А Р Т Е М И Ј Е

по милости Божјој
православни епископ
Епархије рашко-призренске
у егзилу

Свој духовној деци,
монаштву, свештенству и верном народу
Епархије рашко-призренске
У ЕГЗИЛУ
сверадосни васкршњи поздрав

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Данас је пролеће душама нашим: Христос из гроба као сунце засија.

НОСЕЋИ ГРАНЧИЦЕ на празник Цвети, драга децо духовна, славили смо победу над смрћу коју је Господ даровао једном човеку и то је била најава победе која се десила ове светле ноћи. Пролећна сунчева топлота је помогла да гранчице дрвећа олистају симболизујући победу живота над смрћу и ми смо их носили као знамeње победе Христове над смрћу, осетили смо долазак пролећа после зиме царства смрти. Јер до васкрсења Христовог грех, смрт и ђаво су, по речима Светог аве Јустина, била црна сунца у страшној ноћи греха и смрти у којој је живео род људски. Но данас, данас смо сви позвани да се радујемо и веселимо у овом дану којег створи Господ. Данас славимо долазак пролећа душама нашим јер нам Христос из гроба као сунце засија и мрачну буру грехова наших одагна. Христос Победитељ греха, смрти и ђавола уготовио нам је нову Пасху, преводећи нас од смрти ка животу и од земље ка небесима.

Узевши људску природу и сломивши двери ада, Господ Христос ослобађа сужње смрти и дарује читавом људском роду власт над смрћу. Своју победу Он дарује нама да нас учини синовима вечности и да се радујемо у незалазном дану Царства Његовог. На нама остаје још да ову победу усвојимо, да је учинимо нашом. А то ћемо учинити тако што ћемо свагда ходити у светлости васкрсења Христовог, Његову вољу творећи. Испуњавајући еванђелске заповести ми се испуњавамо еванђелским врлинама које нас оживотворавају и чине од нас многоплодне духовне маслине засађене у новом Едему.

Јагње Божије, које узима на себе грехе целога света, принело је себе на жртву и сада је на нама, браћо и сестре, да и ми сами себе и сав живот свој Христу Богу принесемо као уздарје за ово бесцен-благо које нам се дарује васкрсењем Христовим. Дакле, остаје нам да послушамо Светог апостола Павла да се као изабраници Божији обучемо у милосрђе, доброту, смиреноумље, кротост, дуготрпељивост, подносећи један другога и опраштајући једни другима као што је и Христос опростио нама. И да се поврх свега обучемо у љубав која је свеза савршенства (Кол 3, 12–14).

Ово је, пак, драга децо духовна, у време кризе, која нас је снашла најпотребније. Дуго и предуго смо били заокупљени самима собом. Изоловали смо се били од других, па чак и од својих укућана. Сузивши своје бриге само на себе, крунисали смо се самољубљем, постали неосетљиви за потребе ближњих, за потребе свих оних патника којих у нашем роду има много, премного. Сада сатерани у изолацију, с многобројним ограничењима сетимо се и оних на које смо дуго и често заборављали. Сетимо се наше браће и сестара на Косову и Метохији и по свим српским земљама који годинама живе по енклавама, у изолацији, с ускраћеним људским правима и то само зато што су Срби. Њихово упорно истрајавање на свом српском идентитету је оно чиме они „куже ваздух“ и због чега су лишени слободе достојне човека већ више од две деценије. Зато од сада, кад смо барем делимично осетили тежину њиховог положаја, не заборављајмо више на њих никада, покажимо љубав према њима, свагда се старајући да чинимо оно што је у нашој моћи да им олакшамо живот у енклавама, у самоћи. На то нас обавезује и голготска жртва Христова принесена за нас. На Голготи су наши греси искупљени и то је учинио Христос у коме се греха не нађе. Зато понесимо крст одговорности за себе и ближње. Изађимо из зачараног круга у коме само тражимо своја права. Искорачимо из свог комфора, одрецимо га се бар за тренутак, јер љубав не тражи своје већ све сноси, све трпи ради ближњега свога (1 Кор 13, 4–7).

