Војне безбедносне службе – ВБА и ВОА, дефинитивно више неће моћи без судског налога да прикупљају податке о телефонским разговорима грађана, начину и месту њихове комуникације, сазнају београдске Вечерње новости.

Ово предвиђају нацрти закона о Војнобезбедносној и Војнообавештајној агенцији, који данас стижу Влади на разматрење и одлучивање. Да је питање часа када ће нови прописи ући у процедуру потврдио је, ексклузивно за Вечерње новости и директор ВБА Светко Ковач.

“Очекујемо да се нови прописи што пре нађу пред посланицима”, каже Ковач. “Зелено светло за измене закона дала су сва министарства којима смо послали нацрт. Веома је важно да закон што пре ступи на снагу, јер његово доношење значи јачање цивилне контроле над радом агенција”.

[quote]

Састанак у Скупштини

Омбудсман Саша Јанковић, повереник Родољуб Шабић и први човек ДРИ Радослав Сретеновић имали су у четвртак први званичан састанак са члановима скупштинског Одбора за контролу служби. По Јанковићевим речима, никада их ниједан скупштински сазив није позвао на сличан састанак. Договорена је континуирана сарадња ових независних тела са Одбором, који ће помоћи спровођење мера које наложе државним органима.

[/quote]

ВОА и ВБА су, иначе, биле једине безбедносне службе којима је закон дозвољавао да, по налогу начелника служби или лица које он овласти, чепркају по електронским комуникацијама грађана. БИА и МУП то формално нису могли без налога суда, мада је контролом рада свих утврђено да је у пракси било пуно злоупотреба.

Захтев за оцену уставности спорних чланова закона о ВБА и ВОА поднели су заштитник грађана Саша Јанковић и повереник Родољуб Шабић. Уставни суд је одговорио 25. априла ове године и два члана овог закона прогласио неуставним. У њима је стајало да се ”посебни поступци и мере предузимају на основу налога директора ВБА”.

Најосетљивије ”посебне мере” спроводе се под велом тајности. Међу њима су праћење и снимање на јавним местима, увид у евиденције података људи, оперативни продор у организације и групе, али и ангажовање сарадника, куповина шкакљиве документације, преузимање спискова позваних телефонских бројева и локација корисника…

Уставни суд оспорио је и члан по ком су војне службе имале право да траже информације од телефонских компанија о њиховим корисницима и разговорима које воде.

Да је закон требало изменити много раније сматра бивши шеф Војне контраобавештајне службе Александар Димитријевић.

“Мада се ово службама сигурно не допада, то не ограничава њихов рад, јер увек могу да се обрате суду за добијање налога. За разлику од данас, у моје време, морали смо да тражимо налоге суда за све мере”.

Димитријевић је сигуран да је било злоупотребе ових овлашћења, што показују и подаци омбудсмана и повереника да је забележено више од милион незаконитих упада у базе података о телефонским комуникацијама грађана.

Промену закона подржава и омбудсман Саша Јанковић, који је имао пуно примедби на превелику слободу којом су војни безбедњаци кршили права грађана.

“Видео сам прву верзију и дао примедбе и упутства, видећемо у финалној верзији закона када га Влада упути Скупштини”, каже Јанковић.

Новости