Указ Председника Руске Федерације од 28. фебруара 2022. године № 79, покренуо је са мртве тачке процес деофшоризације руске економије
Вашингтон и његови савезници, припремајући одлуку о санкцијама против Русије, покушавају да израчунају последице сваког свог корака. Израчунаћемо их и ми. Израчунаћемо оно што се уобичајено назива „ефекат бумеранга“ и размотрити овај ефекат схваћен у ужем и ширем смислу. Ефекат бумеранга у ужем смислупредстављају могуће негативне последице санкција за њихове иницијаторе, чак и без одговарајућих мера од стране државе-објекта санкција. Ефекат бумеранга у ширем смислу представљају негативне последице за иницијаторе санкција које настају као резултат одговора државе која је подвргнута санкцијама.
Ефекат бумеранга у првом смислу је неизбежан при увођењу санкција земљи која има снажну економију, укључену у међународне економске односе. А Русија је земља са управо таквом економијом. Према подацима Федералне царинске службе РФ, 2021. године спољнотрговински промет Русије је износио 789,4 милијарди долара, и то: извоз – 493,3 милијарде долара (више од половине се односи на енергоресурсе), увоз – 296,1 милијарду долара. По резултатима из 2020. године, удео Русије у светском извозу, према оценама Светске банке, износио је 1,7%; а у низу роба удео Русије у светском експорту је много виши. Тако, удео Русије у светском извозу пшенице у сезони 2020/2021 чинио је 19,3%. Њен удео у светском извозу нафте 2019. године (вредносно изражен) процењен је на 10,5%.
Блокада спољнотрговинских рачуна Русије и платних операција које се обављају преко система СВИФТ безусловно ће довести до ефекта бумеранга. Могући су озбиљни поремећаји у функционисању економија низа земаља који од Русије добијају нафту, нафтне деривате, природни гас, неке прехрамбене производе, низ производа хемијске индустрије и др. Још пре десет година руски извозни монополиста „Газпром“ је обезбеђивао 25% потреба ЕУ за природним гасом, а последњих година ова зависност је достигла 40%.
Да не би дошло до економског шока, земље ЕУ које су испланирале санкције против Русије, покушавају да оставе „прозоре“ кроз које би могле да се остваре испоруке животно важних роба из Русије.
Проблем је у томе што су платни документи који пролазе кроз СВИФТ-систем до сада били првенствено обезличени. То јест, тешко је било (или чак немогуће) из докумената схватити са којим је трговинским уговором повезано плаћање. У Белој кући и у америчком Министарству финансија, у коме се припремају одлуке о санкцијама, одлично то знају. Они виде излаз или у томе да на неки начин науче да дешифрују платежне документе (да одреде њихову веза са конкретним уговорима) или да спроведу блокирање одређених банака. Други приступ значи да ће иницијатори санкција покушати да одреде везу руских банка са овим или оним трговачким и инвестиционим операцијама и да са списка за санкције избришу оне банке које опслужују испоруке роба које су Западу животно неопходне.
Мислим да ће, ипак, такав селективни прилаз блокирања операција које пролазе кроз СВИФТ систем донети велику главобољу. Док постоји бар једна руска банка која није на санкционом списку, она ће бити способна да преузме на себе функције плаћања које су раније испуњавале банке које су доспеле под санкције. На прес-конференцији 27. фебруара шеф дипломатије ЕУ Жозеп Борељ је објавио одлуку ЕУ о санкцијама Русији. Говорећи о блокади система СВИФТ признао је: „Одсецање из финансијског система земље која је веома повезна са другим земљама и економијама не може бити учињено маказама, за једну ноћ.“
Да би се сигурно блокирале платне операције руских банака са банкама других земаља неопходно их је не само искључити из система СВИФТ, већ и затворити њихове кореспондентне рачуне у САД и другим земљама Запада. До 1. марта није било никаквих информација из јавних извора о предузимању акција према коресподентним рачунима руских банака. Већина експерата сматрају да стопроцентне блокаде СВИФТ система неће бити.