Упоредо с проглашеном пандемијом, браћо и сестре, светом хара још једна непроглашена пандемија, и то већ годинама. Она не само да не јењава већ се непрестано увећава, а нарочито у кризним временима као што је ово у коме живимо тренутно. То је пандемија информација. Било да су оне истините или лажне, обасипају нас свакодневно. Захваљујући модерним технологијама милијарде људи имају у својим рукама прозор у свет. И не само да је кроз тај прозор могуће завирити у читав свет и чути и видети шта други говоре, већ је преко њега могуће и огласити се да би и нас други чули. И то је замка у коју се данас, нажалост, многи од нас хватају. Запљуснути смо с толико много информација са свих страна света у току једног дана да нам ни читав један људски живот не би био довољан да их бар летимично све погледамо. Наши Свети Оци, попут Светог Василија Великог, упозоравали су нас да се не осврћемо на вести које свакодневно примамо. Данас су се вести толико умножиле да, ако се предамо њиховим таласима који доносе свакакав муљ, они ће нас однети и сами се нећемо разликовати од осталог муља. Нама је заповеђено да пре свега водимо рачуна о својој души, а то никако нећемо моћи уколико по читав дан будемо слушали шта је ко рекао и гледали где се шта десило. Многобројне непотребне информације ће ослабити имуни систем наше душе те нећемо бити у стању да расуђујемо како ваља, а онда ћемо се и страха њиховог уплашити и смутити се и лако душу своју погубити. Нека наша пажња увек буде окренута ка оној најважнијој вести да је Исус Христос, Син Божији, оваплоћени Логос, пострадао због наших грехова и да је васкрсао из мртвих. Ту благу вест смо дужни да ширимо овим светом. Да би тај наш труд имао успеха, потребно је да пре свега ми сами васкрснемо из гробова грехова наших. Тако су чинили и сви Свети Оци, очистивши се – проповедали су чистоту, просветивши се благодаћу Духа Светога – просветљавали су друге. Ето блаженог задатка који стоји пред свима нама за чије извршење немамо неограничено много времена. А овај свет, иако огрезао у грех и безакоња, вапи за васкрслим Христом више него икад.

Не заборавимо, браћо и сестре, ни то да је васкрсли Христос својим апостолима при првом сусрету најпре подарио мир. Мир је оно што свима нама треба. Пре свега мир у душама нашим до кога се стиже животом по еванђелским заповестима, животом у Христу. Мир је потребан и нашем српском народу и зато се опомињемо речи псалмопојца Давида – Господ ће дати силу народу својему, Господ ће благословити народ свој миром (Пс 28, 11). Зато се свагда молимо да светлост васкрсења Христовог загреје душе што већег броја наших сународника, да и њиховим душама дође пролеће, како бисмо могли рећи да смо заиста народ Божији. А онда ће нам Господ дати силу да издржимо у свим искушењима која на нас наилазе и благословиће нас миром. Најпре, пред нама је задатак да сачувамо душу нашег народа, Косово и Метохију, одакле нама Србима свагда васкрс свиће. Имајући све ово у виду, останимо верни крстоваскрсном завету цара Лазара и вери својих предака у васкрслог Христа, делатно чекајући васкрсење мртвих и живот будућег века.

С оваквим мислима и молитвеним жељама, свима вама честитамо Празник над Празницима, Пасху Господњу речима победе која победи свет:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! – ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Ваши молитвеници пред престолом Васкрслога Господа Исуса Христа

+ Епископ рашко-призренски у егзилу АРТЕМИЈЕ

+ Хорепископ старорашки и лознички – НИКОЛАЈ

+ Хорепископ новобрдски и панонски – МАКСИМ

+ Хорепископ хвостански и барајевски – НАУМ

О Васкрсу 2020. године
У манастиру Нова Никеја – Лелић

Епархијa рашко-призренскa у егзилу