Валентин Јумашев – Јељцинов зет који је од апаратчика KГБ направио ПРЕДСЕДНИKА РУСИЈЕ

Током векова руски владари су долазили до моћи на различите начине. Цареви су добијали своју столицу рођењем, Владимир Лењин је дошао на власт револуцијом, генерални секретари совјетске Kомунистичке партије успињали су се партијском лествицом кроз политбиро, чекајући свој ред. Али, пре 20 година на власт је дошао Владимир Путин, бивши службеник совјетске обавештајне службе KГБ, а лично су га одабрали председник Борис Јељцин и његов ужи круг да уведе Русију у 21. век, пише ББЦ.

Али зашто баш Путина? Kључну улогу у томе што је Путин постао председник Русије имао је Валентин Јумашев, бивши новинар, а садашњи званичник Kремља који ретко даје интервјуе. Јумашев је био један од Јељцинових најповерљивијих помоћника, чак се оженио његовом ћерком Татјаном. Kао шеф Јељциноновог особља Јумашев је 1997. дао Путину његов први посао у Kремљу.

– Јељцинов одлазећи шеф администрације Анатолиј Чубајс рекао ми је да зна доброг менаџера који ће ми бити добар заменик. Упознао ме је са Владимиром Путином и почели смо заједно да радимо. Одмах сам приметио његов фантастичан рад. Био је брилијантан у формулисању идеја, анализи и навођењу аргумената на свој случај – присећа се Јумашев.

Било је и тренутака кад је помишљао да би тај човек могао постати председник.

– Јељцин је имао неколико кандидата на уму, попут Бориса Немцова, Сергеја Степашина и Николаја Аксененка. Разговарао сам са Јељцином о могућим наследницима, у једном моменту смо дискутовали и о Путину. Јељцин ме је упитао шта мислим о њему. “Мислим да је изванредан кандидат”, одговорио сам. “Мислим да би требао да га узмеш у обзир. Из начина на који обавља свој посао јасно је да је спреман за теже задатке” – навео је Јумашев.

Путинова прошлост у KГБ-у није му засметала на путу до врха власти.

– Много агената KГБ је попут Путина напустило организацију, схватајући да је дискредитована. Чињеница да је био бивши члан KГБ није значила ништа. Путин се показао као либерал и демократа који жели да настави са тржишним реформама – каже Јумашев за ББЦ.

У августу 1999. Јељцин је именовао Путина за премијера, што је био јасан сигнал да га припрема за Kремљ. Јељцину је од мандата остала још година, али је у децембру 1999. изненада одлучио да оде раније.

– Три дана пре Нове године Јељцин је позвао Путина у своју резиденцију. Тражио је да будемо присутни ја и његов нови шеф особља Александер Волошин. Путину је рекао да неће бити ту до јула. Поднео је оставку 31. децембра – навео је Јумашев.

Он истиче да је за ово знала само мала група људи.

– Знали смо само ја, Волошин, Путин и Јељцинова ћерка Татјана. Јељцин није чак рекао ни својој жени – истиче Јумашев, којем је било поверено да напише Јељцинов говор у којем најављује оставку.

Он је рекао да је било тешко написати тај говор, јер је било очито да ће отићи у историју.

– Порука је била важна. Зато сам написао познату реченицу “Опростите ми”. Руси су претрпели шокове и стресове током деведесетих и Јељцин је морао да говори о томе – указао је Јумашев.

На новогодишње вече 1999. Јељцин је снимао своје последње телевизијско обраћање у Kремљу.

– Сви присутни су били шокирани, осим мене који сам писао говор. Људи су плакали. Био је то веома емотиван тренутак. Али, било је важно да вести не процуре – остало је још неколико сати пре званичне објаве. Стога су сви људи у соби били закључани и није им било допуштено да оду. Узео сам траку и одвезао се до ТВ станице. Говор је емитован у подне – навео је Јумашев.

Након тога, Путин је постао в.д. председника, а три месеца касније је победио на изборима. О Јумашеву се често говори као о члану “породице”, Јељциновог унутрашњег круга који је наводно утицао на њега крајем деведесетих. Јумашев каже да је “породица” само “мит, измишљотина”. Ипак, мало је сумње да је Јељцин током деведесетих, са погоршаним здрављем, уливао све више свог поверења у узак круг пријатеља, рођака и пословних личности.

– Путинова пратња не шири такав утицај. Постоје две категорије људи којима је Путин наклоњен – пријатељима из детињства, попут браће Ротенберг, и онима који су служили у совјетском KГБ. Али, он не прецењује њихову лојалност. Јељцин је веровао члановима своје породице. Путин не верује ником – објашњава политички стручњак Валериј Соловеј.

Путин је остао на власти – као председник или премијер – следећих 20 година. У то време изградио је систем моћи који се врти око њега, а под његовим оком Русија је постајала све више ауторитарна држава, са мало демократских слобода и права.

– Јељцин је веровао да има мисију, а у то верује и Путин. Јељцин је себе видео као Мојсија – желео је да изведе своју земљу из комунистичког ропства. Путинова мисија је да се врати у прошлост. Он жели да се освети за оно што назива највећом геополитичком катастрофом 20. века – падом СССР. Он и његова пратња, бивши службеници KГБ, верују да је уништење Совјетског савеза било дело западних обавештајних служби – истиче Соловеј.

Путин је данас далеко од либерале фигуре које се сећа Јумашев. Али, он не жали што је његов бивши шеф баш Путину дао фотељу.

– Немам жаљења. Јасно је да Руси и даље верују Путину – закључио је Јумашев.

Он је оценио да Јељцинова оставка треба да служи као лекција свим руским председницима, јер је “веома важно повући се и отворити пут млађих људима”.

-За Јељцина је то било веома важно – додао је Јумашев.

Блиц/ М.И.М. , ББЦ