У стварању модерне Србије, ако се изузму династије Обреновића и Карађорђевића, неизбрисив траг оставили су Ненадовићи из Бранковине код Ваљева. Да га Турци нису убили у сечи кнезова, Алекса Ненадовић би био вођа Првог српског устанка, а не Карађорђе. Његов брат Јаков био је први српски министар унутрашњих послова. Алексин син, прота Матеја, написао је српски устав, био зачетник дипломатије…
Ненадовићи су били организатори Првог српског устанка, храбри борци против Турака, али и политичари, државници, уметници, књижевници. Персида, ћерка Јеврема Ненадовића, била је супруга кнеза Александра Карађорђевића, мајка краља Петра Првог Ослободиоца. У модерној Србији, крајем 19. века, најмлађи син проте Матеје, чика Љуба, био је значајан књижевник, академик, а његов блиски рођак Константин један од твораца Војне академије Србије, писац темељне историје Првог устанка…
– Да је успео да преживи сечу кнезова, Алекса би несумњиво био српски вожд – каже историчар Владимир Кривошејев, директор Народног музеја у Ваљеву. – Био је међу најугледнијим Србима тог доба, одличан организатор, војник, имао чин аустријске војске, практично је припремио устанак. Уз то, био је писмен, што је у Србији тада било реткост. Имао је титулу оборкнеза Ваљевске нахије, те се показао и као добар државник.
Алексин брат, Јаков, био је од почетка устанка командант Ваљевске нахије, потом и целе западне Србије. Набавио је топове за српску војску, а када је формиран Правитељствујушчи совјет био је попечитељ унутрашњих дела – први српски полицајац.
ЗНАМЕЊА И СПОМЕНИЦИ Лане, обновљен је споменик Ненадовићима и устаницима на Бранковачком вису, који су потом постали језгро војске западне Србије. Испред Народног музеја 1954. године подигнута је биста Алекси Ненадовићу и Илији Бирчанину. У центру Ваљева је 1984. године откривен и споменик проти Матеји.
– Због Алексиног значаја у организацији устанка, Јаков је поручивао Карађорђу да га не признаје као врховног команданта и политичког вођу и да му не прелази Колубару – каже Кривошејев. – То је трајало до Битке на Мишару, када је била потребна Карађорђева помоћ, да се сузбије турска офанзива из Босне. Пред крај устанка, Јаков је био и вешт дипломата, те га Карађорђе шаље у мисије на руски двор.
За проту Матеју историчари кажу да је у једној руци држао мач, у другој перо. Написао је први закон у устаничкој Србији. Био је први српски дипломата. Његов одлазак у Русију 1804. године сматра се првом дипломатском мисијом нове Србије. Био је и први председник српске владе.
– Кнегиња Персида, мајка краља Петра Првог Карађорђевића допринела је да сви Ненадовићи из Бранковине добију чиновничке положаје у Београду и широм Србије – каже Кривошејев.
Сима Ненадовић, син Алексин, пред крај устанка, вратио се у отаџбину и од Јакова, који је постао министар, преузео команду над западном Србијом. Потом, био је међу вођама Другог српског устанка, када је погинуо.
– Једино се чика Љуба Ненадовић, под старост, вратио у Ваљево – каже Кривошејев. – И данас има значајних Ненадовића, Матеја је био професор Архитектонског факултета у Београду, његов син такође. Ђорђе Ненадовић је познати београдски глумац. Ипак, Ваљево није заборавило ову славну породицу.
Новости
