Вандализам Краља Александра I и Тајне Авале

Планина Авала, око 16 километара од Београда , све више привлачи људе наклоњене историји и мистеријама. Иако би се рекло да у Споменику незнаном јунаку нема ничег мистериозног, највише их интригира управо ова лепа грађевина на врху планине, маузолеј подигнут пре 72 године – на месту где се некада био браник Београда, средњовековни утврђени град Жрнов, зван и Жрнован.

Од њега није много остало после свих освајања, ратних разарања и мирнодопских рушења, али су трагови средњовековне тврђаве још били видљиви, кад је краљ Александар Карађорђевић 1934. године одлучио да “рашчисти терен” да би на том платоу био изграђен комплекс Споменика незнаном јунаку, дело вајара Ивана Мештровића.

И би тако, краљева воља је испуњена. Нико други се није ни питао. Остаци Жрнова су минирани, терен потпуно рашчишћен и више није било ниједног камена, који би подсећао на прве темеље овога словенског и српског утврдјења од од пре два миленијума.

Сада се, на купастом врху, на 511 метара надморске висине, диже маузолеј, споменик свим знаним и незнаним јунацима палим у небројеним биткама за одбрану или ослобађање Србије и њене престонице, како пише у проспектима, али то има и своје друго лице !

Споменик незнаном јунаку је свакако сасвим заслужено на списку готово свих туристичких организација у престоници, али није само његова изузетност привлачна за многобројне посетиоце – има он и своју мистериозну црту.

Житељи села под Авалом причају да често виђају људе, појединце или у малим групама, које изглед одаје да нису обични туристи – по правилу, у походе планини стижу опремљени разним уређајима, а њихова намена може само да се наслути.

Авала је од најранијих времена била привлачна, али су то нису били туристи већ наши истраживачи природних блага, просто речено – рудари. Не зна се тачно ко је први почео и када су отворени први рудници испод Авале , али се зна да су ту од давнина, ископаване разне важне руде – олова, сребра и гвожђа, цинобарит и жива.

Први познати рудари били су Скордисци, мешавина Словена једног келтског племена које су привукла богата налазишта разних руда. Вешти и у обради метала и ковању , они су дуго експлоатисали руду испод Авале, а верује се и да су баш они подигли прву тврђаву на њеном врху.

И данас Авалу походе они којима је занимљива историја рударства, трагачи за племенитим металима и археолози аматери, који се надају да ће на њеним падинама и око споменика пронаћи вредне археолошке остатке.

Мало је, међутим, познато да је врх Авале врло занимљив и онима који се баве алтернативном медицином и посебно Уфолозима који верују у НЛО и тврде да се изнад планине често појављују неидентификовани летећи објекти. Ове приче потврдјују и становници неколико села около Авале.

Наводно објашњење разних мистерија крије комплекс маузолеја који је познати масон Иван Мештровић осмислио и подигао по налогу краља Александра Карађорђевића. За њих обојицу је познато да су били масони, па су како се тврди изградњом маузолеја испунили обећање дато Братству слободних зидара, и самом врху Авале дали облик пирамиде. Познато је да је пирамида један од масонских симбола и да су масонске организације увек настојале да у престоницама својих утицајних ложа оставе што монументалније “ масонске потписе” и обележја.

Зашто је Александру И. засметала средњовековна српска тврђава ?

Историјат првог правог утврђења на Авали (Порча код Хавале) које су Срби обновили у време деспота Стефана Лазаревића – историчари ни до данас нису открили. Јавних расправа никада није било, а све отада се већина историчара, у наше време поготово, понаша по оној народној “за просутим млеком џаба је жалити”.

Тврђаву Жрнов су Турци звали “Хавала” – што у преводу значи сметња, препрека, па је зато цела планина добила то име, онако како су га изговарали – Авала. Пре турског времена планина се звала Жрнов, по великим жрвњевима за мељаву камене руде из рудника испод планине који су постојали у подножју.

Мистерију позадине рушења тврђаве истраживао је историчар Радован Дамјановић и своја сазнања изнео је у књизи “Жрнов, српски Авалон”.

Мода подизања споменика “Незнаним јунацима” ширила се Европом између два рата. Мисао о потреби за великим спомеником потпуно је обузела краља Александра И. и њему блиске људе и он је донео одлуку да се прихвати нацрт Мештровића о маузолеју на врху Авале. План луксузног Мештровићевог споменика је нацртан, као да се ради о потпуно голом врху планине. Мештровићу је било потребно “празно платно за ремек-дело” и тако је донета одлука о рушењу тврђаве – каже Радован Дамјановић.

