ВАЉЕВО – По највећем мразу, снегу, киши, ветру, болесну децу умотану у ћебад на рукама носимо у друге делове болнице, да би се обавиле неопходне, чак основне лабораторијске анализе, прегледи и снимања. Буквално смо изоловани, јер не постоји такозвана топла веза, тунел којим би с болницом били спојени. Нема ни лифта, па најмлађе болеснике у наручју носимо на одељење. Болничке собе су колико-толико сређене, али је зграда у веома лошем стању, а кревети и инвентар стари су више од четири деценије!
Овако начелник, примаријус др Селимир Спасић, педијатар – кардиолог, описује изузетно тешке услове за рад Дечјег одељења Болнице у Ваљеву, које је на спрату трошне зграде у чијем је приземљу Неурологија, где су смештени најтежи пацијенти! За 40 година, од када је објекат изграђен, само је поправљен кров, да не би прокишњавао, реновирано само једно купатило, а просторије окречене. Дечје одељење има само 19 кревета за децу и 10 за мајке. Лече се пацијенти стари од неколико месеци до 18 година. Неретко, деси се да у истој соби леже предшколац и средњошколац који је ту смештен због – пијанства!
– Принуђени смо да користимо дијагностичку опрему за одрасле, јер имамо само један ултразвук стар неколико година – каже др Спасић. – Зато наше пацијенте морамо да упућујемо на друга одељења, у удаљене зграде, што додатно отежава њихово стање, али и наш рад.
Начелник каже да Дечјем одељењу недостаје – све. Уз санацију зграде потребна је медицинска опрема и потрошни материјал, душеци и постељине за кревете, пиџаме за мале пацијенте и њихове мајке. Најпрече је, ипак, да се обезбеди санитарни чвор.
– Често се деси да сви кревети буду попуњени, па мајке уз децу ноћ проведу на столици – каже др Спасић. – Не постоји ни прилаз за особе с посебним потребама, па непокретне или пацијенте у коми морамо на рукама, уз степенице, да носимо на одељење.
Било је, вели, покушаја да се проблеми реше пресељењем Дечјег одељења у друге делове болнице, али се од тога одустало због недостатка новца. Пре месец дана предложено је да се одељење реновира и споји са оближњим Центром за рехабилитацију, те да се догради део за амбуланту.
– Предложено је и да се обезбеде услови да се основне дијагностичке претраге обављају на нашем одељењу и направи сала за физикалну терапију само за децу – каже наш саговорник. – Једино решење је да се зграда у којој смо сруши до темеља, изгради нова, али за најмлађе пацијенте, нажалост, нема средстава.
САМО ПЕТ ТОПЛОМЕРА
– На Дечјем одељењу имамо само пет дигиталних топломера, а свакодневно се суочавамо са заразним болестима, од менингитиса до упале коже – каже др Спасић. – Било би идеално када би сваки мали пацијент имао свој топломер, али због недостатка новца то, нажалост, не можемо да приуштимо. Дигитални топломер кошта 500 динара, а да би комплетно одељење било опремљено потребно је 14.000 динара.
Новости