Ватикан и масони против Србије

Потпуно уверени у заштиту коју им пружа антисрпска власт, масони су крајем прошле године организовали скуп у Београду на којем су дали подршку отцепљењу Косова и Метохије, позвали на разбијање највеће државе на свету и наставак реформи (државе и цркве) у Србији.[i] Ове године грађани су након пет месеци ћутања црквених власти открили да је СПЦ тајно ушла у процес канонизације Павелићевог викара Алојзија Степинца, који су поједини епископи попут Јована Ћулибрка јавно подржали.[ii] Шеф државе је позвао језуиту – папу Фрању[iii] поузданог сарадника масонерије да посети Србију. На први поглед веома је чудно да Ћулибрк који је израелски ђак „пере“ Степинца. Да ове појаве нису случајне већ суштински повезане, те да долазе из истог центра сведоче речи једног од највећих светских историчара академика Милорада Екмечића.

Линколн о Ватикану

Некад су председници САД видели у Ватикану опасност на коју су упозоравали своје суграђане. „Већ су давно прохујала времена кад је Абрахам Линколн веровао  да је недемократски дух Јужне конфедерације у америчком грађанском рату 1861–1865, био последица тога што је ‘истинска снага која их мотивише исцеђена иза дебелих зидова Ватикана – колеџа и школа језуита, манастира, часних сестара и исповедних ћелија Рима’. За америчке католике, али и цели дух јужњачке робовласничке конфедерације, као и преостале Мексиканце, је рекао да је ‘Рим уденуо у њихове жиле антисоцијалне и антихришћанске погледе.’“[iv]

Утицај Ватикана у САД

Према мишљењу неких стручњака Ватикан значајно утиче на политику Вашингтона „…истакнути  амерички књижевник Норман Мајлер, ватрени критичар америчког новог  милитаризма, написао да католичка  црква у Америци има исти значај као обавештајна служба ФБИ и Пентагон: ‘Након Другог светског рата и духовна архитектура Америке подупрта је нашим готово митским институцијама безбедности, од којих су ФБИ и католичка црква најистакнутије, једнаке специјалном и недокучивом положају који имају Устав и Врховни суд’. У другом есеју вели да су ‘класични бастиони америчке вере корпорацијски интегритет (Волстритска берза), ФБИ и католичка црква – да цитирамо само три’.“[v]

Трилатерална комисија за изопачење Србије

Испостава Трилатералне комисије није случајно оформљена у Србији. Њен задатак је да контролише реформе у нашој држави. „… треба поставити питање ко ствара то цивилно друштво? Да ли се оно ствара само од себе, или га ‘Држава божанског провиђења’ прописује одозго свима, а у неким малим народима настоји да већ сада оствари? Све што се у данашњој Србији ради, у смислу њеног претварања у демократску државу, долази однекуда из вана, од неких богова који су из олимпијске таме затворени у тај круг глобалне провиденције. Треба узети у обзир да међународни, нама наметнути ситем невладиних организација проповеда самог себе као ослободиоца од окова државе-нације, са којом су Срби са ужасним напорима изградили ово мало демократије коју имају. Николас Симон, стручњак за совјетске и руске студије, је дао објашњење да је Трилатерална комисија доживела једну трансформацију, управо у том смислу. Кад је створена, била је установа која jе за свој задатак узела успостављање сарадње између Јапана и Запада, САД и западне Европе. При крају Хладног рата постала је ‘Комитет за сарадњу између економских система Истока и Запада’, и ‘Бечког клуба’. После пада Берлинског зида, она је невидљива организација која брине бригу о трансформацији ‘нових демократија’ Средње и Источне Европе.“[vi] Као што смо већ напоменули крајем 2014. године одржан је састанак Трилатералне комисије у Београду. Том скупу масона се обратио Александар Вучић – да „браћо“ у Србији се све одвија по вашем плану.