Зашто је краљ Александар И. тако лако жртвовао Жрнов – питање је на које већ годинама многи покушавају да нађу одговор ? Једино логично објашњење је да је Александар И. као “југословенски “, а не српски краљ морао да се и понаша у том стилу, па је тако “југословенство” симболизовано у “Каријатидама” – каменим скулптурама жена у народним ношњама из шест Бановина краљевине Југославије, а споменик Новом светском поретку направио у облику пирамиде. Тако симболу српства – старом граду Жрнову није било места, те је уклоњен. Манијакална опсесија југословенством Александра И. је победила и за њу нема истинског оправдања.

Сравнити са земљом такав један, драгоцен и јединствен, историјски споменик – ради другог који је могао бити подигнут и на неком другом месту, на врховима или у подножју Авале , представљала је не само за историчаре и архитекте, него и СПЦ прави скандал у то време, а поготово из данашње перспективе.

Зидине Жрнова су биле са темељима града још из антике, бедемима из раног средњег века, када се цело утврђење састојало од Малог града, са двема кулама, и Горњег града, са великом капијом које су Турци касније, ојачали додатним зидинама и бедемима, са јарковима, да би осигурали прилазе Београду и његову одбрану.

У путописима Евлије Челебије, Жрнов је важио као једно од шест најзначајнијих утврђења у Србији. Зато је његов нестанак са лица земље изазвао уистину велико узбуђење у јавности, тим веће јер је то недело – како се сматрало – била замисао самог краља. Све је изведено у потпуној тишини, о томе није смело да се прича, није се писало, чак се и на чаршијске приче о томе гледало као на антидинастичку пропаганда .

Свашта се причало и претпостављало, још тада су помињани масони, који су у свему томе имали удела. Два дана је трајао тај скандалозни чин рушења зидина старог утврдјења. Три пута су минери постављали експлозив, испод свих зидина, све док од зидина града није остао само камен на камену. Томе је присуствовао лично краљ Александар И. који се чак и фотографисао. А колико је све то било осионо, говори и податак да је једном дугме за активирање мина притиснуо тада десетогодишњи млади Кнез Александар, син кнеза Павла који је данас често у Београду и сигурно се сећа овог незаборавног варварског дела његовог стрица.

Рушењем старог утврдјења и прављењем равног платоа на врху Авале, Мештровић је добио своје “велико бело платно” које је тражио. Његов нацрт, који је пре градње приказан дворској публици као оригинално дело, представља заправо нешто измењену копију гробнице Персијског цара Кира. У тавалску пирамиду узидано је 4.000 кубика обрађеног камена који је железницом довожен из “Приморске” бановине. Цео комплекс је завршен 1937. у септембру, а отворен на највећи српски празник Видовдан 28.јуна 1938. године.

Краљ Александар И. то није дочекао. Само неколико месеци после почетка градње овог маузолеја – пирамиде убијен је у Марсељу, 9. октобра 1934. године – прича Радован Дамјановић који је покушао дад а одговор и још увек истражује мистерију изградње и рушења старог српског града Жрнова, Авале и масона, који су у време краљевине Југославије српску престоницу Београд, сматрали својим значајним упориштем.

У књизи “Жрнов, српски Авалон”, Дамјановић констатује и пита, с врло интересантним закључком: “Српски простор посебно око Београда је препун брда, зашто се споменик није зидао на празним планинским врховима, или је то, једна од акупунктурних тачака српске земље које не смеју да остану непокривене!?”

Коначно питање зашто је врх Авале толико занимљив биоенергетичарима и Уфолозима? Одговор нуди теорија према којој да су прве пирамиде на земљи изградили ванземаљци, као својврсне капије времена кроз које су стизали у друге димензије и крајеве универзума, а да пирамиде које су касније правиле старе цивилизације ванземаљцима служиле као својеврсни оријентири .

Биоенергетичари тврде да је Споменик незнаном јунаку на врху данас потпуно пирамидалне Авале, буквално обливен снажном енергетској геоматнетском и биоенергетском силом, јер познато је да су пирамиде генератори космичке енергије. Српски Уфолози кажу да су појаве НЛО над Београдом све чешће. 

У српској јавности постоји и данас јака одбојност према комплексу на Авали, као што је у Црној Гори велика полемика око рушења старе Капеле на Ловћењу и дизања маузолеја Његошу, гле чуда истог пројектанта Мештровића !!! Постоји достастручних мишљења да то масонско ругло и имитацију маузолеја персијског краља Кира, треба што пре уклонити. Јер, Краљ Александар И. који га је започео напустио је овај свет, пре него што је са “браћом масонима” стигао да ово дело свечано отвори а умирање Србије наставља се и тог 28. јуна 1938. на Видовдан.

Можда није касно да се Србија подигне на ноге, ако јој се то паганско светилисте склони са једне од постојећих енергетских тачкака уз преиспитивање стручних људи, колико још у Србији сличних места на којима су подигнуте Србима несвојствена светилишта и споменици.

Л. С. Топаловић и Ч. Митровић

Академедиасрбија