да ли говори о Албанији, Вајгл је рекао: “Мислим на Албанце код којих је тешко одредити ко представља аутентичну албанску политичку и друштвену структуру, а кога је могуће усмеравати у оквиру идеје о којој нико не жели говорити, али она је ту. Идеја ‘велике Албаније'”.
Он је подсетио да и албански премијер Еди Рама прети Македонији ветом за НАТО.
Ситуација је, истиче Вајгл, сложена и зато инцидент у Куманову може објаснити само независна истрага.
Указао је, међутим, да има доста индиција за претпоставку да сукоби у Куманову имају везе са радикалним исламизмом.
“Неки од тих људи који су у Куманову учествовали у – очито – врло професионалној терористичкој акцији, борили су се у Сирији и Ираку. Они знају с којом су идејом дошли у Куманово. А то је џихад и ширење на европско тло радикалног ислама. Допуштам да су ту и други мотиви – велика Албанија или повезаност с домаћом политичком сценом, иако тешко верујем у то да је било ко спреман преузети одговорност за смрт осморо полицајаца”, навео је.
Чини се, каже, да су управо због Куманова у европским институцијама схватили да је ситуација изузетно опасна, да се њоме може манипулисати споља и да може прерасти у регионални сукоб.
“Ја то никада нисам искључивао и верујем да је гранција за стабилност региона само чланство у ЕУ и веројатно у НАТО-у иако имам резерве у вези с НАТО-ом као глобалним полицајцем”, навео је.
На опаску да Македонију не назива бившом југословенском репубилком, Вајгл каже да је то “апсурдна деноминација”.
“По тој бих логици могао рећи да сам из некадашње југословенске републике Словеније или бивше аустроугарске покрајине Крањске. Потпуно је апсурдно и ирационално да Грчка, која тражи од нас разумевање и помоћ, показује тако мало солидарности за суседе и неразумевање за то да се непризнавањем Македоније ствара жариште кризе на њиховим границама”, рекао је Вајгл.
Према његовим речима, спор о имену је билатерални спор, исто као што је разграничење Хрватске и Словеније, а које је Словенија искористила за блокаду Хрватске.
“Никад нисам био за то да се државе бивше Југославије међусобно уцењују. Мој је став био, и као министра спољних послова и председника Одбора за спољне послове, да државе спорове реше пре уласка у ЕУ, јер та питања неким случајевима постају оружје националиста. Већ на обзору видим следеће спорове: Хрватска и Србија, Хрватска и БиХ, па БиХ и Црне Горе”, рекао је Вајгл.
Танјуг