Ватикан прихвата великог архитекту свемира

Током 1982. дошло је до сусрета председника Сједињених држава Роналда Регана и папе Јована Павла Другог. Том приликом је договорено и разбијање Југославије. Овај сусрет шефова САД и Ватикана у ствари представља планирање агресије и злочина против мира, али њихов коначан циљ је био много већи – једна светска влада и једна светска религија. „…Онда је дошло до постепеног прихватања захтева папе Војтиле да помаже одвајању Хрватске и Словеније. У замену је црква жртвовала и много шта што је раније сматрала њеним темељима: супротстављање учешћа католичких свештеника у (америчким) масонским организацијама; сузбијање социјалног покрета у Латинској Америци (’Теологија ослобођења’) и усвајања масонског тумачења постојања Бога као градитеља свемира, који се не пише у мушком, него средњем роду  (‘‘Das Gott’‘ у немачком оригиналу споразума).“[vii] Дакле Ватикан је добио етнички чисту Хрватску и Словенију али је изгубио све остало. Лишио се оно мало хришћанских трагова који су у њему остали након Другог ватиканског концила (Ватикан II). Ватикан II (1962.) је представљао победу масонерије, а завршен је „осамревењавањем“ римокатоличке цркве и реформом мисе по укусу новог светског поретка. То „осамревењавање“ које Ватикан покушава да покрене и у православним земљама оставило је њихове цркве без верника тако да оне данас више личе на опустеле музеје него на места у којима се исповеда вера. Извршилац овог посла је био надбискуп Анибале Буњини (Annibale Bugnini) секретара папског Одељења за божански култ, у преписци масона познат као брат „Buan“. И садашњи папа Фрања је „заклети непријатељ традиционалне мисе“, а његова борба против истополних бракова је према тврдњама аргентинских католика била занемарљива и бледа[viii]. Све ово не треба да чуди јер је америчка обавештајна служба имала доста података о његовом деловању у време „Прљавог рата“ у Аргентини када су одреди смрти под контролом ЦИА убијали левичаре. Тада је Хорхе Марио Бергољо (будући папа Фрања) био оптужен да је као старешина језуита умешан у киднаповање двојице свештеника.[ix] Као што видимо двадесет година од Другог концила, Ватикан се потпуно одрекао Христа и прихватио врховног архитекту свемира. „Света столица“ и даље по задатој масонској агенди инсистира на промени мисе и у блискоисточним католичким црквама[x] иако су ови поступци дали катастрофалне резултате на западу. Обратимо пажњу да се реформа Литургије већ увелико покушава и у СПЦ. Нема сумње да ће приближавање масонском Ватикану убрзати ове процесе.

Интерес Вашингтона у уништавању Србије

Изгледа да су хиљаде нациста које је Вашингтон спасао након Другог светског рата и примио на своју територију имали шта да кажу о Србији, јер се „велика“ Америка боји герилског рата који би против ње могли да воде „мали“ Срби. „Сједињене Државе немају никаквог битног интереса да сузбијају српске националне тежње – сем жеље да не понове нацистичку стратешку грешку из 1943, кад су у вријеме слома на Стаљинграду морали због герилског рата у Југославији да држе 34 дивизије. Као и данас, основа целог тог неспоразума је немогућност Срба да прихвате решења која су им наметнута. Нема никакве могућности да би се некакав будући герилски рат могао покренути у Хрватској и на Косову. Тамо више нема Срба. Амерички интерес је да на Балкану задовољи своје католичке савезнике….“[xi] Овде би ваљало подсетити да је српски отпор већ уродио плодом јер је за десет година колико је трајао зауставио надирање Запада према Русији и омогућио јој да се уздигне. Сада је на Русима да спасу свет.

Уместо закључка

Дакле, како је Александар Вучић ваш „викар“ рекао на састанку Трилатералне комисије, „браћо“ масони у Србији се све одвија по вашем плану. Скоро све. Њени грађани, национални интереси и Православље се полако жртвују на олтару антихришћанског новог светског поретка. Ипак, ваш пројекат има суштинску ману. У његовом средишту је мртав идол, демон или антихрист – велики архитекта свемира, којег је Господ Христос већ поразио. Зар то нисте чули?

[i] http://srb.fondsk.ru/news/2014/11/04/trilateralna-komisiia-iz-beograda-poziva-na-razbiiane-rusiie.html

[ii] http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/spc-u-procesu-kanonizacije-stepinca/

[iii]http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0.393.html:566454-Nikolic-poziva-papu-u-Srbiju

[iv] Нова зора, часопис за књижевност и културу, издавач СПКД Просвjета, одбори у Билећи и Гацку, 1/2004, страна 16–39.

[v] Исто.

[vi] Исто.

[vii] Исто.

[viii] http://rorate-caeli.blogspot.com/2013/03/the-horror-buenos-aires-journalist.html

[ix] http://www.huffingtonpost.com/2013/03/13/pope-francis-kidnapping_n_2870251.html

[x] http://www.vatican.va/news_services/press/sinodo/documents/bollettino_24_speciale-medio-oriente-2010/02_inglese/b04_02.html

[xi] Исто.

Борис Алексић, Фонд Стратешке Културе