Последње Аталијево „откровење“ треба озбиљно схватити и пажљиво пратити. „Душевни болесници“ се спремају за одлучујући скок ради освајања светске власти
Вакцинација треба да створи „правилан“ генетски код човека
Деветнаестог јула на Интернету се појавио снимак са кратким наступом Жака Аталија – познатог економисте, политичара и писца – који ће се памтити. Жака Аталија сврставају међу најутицајније фигуре нашег времена. О њему говоре као о човеку који опслужује интересе клана Ротшилд; као и о човеку који је био несмењиви саветник Председника Француске, почевши од Франсоа Митерана; као и о човеку који је пуно уложио да би Емануел Макрон 2017. постао председник Француске (због чега Французи данас јаучу).
Атали је и аутор неколико десетина књига које сам зове „пројектовањем будућности“. Прошле године Клаус Шваб, председник Светског економског форума (СЕФ) објавио је план „Великог ресета“ и многи ставови тога плана су се поклопили са Аталијевим идејама. Не изненађује: Клаус Шваб и Жак Атали – птићи су из Ротшилдовог гнезда.
Јулски видео наступ Жака Аталија био је шокантан. Толико шокантан да је већ после неколико часова YouTube био принуђен да блокира овај снимак. Ипак, без обзира на напоре светских цензора да га уклоне, он се може наћи на Интернету. На пример овде:
Кључна реч Аталијевог говора је – „код“. Он говори о разним кодовима – компјутерским, телефонским, генетским, етичким, социјално-економским, прехрамбеним. У ширем смислу – код представља збир неких правила, начела. Атали лаконски дефинише – кодови су закони који управљају светом. И почиње да философира о очигледном: у свету је много тога несавршено, чак ужасно. Ова несавршеност настаје због тога што неки кодови имају озбиљне недостатке. Онда објављује тезу: ми можемо свет учинити савршеним исправљајући кодове свих система.
Користећи метод реторичких питања, Атали пита: треба ли мењати генетски код човека? И, иако не даје јасан одговор, идеју генетске модификације човека потпуно подржава. Човек еволуира, каже Атали, но та еволуција не иде у жељеном правцу; човекову еволуцију треба ставити под контролу, а инструмент контроле еволуције треба да буду кодови.
Атали изјављује да се током историје човек све више претварао у „артефакт“, у „објект“. У духу Клауса Шваба („Четврта индустријска револуција“) Атали поздравља синтезу човека и компјутера, појаву киборга, тј. биоробота. Он не искључује да резултат „објективне тенденције“ може бити и стопроцентни – „вештак“. Свет може и без човека. Кодови треба да убију човека! Нека уместо човека постоји „артефакт“ и „објект“, али „правилан“. А „правилност“ „објекта“ обезбеђују „правилни кодови“.
Аталијева размишљања су ме подсетила на роман-антиутопију „Врли нови свет“ Олдоса Хакслија. Житељи тог света били су производи са покретне траке. Производња би започињала вантелесном оплодњом јајне ћелије, која је смештана у специјалну бочицу. Бочица је било разних и коначни производи који су силазили са производне траке имали су различите карактеристике. Разлике су програмиране у етапи стварања ембриона у бочицама. Господари „врлог новог света“ користили су неколико генетских кодова помоћу којих је било могуће производити елиту (каста „алфа“), средњу класу („бета“, „гама“) и нижу („делта“ „ипсилон“), која тек издалека подсећа на homo sapiens-а.
Атали бежи од питања ко ће се бавити разрадом „правилних кодова“ и уводити их у живот. Међутим, одговор се налази код Клауса Шваба, који подробно говори о модификацији човека у духу трансхуманизма. А том модификацијом ће се бавити власници најкрупнијих корпорација. А њима ће, пре свега, бити потребни облици биоробота, као што су ниже касте „делта“ и „ипсилон“ у Хакслијевом роману, предодређене за најпрљавије послове.
Понешто Атали говори и о другим кодовима. На пример, помиње „код учтивости“. Атали је психолог, он објашњава „доброту“, „праведност“, „алтруизам“, „добронамерност“, „бригу за будућа поколења“ – да би стекао поверење. Помиње и „социјални код“ кроз који посматра модел „инклузивног капитализма“ који описује Шваб. Атали га назива „позитивно друштво“.
Од „социјалног кода“ Атали прелази на тему коју су давно разрадили – „економију живота“. Предлаже да се ослободимо дела пољопривреде, великог дела транспортног сектора (аутомобилски, ваздушни, железнички) машиноградње, хемијске, текстилне индустрије – као „штетних“. Штетним Атали, такође, назива и производњу фосилних горива, енергетику засновану на њима, црну металургију која ствара огроман „карбонски траг“ учествујући у великој емисији угљендиоксида. Он обема рукама гласа за радикалну „декарбонизацију“ светске економије, да би се спасили од климатског потопа. У састав „економије живота“ Атали укључује и сектор здравства и хигијене, производњу прехрамбених производа, образовање, културу, дигиталне технологије, безбедност, „зелену“ енергетику. Између осталог, заступа потпуни прекид производње шећера и производа у којима се он користи.
Дијапазон Жака Аталија је широк: започиње питањем човекове генетске модификације, а завршава шећером и правилном исхраном. Што се тиче вакцинације Атали заузима врло јасан став: вакцинација ја неопходна, она мора постати атрибут будућег „позитивног друштва“, старајући „правилан“ човеков генетски код.
У видеу о којем говорим, Жак Атали задаје и оваква реторичка питања: да ли ће прелазак друштва у ново стање бити постепен или брз и нагао? Да ли ће се такав прелазак остварити добровољно или принудно?
Избегавајући директан одговор, Атали примећује да је могућ шокантан прелазак. Изградња „позитивног друштва“ уз помоћ силе и принуде, разматра се код њега и његових наручилаца као један од кључних сценарија. И овде је уочљива паралела са идејама „шок-терапије“ Милтона Фридмана, по чијем рецепту је започето спровођење шок-терапије у Чилеу убиством председника Аљендеа 1973. године, и која је настављена убиствима хиљада и хиљада Чилеанаца.
На Интернету се може наћи много коментара на јулска „откровења“ Жака Аталија. Већина њих гласе овако: „лудак у делиријуму“, „Атали је полудео“, „интелектуално махнитање“, „канибализам прикривен умним и лепим речима“, „фашизам у интелектуалној фолији“. Свака од ових карактеристика је потпуно тачна.
Чак се и компанија Гугл уплашила сувише отвореног откривања планова светских закулисних владара и блокирала видео са наступом француског „интелектуалца“. Ипак, ове идеје он је износио и пре четрдесет година, говорећи о неопходности „диктатуре здравља“. Данас видимо ту диктатуру у облику директног напада на човекове слободе и законе држава.
Последње Аталијево „откровење“ треба озбиљно схватити и пажљиво пратити. „Душевни болесници“ се спремају за одлучујући скок ради освајања светске власти.
Са руског посрбио: Александар Мирковић
Опрема: Стање ствари
(Сродство по избору, 12. 10. 2021)
