Веће плате неће спречити одлазак лекара и медицинских сестара

Kолико ће најављено повећање зарада медицинским радницима у Србији фактички моћи да успори већ хронични одлазак лекара, сестара и техничара у Немачку и остале земље света, засад није могућно прецизирати. Познато је само да у здравственом систему Србије тренутно има око 30.000 доктора и 54.000 медицинских сестара и техничара, али и да је Немачка недавно поново отворила врата за запошљавање управо овог кадра. Осим новог немачког закона о усељавању, који иде наруку стручној радној снази и са подручја Балкана, сви заинтересовани за тражење посла у овој земљи ЕУ могу да поднесу пријаве и уз подршку Националне службе за запошљавање.  Ипак, на евиденцији наше службе на крају јула било је 1.656 незапослених медицинских техничара. Тада је у земљи званично тражило посао и 4.519 медицинских и 791 педијатријска сестра и 571 лабораторијски техничар, а истовремено су послодавци на тржишту потраживали 79 техничара, 359 медицинских и седам педијатријских сестара, као и 43 лабораторијска техничара. Будући да је у европским болницама велика потражња за овим медицинским кадром, утешно звучи податак да се на бироу рада као незапослени воде 2.374 доктора медицине, а од специјалиста 12 оних који имају диплому специјалисте физикалне медицине, 10 интерниста, осам педијатара, седам гинеколога, шест дерматовенеролога… Ту је и десет доктора медицинских радника. Сви они ће можда отићи из земље, што и не би било тако добро, ако се зна да је у Србији 55.000 евра просечан трошак укупног школовања једног лекара. За многе од њих повећање плата у здравству ипак никако неће решити проблеме, а неки од њих су само због олакшица на бироу рада, док хонорарно раде посао за који су се школовали.

– Проблем одлива радне снаге, посебно медицинског кадра, траје сувише дуго да би се решио само пуким повећањем зарада. Јер, медицинари одлазе у иностранство и због стицања социјалног статуса, генерално због бољих услова рада. Уз то, у Србији је природни одлив лекара настао оног тренутка када је доста људи отишло у пензију, па тај кадар не може тек тако лако да се попуни – сматра др Татјана Радосављевић, бивша директорка Лекарске коморе Србије, додајући да то није само проблем са којим се суочава наша земља, већ цео регион, па и Европа. Примера ради, пре две седмице један хрватски дом здравља у Дубровнику на друштвеним мрежама објавио је оглас да тражи педијатра, али се досад нико није јавио на оглас.

– Имате, рецимо, и добар пример из Пољске која је, чим је ушла у ЕУ, одмах изубила око 6.000 лекара који су отишли даље у бели свет. Ни наша држава не може да очекује да ће задржати све медицинаре. Данашња деца, која уписују Медицински факултет, после школовања или иду аутоматски у Немачку, која сада уз диплому факултета све више тражи само курс језика, или студирају медицину јер имају могућност да се касније баве приватном праксом – подсећа др Радосављевић.

У НСЗ-у подсећају да је захваљујући њиховом посредовању, у првој половини ове године највећи број држављана Србије нашао посао управо у Немачкој. На захтев страних послодаваца до краја јуна четири медицинска радника нашла су посао у тој земљи. Поред тога, НСЗ је посредовао у привременом запошљавању медицинских сестара и техничара у Немачкој захваљујући споразуму о привременом запошљавању наших радника.

– Након расписаних огласа, који су организовани у оквиру пројекта „Трипл вин”, а који заједно спроводе НСЗ и Немачка организација за међународну сарадњу ГИЗ, у првој половини 2019. запослено је 44 наших држављана. Уз то, и 236 особа потписало је уговор о раду са немачким послодавцима и добило радну дозволу на пословима здравствене неге за потребе познатог послодавца, а НСЗ је такође примио и обрадио 360 захтева за посредовање у прибављању радне дозволе – наводе у НСЗ-у и додају да постоје и они који су самостално пронашли послодавца у Немачкој. Таквих је лане било 351, а реч је такође о медицинским сестрама и техничарима.

Рад викендом у БиХ и Црној Гори

Побољшање статуса лекара, улагање у инфраструктуру и медицинску опрему свакако доводи до бољих услова рада, а то би поред најављеног повећање плата медицинским радницима, и те како могло да успори одлазак медицинског кадра из земље, сматра др Милан Динић, директор Лекарске коморе Србије (ЛКС). Ипак, комора не располаже тачним подацима о томе колико лекара и медицинских сестара и техничара годишње напусти Србију. У ЛКС-у напомињу да број сертификата о доброј пракси не говори о одласку струке из земље.

– Лане је лекарима издато 717 сертификата о доброј пракси, за разлику од 2017. када их је издато 793. У питању је документ који је потврда да лекар није осуђиван пред судом части и етичким одбором ЛКС. То дакле није „потврда за исељење”. Највећи број сертификата изда се колегама због рада викендом у Босни и Херцеговини и Црној Гори, што можемо видети из имена и презимена лекара који сваке године обнављају овај сертификат – уверава др Динић. Без обзира на то што број сертификата не значи и број лекара који су мигрирали, јер се издаје у разне намене, он свакако показује велико интересовање доктора за одлазак из земље.

Аутор: Марија Бракочевић, Политика.рс

Фото А. Васиљевић