Ерик Швајцерн, експерт Светске банке, тврди да ће се у наредне три године на градове САД као лавина обрушити њихово банкротирање, што читаве САД може да постави на границу сувереног банкрота

У овом тренутку се преко 450 градова у САД, међу којима су Лос-Анђелес, Сан Дијего и други, налази на ивици банкротирања. „Парада банкрота“ која је почела претварањем Детроита у „град духова“, овог месеца може нагло да се убрза и да се настави целе идуће године

Јединице поморске пешадије се зато на брзу руку пребацују из Авганистана у САД и обучавају вођењу борбених дејстава у градским условима

До 30. септембра су завршени и курсеви за припрему бораца Националне гарде САД за смиривање масовних нереда и деловање у ванредним ситуацијама

До 1. октобра је Департман за националну безбедност (Department of Homeland Security, DHS) – за коришћење на градским улицама – добио 2717 модификованих противминских оклопних возила са топовима

У НОВУ финансијску годину САД су ступиле 1. октобра, али без државног буџета.

До тог тренутка су подаци о задужености државе у извештају Буџетске управе Конгреса стигли до свог историјског максимума, а то значи откако постоје САД (уз искључење периода Другог светског рата), и премашили су 73 одсто (граница – 16,7 билиона).

То су званични подаци, а према незваничним – укупна задуженост САД је неколико пута већа (подаци независних истраживања америчких научника и економиста, на пример професора Џејмса Хамилтона са Економског универзитета Калифорније).

Ако закон о подизању границе државног дуга не буде донет у најкраћем року, у САД „може да наступи нова финансијска криза“ (изјава председника Б. Обаме), и „Сједињене Државе одмах после 17. октобра могу да се нађу у банкроту“ (писана изјава министра финансија Џејкоба Лија лидерима Конгреса), а банкрот САД може да наступи крајем октобра – средином новембра, јер ће, према Министарству финансија САД, до тог тренутка влада потпуно искористити све ресурсе који су неопходни за измиривање финансијских обавеза (изјава Дага Елмендорфа, директора Буџетске управе Конгреса).

Напрегнутост појачава и реформа здравства, за коју су потребна значајна финансијска средства која би Обама требало да пронађе по било коју цену. Наиме, сматра се да је последње изборе он добио управо захваљујући обећању да ће медицину учинити доступнијом, а сада је већина Американаца незадовољна како се реформа здравства остварује.

Како каже Ерик Швајцерн, експерт Светске банке, „следеће три године ће се на градове САД као лавина обрушити њихово банкротирање, што читаву земљу може да постави на границу сувереног банкрота“. На данашњи дан се преко 450 градова у САД, међу којима су Лос-Анђелес, Сан Дијего и други, налази на ивици банкротирања. „Парада банкрота“ која је почела претварањем Детроита у „град духова“, овог месеца може нагло да се убрза и да се настави целе идуће године.

Председник ММФ Кристин Лагард изјавила је 4. октобра да „глобална економија може да доживи озбиљну штету“ уколико амерички политичари не успеју да избегну банкрот, зато што се нису договорили о повишењу плафона државног дуга САД; она је рекла да перспектива банкрота „изгледа мање претеће од садашње буџетске кризе“.

У том контексту је врло значајна и изјава новог краља Холандије , који је оценио да је са „друштвом благостања готово“, те да „социјална држава више не постоји“. Монарх је пророковао да долази епоха „друштва уз учешће“ (тј. „participation society“), у коме ће држава са себе скинути бригу о људима у областима живота какве су здравство, пензиони систем, помоћ незапосленима и младима, и тд.

Режим чврсте руке у економији становништва САД, навикнутог на висок стандард, води порасту незадовољства. Међутим, чак и уколико се не буде повећавао ниво, без уточишта и без запослења ће остати огроман број ветерана ратова и војних сукоба у којима је учествовала Америка (по различитим проценама – то је цифра која се креће од 80 д 150 хиљада људи).

Министар одбране САД Чак Хејгел је почетком октобра изјавио: „… у земљи постоји врло јако расположење против власти, уопште против садашњег реда ствари“. И онда је новинарима признао да Американци због најдужег рата у историји те земље (мисли се на дванаестогодишњи рат у Авганистану) и најоштрије буџетско-финансијске кризе од времена Велике депресије великом брзином губе поверење у институције власти.

