ПРАВО и правда нису исто. Зато прича о злату које је усташки режим НДХ опљачкао од Срба и Јевреја у Другом светском рату неће бити тема ни на предстојећем српско-хрватском процесу пред Међународним судом правде. Амерички судови одбили су тужбу својих грађана, Срба, Јевреја и Украјинаца, потомака жртава геноцида у НДХ. Они су тужили Ватиканску банку (званични назив је Институт за верске послове) и фрањевачки монашки ред због „прања“ нацистичког блага. Оптужбе нису оповргнуте, али је после интервенција Ватикана у Стејт депарменту утврђено да банка Свете столице ужива имунитет.

Ипак, на видело је изашло довољно доказа о лицемерју хладноратовске политике: драгоцености које су опљачкале усташе коришћене су за финансирање ватиканских пацовских канала којима су злочинци склањани у Јужну Америку.

Да би спасли нацисте, као што су Адолф Ајхман, Мартин Борман, Клаус Барби, Јозеф Менгеле, Франц Штенгел „корисне“ за хладни рат, америчке и британске службе направиле су срамни пакт с хрватским свештеником Крунославом Драгановићем, обелоданио је Џон Лофтус, бивши официр америчког контраобавештајног корпуса.

Замак Гандолфо, летња резиденција римског папе у коме се Павелић крио до свог бега у Аргентину

Он је Драгановића, креатора закона о покрштавњу Срба у НДХ, именовао као кључну личност пацовских канала, који је у спасавању више од 30.000 усташа и нациста непосредно сарађивао с државним секретаром Ватикана, кардиналом Монтинијем, потоњим папом Павлом Шестим. Одабрани свештеници одлазили су у заробљеничке логоре и усташким и нацистичким злочинцима помагали да побегну с лажним идентитетима.

ЕВРОПСКА И ВАТИКАНСКА БАНКА

ПОТОМЦИ жртава геноцида у НДХ који живе у САД, нису одустали од тужбе против Ватиканске банке и фрањеваца као „перача“ крвавог усташког блага. Пошто су се калифорнијски судови огласили ненадлежним, заступник тужбе, адвокат Леви, 1. јула 2010. поднео је захтев Европској централној банци да покрене истрагу о прању новца и нацистичког злата у Ватиканској банци.

Они су штампани у фрањевачкој штампарији ватиканског Папског хрватског завода Светог Јеронима, сигурној кући и штабу пацовских канала.

Злочинци нису отишли празних руку у избеглиштво.

По извештају ЦИА из 1951. Павелић је унео 250 килограма злата и дијаманата у Аргентину. Фрањо Цвијић, шеф Државне банке НДХ, америчким обавештајцима је признао да је усташки режим 1945. располагао с 1.700 килограма злата и 40.000 килограма сребра. Америчка Централна обавештајна група (ЦИГ) је 6. маја 1947. известила да су Павелић и његова пратња у јануару исте године изашли из Аустрије са златним полугама у два камиона „које су Хрвати предали британским окупационим властима и тако се спасли“. Финансијски експерт Емерсон Бигелоу из Јединице стратешких служби (УСС) у извештају од 21. октобра 1946. закључује: „Нема сумње да су Британци помогли бекство Павелића“.

Сведок на суђењу против Ватиканске банке, бивши амерички агент Вилијам Гауен, испричао је да су Британци или Хрвати у британским униформама дотерали десет камиона с драгоценостима у Рим. Он није био сигуран у идентитет превозника злата, јер је у то време већ била организована група „крижара“. Бивше усташе су спремани да као „антикомунистички борци“ иду у Хрватску и подигну устанак, а агенти Контраобавештајног корпуса САД у извештајима наводе да су они имали британску војну опрему. Посредник који их је повезао с британским службама био је поп Драгановић, а униформе, оружје и средства везе купљени су златом опљачканим од Срба и Јевреја. Тужба са суђења похапшеним „крижарима“ у Загребу 1948. наглашава да је терористе у Југославију упутила „једна страна обавештајна служба“.

Део драгоцености откривених на Каптолу

Амерички обавештајци увек су сумњали да усташе имају још неоткривених склоништа опљачканог блага. На то је указивало и откриће Озне у јануару 1946. у фрањевачком самостану на загребачком Каптолу. Испод исповедаонице пронађено је 36 сандука с предметима од племенитих метала опљачканим од жртава у усташким логорима. Углавном су то биле ситнице згодне за трговину на црном тржишту: златници, сребрњаци, сатови, прстење, ланчићи и златни зуби.

ЗАЛИХЕ КРВАВОГ БЛАГА

ДА залихе крвавог блага нису потрошене ни до деведесетих, открило је сведочење Фердинанда Јукића, бившег оперативца Туђманове тајне службе. Он је недавнио открио да му је Туђман у време рата лично дао дијаманте, вредне око 40 милиона долара, да их прода или замени за оружје. Јукић је драго камење однео на процену у једну аустријску јувелирницу где га је „високо позиционирани Јеврејин из Израела, који је прегледао дијаманте, упозорио да престане да тргује таквом робом, ако жели да сачува живу главу“. Јукић је тврдио да је драгуље Туђману донео кардинал Кухарић, па је посумњао да су они потицали из блага опљачканог од Јевреја у НДХ.

Новости