ЦИЉЕВИ хрватске политике у последњих 150 година су Хрватска очишћена од Срба, граница на Дрини и присаједињење делова Војводине. Сви наши политичари који преговарају са Хрватском морали би да буду свесни ових чињеница. То је стандардна хрватска политика и она се лако не мења.
Академик Василије Крестић, који дуги низ година изучава историју српско-хрватских односа, тврди да српски политичари игноришу тежње хрватске политике, те се некритички упуштају у разговоре о бољим односима. А ти односи, уверен је Крестић, могу се градити само на реципроцитету – колико даш, толико добијеш.
– Односи Србије и Хрватске су на веома ниском нивоу и не треба имати илузија да ће се они брзо мењати. Толико су поремећени, а толико дуго ремећени, да их није лако, као што рече наш председник Владе, ресетовати. Јер, од ресетовања лоших односа, добијате лош резултат – каже Крестић.
– Питање је да ли је ЕУ толико неопходна да бисмо чинили толике уступке, а не зна се да ли ћемо уопште добити приступ Унији.
* Где наши политичари, по вашем мишљењу, греше?
– Сваки нормалан човек жели да се ти односи регулишу. Али, невоља нас Срба је што они који су се с наше стране залагали за добре односе, нису познавали Хрвате као партнере у политици. Имали су илузије о њима полазећи од себе, од својих тежњи и уверења, које су пројектовали и на њих. Тако је било пре стварања и за време Краљевине СХС, па се наставило до данашњих дана.
* Шта је та “стандардна хрватска политика”?
– Та политика према нама показана је у време Фрање Туђмана и деведесетих. Етничко чишћење је резултат деценијске политике по којој су Срби реметилачки фактор. Није се случајно десио ни геноцид, ни етничко чишћење. Следећи циљеви су у идеји припајања БиХ и делова Војводине, посебно Срема. Трајна тенденција свих хрватских политичара у последњих 150 година је да БиХ буде део Хрватске.
* Једна скора карта руске пројекције Европе 2035. показује БиХ подељену између Срба и Хрвата?
– Хрватска пројекција је што је могуће већи део БиХ, али свакако до Дрине. Хрвати су решили српско питање етничким чишћењем, какво није забележено у Европи у последњих 200 година. Сада им се пружила могућност да крену даље. Они БиХ сматрају трбухом којим треба попунити Хрватску као “кифлу”, “млад месец” или “хлеб без средине”, што су све изрази њихових политичара. Треба створити заокружену целину, јер оваква каква је, без стратешке дубине, Хрватска не може да опстане.
* Говорите и о претензијама на Војводину…
– Они не крију старе тежње према Срему, јер је Срем до 1918. био део Хрватске и Славоније. Не крију и да су остали делови Војводине, пре свега Бачка, њихов циљ. Не толико због геостратешких проблема, већ зато што је Војводина богата житница, затим што ту живе Буњевци и Шокци који се декларишу као Хрвати. Геостратешки циљ, од најранијих дана, преко Фрање Туђмана па до данас је велика, етнички чиста и колико је год могуће римокатоличка Хрватска.
То су “стандардни циљеви хрватске политике” и то српски политичари у побољшавању односа морају рашчистити. Морају да знају да парирају свему овоме. Ако тога нема, онда је бесмислено да се ми њима нудимо, додворавамо и извињавамо.
Хрватски премијер током посете Србији користи израз “србијански”, уместо “српски” и самим тим позива на цепање српског државног корупса. Традиција хрватске политике је да издваја србијанство у односу на Војводину – ове ћемо звати Србијанцима, а друге Војвођанима, па ћемо и са њима разговарати.
* Новија историја показује да Хрватска у томе има подршку споља. Сећамо се хрватског хита “Данке Дојчланд”.
– Немачка јесте, од распада Југославије до данас, била важан чинилац у подршци Хрватској. Али, не треба заборавити да хрватски политичари традиционално имају добар однос са Енглезима. Многи значајни енглески политичари увек су више држали страну Хрватима него Србима. А у овом су рату и многи пензионисани генерали САД ратовали у име Хрватске, а против Срба. Немци, међутим, немају територијалних интереса, већ великих економских интерса. И Војводина и Славонија веома се добро уклапају у њихову индустрију. Код њих не постоји такво пољопривредно подручје. Још је Бизмарк рекао да су то подручја где цуре мед и млеко. И то је једна од изјава која може да има крајњи циљ.
* Истовремно и Мађари нескривено жале због Тријанонског споразума и залажу се за његову ревизију.
– Код њих постоји неприкривена стална тенденција за обарањем тог уговора, па није случајно стварање покрета “64 жупаније”. Праве се карте велике Мађарске, тзв. сентиштванске Мађарске која има претензије на старе угарске територије, Банат и Бачку. Они то не крију. То још не добија димензије какве би добило ако би Србија била још слабија…
* Делује застрашујуће: наводите – Хрватска на Дрини, Мађари у Војводини, Косово у Великој Албанији…
– У овом тренутку то не може да се деси. Али, питање је какви међународни заплети могу да се догоде, као што се десило у време распада Југославије. У медијима се већ појављују карте, геостратешки планови и промене граница.
