Истина је та да је комунизам у много чему обликовао вођење садашње политике, својим вишедеценијским репресивним мерама, неизводљивом планском привредом и систематским заглупљивањем нације о “једнакости“. По принципу сви смо ми једнаки пред преким судом само су неки од нас једнакији илити партијски привилегованији. Како год вам одговара. Међутим неки људи из сенке су се опасно намерачили да поврате идеју колективног лудила.
Међу њима је свакако Јошка Броз, имагинарни вођа Комунистичке партије и новопечени посланик у Скупштини. Покушавајући да спере љагу са Титове политике кренуо је у контраофанзиву критикујући корупционашки систем који је гле чуда преузет од истог оног – комунистичког.
Изјадао се “Вестима-онлајн“ како унаточ томе што му је дјед био човек чија се реч поштовала као религија, није уживао никакве привилегије у војсци, чак је несретник морао два пута да иде у први разред гимназије те се хвалио како се четири пута женио.
Да би се избегле ове патетичне будалаштине, склесане са Дедиња и у бојазни да лоше не утичу на ментално здравље читаоца, преносим ово срцепарајуће штиво у исецканим комадима. Сконцентришући се пре свега на оно најбитније, на злоупотребу у виду замена теза како би пропале комунистичке фантазије васкрснуле поново у народском телу.
Новинар Вести-онлајн закључује уводни текст готово визионарски: “Титов унук је левичар, па је тако одлучио да оснује Комунистичку партију да би помогао и себи и другима. Каже да једва чека да седне у скупштинску клупу и обећава да неће ћутати“.
Затим даје реч поштованом другу Јошки.
“Данас се свашта прича о Титу, како коме одговара, а истина је да је био добар државник и нежан деда“ – започиње своју причу млада нада домаће политике.
Још кад би укапирао да сукоб мишљења доводи до правичније оцене о нечијој диктатури а не једноумноуст, била би то транзиција столећа али авај није то ни поента овог текста.
Оно што раде многобројни некадашњи Југословенски црвендаћи јесте стављање у борбу против глобализма илити империјализма са којим су они а то врло добро знају – сарађивали. Шта више слободно се може рећи да су више клечали Западњацима него истоку па макар то било за Труманова јаја и по цени да се тадашња Југославија претвори у Амерички сателит као пандан Совјетским претензијама. Да би све то замаскирали оштро осуђују злочиначко бомбардовање оних са којима су њихове тајне службе шуровале у ликвидирању многих одбеглих српских интелектуалаца и политичких неистомишљеника.
Тако се видовити Јошка присећа када је био челична крила наше армије: “Са двогледом у руци пратио сам ваздушне борбе и јављао надлежним службама куда иду авиони. Нисам се плашио, седео сам на тераси, знао сам да гађају већ унапред одређене циљеве. Гађали су кинеску амбасаду, касарне, хотел Југославија, све што је имало предзнак југословенства“.
Мајку му божију још ће на крају испасти да је Клинтонова администрација извршила агресију над нама, не зато што смо Срби него Југословени.
Наставља пионир: “Много су нам зла нанели, а ми опет данас са њима сарађујемо као да ништа није било“. Зар ово “опет“ није заправо Јошкино признање да је Броз сарађивао и од истих тих зеленаша који су нас обасипали бомбама узимао кредите које никада није враћао па смо због тога прошли к’о боси по трњу или ми се само причињава? Што би народ рекао “Комуниста униформу мења али идеологију никад“.
Било је у овој мало подужој аутобиографији још неколико замена теза али не бих да вас гњавим тиме, наш српски слободарски дух нам то не дозвољава.
Најурнебеснији део овог излагања јесте бледи покушај да се Тито прикаже као родољуб-покајник иако је доношењем Устава из 1974 године ваистину испао тежак антисрбин: “Допустио сам да се од једне створи осам малих држава, а то је била велика грешка. Све док траје целовита Босна и Херцеговина, трајаће и Југославија, највише се плашим сукоба у Босни“ – цитира Јошка некадашњег маршала Југословенске папазјаније.
Испод поднаслова “Тајкун и сиромаси“, гласи: “Ни њој (Јованка Броз), ни нама Тито није оставио никакво материјално богатсво. Данашњи политичари који немају дан радног стажа имају више новца него цела породица Броз заједно“ – закључује изневерени интернационалац.
Наравно заборављајући да објасни, како је његов деда који је по струци био бравар успео да стекне сво то богатство које њему несретнику на крају није припало? Зар вреди поново објашњавати нешто што су старије генерације испричале и сведочиле по ко зна који пут? Класичном отимачином имовине људи који су радом стекли капитал да би потом партизанска ескадрила увалила своје задњице у куће истих.
Али како то сенилном Јошки објаснити, кад он ниђе и даље од петокраке не види.
Но, Титов пулен се накострешио да створи нови светски поредак у бившој Југословенској републици тако што ће пролетерски да се бори: “Нећу ћутати у Скупштини, све ћу рећи – колико се тајкуни бахате, али и како постоје такозвани подобни и неподобни богаташи“ – шегачи се Јошка у старом титоистичком фазону када су из некадашњег Централног комитета сурово елиминисани сви они партијски неподобни другови и који су имали српска крвна зрнца.
Не зајебавајте се читаоци, Јошка има велике предиспозиције да нас избави из ове несреће, васкрснуће он Титове идеје.
Само још нико жив не зна ко би са нама као таквима у Европи и сарађивао када је колико ме знање добро служи Берлински зид пао још пре двадесет и шест зиме?
Али није ни важно ко се још бахће доконим пензионерским причама.
Комуњарска нада ионако умире последња.
Милош Дојчиновић
ВасељенскаТВ
фото: Телеграф.рс
