Хришћани широм света данас обележавају Ускрс по јулијанском календару, празник који симболизује победу живота над смрћу.

Васкрс је највећи хришћански празник, јер суштина хришћанског учења означава Христово васкрснуће из мртвих као победу вере и живота над смрћу.

На Васкрс се скидају олтарске двери да би се тиме показало да је Исус Христос, по црквеном учењу, ускрснућем победио смрт и отворио рајска врата.

По црквеном учењу, Исус је разапет у петак, суботу је прележао у гробу, у Јосифовом врту, а у недељу зором осетио се снажан земљотрес и анђео Божји слетео је на гроб. Стражари, који су чували гроб, у страху су попадали као мртви, а Исус васкрсао.

На Васкрс је, по веровању, прво Марија Магдалена срела Христа, а потом се он указао и својим ученицима.

Само ученик Тома, који је био одсутан, није одмах поверовао да је Христос ускрснуо, па је морао лично да се увери. Отуда у народу израз „неверни Тома“.

Људи се за овај празник поздрављају са: „Христос васкресе“ и „Ваистину васкресе“. Цела недеља празника зове се Светла недеља, а тада се певају радосне црквене песме.

На првом Васељенском сабору, у Никеји 325. године, одлучено је да се Васкрс свуда празнује истог дана, пошто се испуне три услова: после пролећне равнодневице, прве недеље после јеврејске Пасхе и после првог пуног месеца.

Васкрс је покретан празник. Увек се везује само за недељу и може „пасти“ у размаку од 35 дана — од 4. априла до 8. маја по старом, јулијанском календару, односно од 22. марта до 25. априла по новом, грегоријанском рачунању времена.

Спутник