Плата министра у Влади Србије, уместо 85.000 динара, или посланика, који сада зарађује 70.000 динара, треба да износи између 250.000 и 275.000 динара.

Ове цифре су резултат предлога Фискалног савета за коефицијенте по којима би се обрачунавале основне зараде за карактеристична радна места у државном сектору. Према таквом предлогу реформе зарада у државном сектору, месечна зарада премијера и председника била би 300.000 динара уместо актуелних 100.000 и 125.000 динара. Такође, зараде лекара и просветних радника биле би веће, па би се њихова примања, у зависности од радног места, повећала и на 110.000 динара. Како се наводи у овој анализи, сви запослени у општој држави требало би да буду укључени у јединствен системски закон о зарадама. Установљено је да се у Србији зараде утврђују без објективних критеријума, а на основу више десетина различитих основица и стотина коефицијената.

– Последице тога су различите зараде за исти рад и једнаке плате за различите послове. Зараде у државном сектору утврђују се на основу дугачке листе секторских закона и Владиних уредаба и закључака. Према нашој анализи, формирају их чак 23 различите основице, више од 500 основних коефицијената и више од 200 додатака на основну плату – наводи Савет.

Како наглашавају, потпуно су нарушени односи између зарада у различитим деловима државног сектора и унутар њих, тако да се за иста занимања и рад исплаћују зараде које се разликују и до 70 одсто. Као добру илустрацију неуређености постојећег система зарада они наводе да је зарада библиотекара већа од зараде наставника, или самостални саветник у државној управи има исту зараду као универзитетски професори.

Фискални савет наводи да би се јединственим системским законом о зарадама трајно регулисало да за запослене у свим секторима важе исти и објективни критеријуми за формирање њихових зарада. Тако би се, како истичу, избегло да се посебним секторским прописима дају веће привилегије само одређеним групама, као нпр. превисоке просечне зараде у МУП-у и мање зараде запослених у здравству.

Према мишљењу Фискалног савета, однос најниже и највеће основне зараде запослених у општој држави требало би да износи 1:12.

– Оваква пракса се већ успешно примењује у неким земљама ЕУ и региона. Друго, овако постављен распон обезбеђује довољно високе зараде за најодговорније и најстручније послове у земљи и истовремено поставља јасну границу до ког је нивоа могуће највеће повећање зарада из буџета – наводи се у овој анализи.

Такође, Фискални савет наглашава да за радна места за које су опис посла, стручна спрема, искуство и друге карактеристике једнаке нема разлога да постоје разлике у зарадама.

– У постојећем систему то није случај. Зарада правника знатно варира у зависности од сектора опште државе у ком ради. Административно особље у МУП-у има посебне додатке на зараду који би требало да важе само за униформисана лица – истиче се у анализи Савета.

Раст од шест одсто у 2019.

Анализа Фискалног савета показује да позитивни економски трендови омогућавају да се у 2019. зараде у општој држави повећају за пет до шест одсто.

– Економски оправдано и правично је да плате у здравству порасту изнад просека, а плате у МУП-у испод просека. На пример, добро решење било би да плате у здравству порасту седам одсто, у просвети шест одсто, а у МУП-у за два до три одсто – наводи Фискални савет.

Слађана Гаврић, Блиц.рс