Изјаве шефа Пентагона потврђују и подаци анкете јавног мњења, које је обавио Real Clear Politics. Просек личног рејтинга председника САД који је сачињен из свих социолошких истраживања износи минус 6,2 (50,6% негативних одзива и 44,4% позитивних). Рејтинг конгреса до кога се дошло на исти начин је – минус 61,8 (77% према 15,2%).

По свему судећи, у Вашингтону се припремају за увођење ванредних мера које ће се моћи применити како год се ситуација буде развијала. Ту спада и позив који се чуо почетком године од вође Кју-Клукс- Клана Ричарда Престона Американцима да се „уједине у грађанском рату против Барака Обаме“ и његових истомишљеника, и да то учине у октобру, на 150- годишњицу одлучне битке у грађанском рату САД…

Ево неких знакова да напрегнутост у Америчком друштву расте.

Јединице поморске пешадије се на брзу руку пребацују из Авганистана у САД и обучавају вођењу борбених дејстава у градским условима. Од 10. септембра војне установе су издале низ наредби у којима су и датуми обуке, унапред испланирани. Комплетна обука је пребачена на крај септембра – октобар. Осим тога, свим војним обвезницима САД на одмору наређено је да у периоду 28. 09 – 5. 11. не смеју напуштати територију земље.

До 28. 09 су десетине хиљада сарадника Департмана за националну безбедност (Department of Homeland Security, DHS) завршиле курсеве обуке у гађању (сачмаре, пушке АР-15) и руковању хладним оружјем. До 1. октобра Депарман је за коришћење на градским улицама добио 2717 модификованих „Одбрамбених транспортних средстава“ – противминских оклопних возила са топовима (који су због постоља за оруђа прозвани „Подметачи“), а које је произвела компанија Navistar Defence.

До 30. септембра су завршени и курсеви за припрему бораца Националне гарде САД за смиривање масовних нереда и деловање у ванредним ситуацијама. За један део јединица рокови за завршетак обуке су продужени на још првих десет дана октобра, а те јединице су пребачене из Мексичког залива на источну обалу САД, у државе тзв. трећег округа (Вашингтон, Мериленд, Пенсилванија, Делавер, Вирџинија, Западна Вирџинија). У северни део истог „округа“ за 27. септембар пребачена је и обука спасилачке службе „911“ која је требало да буде раније одрађена.

Од 25. септембра је у САД почело свакодневно тестирање система за узбуњивање у ванредним ситуацијама. А 29. септембра је почело истовремено тестирање сателита везе и GPS (до тог датума се сличне мере никада по времену извођења нису поклапале). Крајем септембра је преко 300 структура школског образовања „трећег округа“ САД било обавезано да сваког ученика снабде прибором за спасавање – тродневном резервом најнеопходнијег за случај ванредне ситуације.

Федерална агенција за управљање у ванредним ситуацијама (Federal Emergency Management Agency, FEMA) је за 1. октобар заказала доставу у државе „округа“ 22 милиона пакета са водом и пакета са сувом храном, као и грејаче, што укупно кошта 14,2 млн $.

За исти датум је за исти део државе Центар за контролу болести наручио испоруку медикамената (углавном антибиотика) у укупном износу од 11 милиона долара. Накнадно је за исти датум, по решењу Светске здравствене организације, припремљена вакцина против новог коронавируса, а јединице миротворних снага УН су завршиле обуку за борбу у великим градовима (која је започета крајем јула), као и обуку у коју су спадали курсеви америчке верзије енглеског језика и проучавање различитих врста америчког наоружања.

Све те припреме говоре да су САД пред изузетно озбиљним унутрашњим проблемима. У таквим ситуацијама је увек јако искушење да се решавање сопствених проблема одложи тако што ће они бити пренети напоље или ће се пажња Америке и света пребацити на други „објекат“.

Може, на пример, да се рачуна да ће напад на Сирију у рат увући и Иран, да ће повући рат са Израелом, при чему ће такав рат финансијским проблемима Америке дати потпуно другачији карактер. За рат са Сиријом добар је сваки изговор. На пример: фалсификовање следећег „хемијског напада“, или провокација у америчким државама “трећег округа“ која би могла да се упореди са трагедијом од 11. септембра, после чега ће за кривце бити проглашени и „сиријски диверзанти“, и „чеченски емигранти“, као после експлозија у Бостону, или ко год им падне на памет.

Пише: Николај МАЛИШЕВСКИ, Фонд стратешке културе