* Мислите да границе на Балкану још нису нацртане?
– Бојим се да нису дефинитивно. Не верујем да ће се оне мењати у неко блиско време, али у перспективи то је могуће.
* Како ви видите те границе?
– Не могу да их исцртавам.
– Говор председника Николића у САНУ био је сјајна беседа, каква се од политичара у последњих двадесетак година није чула. Сви су сматрали да је то позив за учешће у решавању косметског питања. Било је различитих изјава. Онда је Извршни одбор, не питајући никога, не сазивајући ни Председништво, а поготово не Скупштину САНУ, писмом подржао Платформу и понудио своје услуге. То је став само Извршног одбора који броји пет чланова. Не зна се одговор чланства. У сваком случају тих пет чланова су на велика врата увукли целу Академију у политику. Ја сам врло критичан према начину на који се понаша наш Извршни одбор. На пример, председник САНУ Никола Хајдин каже да неће да се меша у политику, а одлази на доделу Ђинђићеве награде, што је награда једне странке. Није ли то његово политичко опредељење? Немам ја ништа против Ђинђићеве награде, али би председник САНУ требало сутра да иде и на доделу награде Радикалне странке или Напредне странке. Не можемо се играти – нећемо у политику, а када нам одговара, хоћемо.
* Као стари Војвођанин, шта мислите где може да нас одведе аутономаштво?
– Због аутономаша оваквих какви сада јесу, Војводина не може да се отцепи. Али се поставља питање: ко ће стати иза аутономашке политике? Она је увек одговарала Хрватској. Хрватска политика једна је од компоненти у војвођанској политици. До краја Другог светског рата аутономаштво је неговано из Загреба. Ако иза тога стане Мађарска, ако иза свега стане Немачка, ето нама ситуације за озбиљно размишљање и страховање.
* Има ли Србија начина да се свему томе одупре?
– Требало би да нађе те начине. Али, нисам сигуран да су наши политичари дорасли за тако озбиљне политичке подухвате. Бојим се да су једнострани и несложни, што се показало и поводом расправе о платформи и резолуцији о Косову и Метохији. Бојим се и њихових знања и способности, бар оних које показују. Политичари би морали да се окруже људима који знају. Не мора политичар да зна све, али мора да створи тим од искусних и добрих интердисциплинарних зналаца.
* Видљиво је, нажалост, да се они прилагођавају тренутним страначким интересима…
– То је трагедија. Наша политика је увек исувише паритијска и све зависи од тога да ли и којој партији припадате. Осим тога, наше друштво не користи потенцијале слободе, наши медији су често једнострани и у рукама или странака или појединих иностраних богаташа. Не постоји јавно мишљење којим би се могао вршити притисак на политику.
* Мислите да је интелектуална елита заћутала?
– Јесте и спреман сам да је због тога оптужим. Постоји страх од одговорности, затим наслеђе из једнопартијског система у коме сте морали да мислите како мисли партија… Имате и интелектуалце који су на државним јаслама, па се клоне јавних осуда, чувају фотеље. Наше друштво је веома сиромашно, па смо у шах-мат позицији у односу на политичаре.
* Како процењујете да ће се разрешити питање Космета?
– Као историчар не бих смео да се упуштам у то шта ће бити. Могу само да страхујем од онога што би могло да буде. Али, с обзиром на политику какву водимо према Косову, слутим да нам се постепено одузима та територија. И да је пут којим смо кренули такав да, корак по корак, губимо ингеренције на КиМ. Наши политичари би морали да воде дугорочнију и делотворнију политику. Оштро критикују своје претходнике, а кад дођу на власт чине то исто, можда и мало убрзаније. Таквом политиком се Косово и Метохија не може одбранити.
* Имају ли мале државе могућност избора?
– Увек су велики одлучивали о малима. Питање је за који брод ће мали везати своју судбину да би прошли између Сциле и Харибде. Мудрост политичара је да нађу тај пут. Ако не успеју, онда су недорасли и нису способни да воде тај политички брод. Бојим се да смо се, везујући свој брод за ЕУ, везали за оне за које нисам сигуран да ће нас извести из кризе, али ће нас уваљивати у све веће проблеме. У сваком случају, силе за које смо се везали иду у правцу да нам корак по корак одузму КиМ.
Јер, шта значи интегрисано управљање границама. То је израз којим се тражи начин да се призна државна граница. Попуштамо и прихватамо то као државну границу. А формалноправно ни у ком случају не смемо признати Косово и Метохију. Како је могуће да наш председник Владе каже да ће Косову дати столицу у УН. Иначе, мислим да није добро за политичара, ма о коме била реч, да се из дана у дан појављује у јавности. Озбиљан политичар мора добро да размисли пре него нешто јавно каже.
Новости
