* Азербејџанци покушали да заузму Лачински коридор – територију која спаја Карабах и Јерменију. Прошлог петка је њихов јужни корпус, наневши пораз јерменској групацији у долини реке Аракс и у Гејанској степи, продро дубоко према граници Јерменије, угрожавајући град Кубатли. Истурене азербејџанске јединице примакле су се биле Лачину на само 10 до 15 километара
* Јермени су их увукли у клопку: артиљеријом и ракетним бацачима су им уништили готово цео елитни тактички батаљон који је био најистуренији
* Покушај напредовања Азербејџанци су код планине Агер платили губитком чете специјалних снага. Након тога је Баку потпуно обуставио офанзиву у северној ратној зони
_________________________________________________________________
ЈЕРМЕНСКА војска је однела прву уистину важну победу у рату за Карабах.
Успела је да одбаци азербејџанске трупе од такозваног Лачинског коридора, стратешке територије која повезује Јерменију и Карабах.
Азербејџан има мање неуспехе и на другим деловима фронта, а до јуче је тврдио да су Јермени на корак од „стратешке катастрофе“.
Прошлог петка је јужни корпус азербејџанске војске, наневши пораз јерменској групацији у долини реке Аракс и у Гејанској степи, продро дубоко према граници Јерменије, угрожавајући град Кубатли.
Истурене азербејџанске јединице примакле су се граду Лачин на само 10 до 15 километара. То је сам Лачински коридор довело под удар азербејџанске артиљерије.
Тај коридор је критично важан за целокупну одбрану Карабаха (заједно са контролом над алтернативним путем од Вардениса до Мардакера). Његов губитак био би фаталан за Јерменију и Карабах (јерменски назив: Арцах) јер би са његовим губитком одбрана Карабаха постала немогућа.
У петак је јерменски министар одбране Давид Тонојан стигао у главни град Карабаха Степанакерт и преузео команду над његовом одбраном.
Јермени су успели да концентришу довољне снаге и да у суботу, 24. октобра, прекину снабдевање истурене азербејџанске групације, а на њу да сруче моћну ватру вишецевних ракетних бацача.
Тактичка група азербејџанске војске величине батаљона је уништена, а снаге које су је подржавале морале су да се повуку од Кубатлија.
Јермени су претходно на јужном фронту били принуђени да напусте практично читаву „зону безбедности“. Били су изгубили и приступ иранској граници.
Због неуспешне одбране Зангелана морали су да се хаотично повлаче и заузму нове положаје северно до Лачина.
Азербејџанци су у међувремену већ схватли да је једно напредовање преко степе, а нешто сасвим друго јуришање на планине у којима су се утврдили Јермени.
Авијација Азербејџана и дронови, који су ме у великој мери осигуравали предност, у планинама су много слабији адут.
Јермени су намамили Азербејџанце у исту замку, као и неколико пута након 27. септембра.
Пустили су њихов истурени батаљон да `спектакуларно напредује, а фактички га довели под удар своје артиљерије и ракетних бацача.
Ни ситуација на северном фронту није претерано повољна по Азербејџанце.
Успели су да заузму само један планински врх на гребену Муровдаг који је природна граница између Карабаха и регије Келбаџар, која је тампон између Карабаха и Јерменије.
На том гребену је заустављена читава офанзива Азербејџана на северу.
Покушај напредовања Азербејџанци су код планине Агер платили губитком чете специјалних снага. Након тога је Баку потпуно обуставио офанзиву у северној зони.
На североистоку су Азербејџанци по цену веома великих губитака напредовали долином реке Тартар. Заузели су неколико тамошњих већих насеља, али су морали да се зауставе.
Стратешки циљ им је био заузимање града Мардакерта. Нису прошли.
Јермени сада успешно држе тај фронт.
Овакав развој ситуације у суштини је – крах целокупног стратешког плана Бакуа који је рачунао са преузимање контроле над оба коридора. И са пробијањем према Нахичевану, екстериторијалној аутономији Азербејџана.
Нејасно је, ипак, да ли Јермени могу да учврсте овај свој успех. Тим пре што оружане снаге Азербејџана и даље имају оперативну иницијативу.
Факти
