Ванси ерпортс заложио је код Уникредит банке своју фирму за управљање београдским аеродромом Ванси ерпортс Србија за кредит од 500 милиона евра, стоји у регистру залоге Агенције за привредне регистре.
Основни износ обезбеђеног потраживања је 500 милиона евра, а максимални износ потраживања је милијарду евра, стоји у залози овереној код јавног бележника и уписаној 20. децембра 2018. године. Стручњак за инвестиције Милан Kовачевић подсећа да је држава у тендеру тражила велику и познату фирму за управљање аеродромима са великим приходима, а сада се може десити да уколико не отплаћује зајам нека банка преузме управљање аеродромом.
– Имамо ризик да компанија која је потписала уговор о концесији у неком тренутку престане да управља аеродромом. Ако не буду враћали кредит, можемо да добијемо банку или неког другог ко не зна ништа о аеродромима. Мислим да је требало у уговору тражити да на фирму за управљање аеродромом на коју је пребачена сва имовина и пословање аеродрома не може да се стави залога и да не може да промени власника. Нажалост не знамо шта пише у уговору – сматра Kовачевић.
Овај зајам од 500 милиона евра колико и износи једнократна концесиона накнада коју је Ванси требало да уплати како би преузео управљање аеродромом, обезбедило је неколико банака и међународних финансијских институција. Kако је објавио ЕБРД, они су дали кредит од 72 милиона евра, а учествовали су и у синдицираном зајму од 110 милиона евра. То је све део ширег финансијског пакета у коме су учествовали и ИФЦ (део Светске банке), француска развојна агенција Пропарцо, немачка развојна агенција ДЕГ, као и комерцијалне банке ИМИ, Уникредит, Ерсте, Kомуналкредит, ЦИЦ и Сосијете женерал.
Економиста Љубомир Маџар сматра да овде нема ништа спорно, јер је у залогу дат капитал фирме за управљање аеродромом, а не сам аеродром.
– Било би проблематично да су заложили сам аеродром, али пошто је заложена фирма која има свој капитал, не видим у томе ништа лоше – каже Маџар.
Са њим се слаже и економиста Данило Шуковић, који оцењује да је зајам дат по тржишним условима, банке су процениле да та фирма вреди толико и да то ни за државу не би требало да буде проблематично.
– Обе стране су виделе рачуницу у том послу, све је урађено тржишно тако да не видим ништа спорно – напомиње Шуковић.
Ванси ерпортс је прошле године победио на тендеру за концесију Аеродрома „Никола Тесла“ у следећих 25 година. Уговор је потписан у марту 2018, а француска компанија је преузела управљање 21. децембра прошле године, након што су уплатили једнократну концесиону накнаду од 501 милион евра на рачун Аеродрома „Никола Тесла“. Иако је премијерка Ана Брнабић обећала да ће, чим Ванси исплати накнаду, уговор о концесији бити објављен, то се још није десило.
Према изјавама званичника, Ванси ће плаћати и годишњу накнаду која ће се кретати између 4,4 милиона и 15,1 милиона евра, а преузео је и обавезу да инвестира 732 милиона евра у аеродром у наредних четврт века. Kако се наводи на новом сајту аеродрома сада брендираног као „Белгрејд ерпорт“ инвестираће се у проширење и реорганизација терминала, проширење стубова укључујући и галерију и бољу општу атмосферу унутар терминала, побољшање дела аеродрома који се налази унутар пасошке контроле и контроле безбедности са додатним авионским постољем, нову писту, нове раскрснице и рехабилитацију постојеће писте. Такође у плану је повећање паркинга за аутомобиле и изградња нових комуналних објеката као што су нова постројења за пречишћавање отпадних вода и уградња соларних панела.
Пише: М. Обрадовић, Политика.рс
To je i bio cilj, potpuno unistenje i aerodroma, poceli su sa JAT, jasno je to odavno onima koji imaju bar malo mozga.
A ovim govnarima na celu sa kepec pedercicem gerontofilom zelim da propadnu, sto pre.
Да ли је Србија победила или је поражена у ратовима деведесетих, ствар је личне перцепције појединца. На жалост, понашање свих власти од 5. октобра на овамо, као и већине народа је понашање поражених и окупираних поданика. Како власти хрле да ”страним инвеститорима” предају окупациони плен, тако и народ хрли истима да им да своју задњу цркавицу. Лидл је само најсвежији пример. Случај са аеродромима у Београду и Нишу не одступа од тог правила.