Чак ако Запад дође до закључка да циљно блокрање СВИФТ-а не даје очекивани ефекат и искључи целу Русију из тог система, то неће нанети смртоносни ударац нашој економији.
Прво, руске банке и компаније ће моћи да се прикључе на алтернативни домаћи систем СПФС (систем преноса финанскијских података) који је направила Банка Русије средином прошле деценије. Да, с моје тачке гледишта, систем је недовршен (конкретно, нема више од десетак иностраних корисника, а то је недовољно за опслуживање спољашњих економски веза Русије), али, ако се жели, могуће га је брзо довести у пуну кондицију.
Друго, могу се привремено користити старе методе преноса података о плаћању и рачунима (пошта и факс).
Треће, могуће је и потребно је изучити и применити у пракси искуство Ирана, који већ дуго година живи без СВИФТ система (ово је тема за посебно разматрање).
Шеф комитета Думе за финансијско тржиште Анатолиј Аксаков је на следећи начин коментарисао одлуку Запада о блокирању СВИФТ-а за Русију: „Рекао бих да то није смртноносна одлука. Наравно, непријатна је, али не и смртноносна. Иран већ деценије живи без СВИФТ-а и ништа, живи, не умире. А за Запад ова одлука представља пуцањ у сопствену ногу. То ће бити болна одлука не само за РФ, већ и за друге земље са којима сарађујемо. Ако не буде финансијских токова из Русије у Европу, Европа неће моћи да рачуна на овакву Америку и тако даље. Одлука је веома тешка, са последицама за оне који су је донели.“
Ефекат бумеранга се веома озбиљно може одразити на компаније које управљају СВИФТ системом (који је основан пре 49 година, и регистрован у Белгији). Компанија СВИФТ већ много година изјављује да је ван политике. Она заиста не жели да учествује у санкцијама, тим пре, нелегитимним (нису одобрене од Савета безбедности ОУН). Ипак, компанија се налази под јурисдикцијом Белгије и ЕУ. И САД, које су традиционално иницијатори блокирања СВИФТ-а, делују преко Брисела, захтевајући од еврочиновника одлуке које би постале правно обавезујуће за СВИФТ компаније.
После искључења Русије из СВИФТ система поверење у систем може бити пољуљано. Друге земље ће осетити да се и њима може нешто слично десити (као Русији) и почеће да разрађују алтернативне системе преноса информација о плаћању и рачунима. То се посебно односи на Кину која се већ налази под неким обликом санкција од стране Запада. Зато су почели да разрађују систем који треба да буде алтернатива СВИФТ-у; систем се зове CIPS (China International Payments System). CIPS се још увек налази у ембрионалном стању, али искључење Русије из СВИФТ-а може постати моћни импулс за дораду кинеског система и укључивање у њега других држава (међу њима и Русије).
Запад оставља „рупе“ и таквој санкцији „из пакла“ као што је блокирање резерви Руске Федерације. Ако се блокирају („замрзну“) све резрве, Русија неће моћи да испуни своје обавезе у отплати спољашњег државног дуга. Запад се милостиво сагласио да ће дозволити Русији да користи новац са замрзнутих рачуна за опслуживање и отплату обавеза по спољним дуговима. Само Русија не би требало да пристане на таква правила игре.
Ако Запад буде користио део руских резерви за плаћање кредиторима, онда Моска то треба да квалификује као чисту пљачку, нарушавање међународног права. Москва треба да изјави да санкције које су јој уведене представљају кршење међународног права јер нису одобрене од Савета безбедности ОУН. Према томе, ове разбојничке санкције треба сматрати вишом силом. А у уговорима о кредитима и зајмовима које је закључила Москва, постоји одељак посвећен вишој сили, на основу кога је она слободна од испуњавања обавеза за време постојања „непремостивих околности“. Правилно одмерене (са гледишта међународног права) мере руских власти на незаконите санкције Запада, такође, треба посматрати као ефекат бумеранга. Ситуација у свету се може променити тако што ће се замрзавање руских девизних резерви од САД и њихових савезника квалификовати као акт отворене пљачке.
Сада о ефекту бумеранга у ширем смислу. Овај ефекат се појавио буквално 24 часа пошто су ЕУ, САД и друге земље Г-7 обнародовале санкције. Реч је о Указу Председника РФ од 28. фебруара 2022. №79 „О примени специјалних економских мера у вези са непријатељским деловањем САД и њима придружених држава и међународних организација.“ У њему су одређене противмере економским санкцијама као што је: продаја 80% девиза добијених на основу извозних уговора после 1. јануара 2022; затим, од 1. марта, резиденти више неће моћи да уплаћују страну валуту на своје рачуне отворене у банкама и организацијама у иностранству, као ни да уплаћују новац без отварања банковног рачуна, коришћењем електронских средстава плаћања који су на располагању страним даваоцима услуга у сфери платног промета; забрана од 1. марта девизног пословања давањем девиза резидената у корист нерезидената по уговорима о кредиту итд. Фактички реч је о мерама које ограничавају повлачење стране валуте и капитала из земље, и о мерама које ће покренути са мртве тачке процес деофшоризације руске економије.
Такође је објављено да је Централна банка РФ издала наредбу којом забрањује од 12 часова 28. фебруара професионалним учесницима на берзи да преносе вредносне хартије руских емитената иностраним физичким и правним лицима. Једноставније говорећи, уводи се мораторијум на извлачење инвестиционих прихода. Из неофицијелних извора, такође је познато, да влада припрема забрану изношења добити ван Русије ћеркама иностраних компанија.
Све су то мере које је требало одавно донети. Деофшоризација руске економије, увођење ограничења на кретање капитала ван границе Русије, а такође и извлачење дивиденди и других прихода иностраних инвеститора из земље, представљају за западни капитал ударац санкционог бумеранга.
Можемо очекивати и узвратни ударац у вези са блокирањем девизних резерви РФ. Жозеп Борељ је рекао да „замрзавању“ подлеже око половина свих резерви. У апсолутном износу то је више од 300 милијарди долара. Русија има право да тражи начине како да компензује овај огромни губитак. А извори компензације су доступни руским властима. Имам у виду активе иностраних ивеститора у нашу економију. Навешћу податак, ослањајући се на податке Банке Русије да је укупна величина ових актива 1. октобра 2021. године процењена на 1.180,2 милијарди долара. Ово су основни облици активе који чине поменуту суму (у милијардама долара): директне инвестиције – 596; портфолио инвестиције – 302,7; дужничке хартије од вредности – 84,7; друге инвестиције – 275,8. Основне компоненте осталих инвестиција су (у милијардама долара): кредити и зајмови одобрени руским резидентима – 153,7; готов новац и банкарски депозити – 69,7.
Значајан део ових иностраних актива формирали су инвеститори из САД, земаља ЕУ и других држава које су донелe одлуку о блокирању руских девизних резерви. На пример, половина акција „Газпрома“ – 49,77% – оформљена је у облику такозваних Америчких депозитних признаница (American Depositary Receipt – ADR). Иза овог тешко схватљивог АДР стоје иностране, пре свега америчке банке, које зарађују на руском гасу. А „Сбербанка“: од 48% акције „Сбербанке“, које се налазе у слободном оптицају, свега око 4% припада резидентима (руским физичким и правним лицима) – све остало страницима из, у основи, две земље – САД и Велике Британије. Узгред, овим нерезидентима је на рачуне 2020. било пребачно 425 милијарди рубаља.
У сложеној ситуације целисходно је спровести велику ревизију иностраних актива у руској економији. И дефинисати њихово страно порекло. И припремити предлоге за национализацију оног дела који припада инвеститорима из САД, Велике Британије и других посебно „пријатељских“ расположених према Русији. То би био одговор на „санкције из пакла“.
Валентин Катасонов
Превео: Александар Мирковић
