Повећање пореза на додату вредност после избора није искључено, али само као последња, изнуђена мера. Око овог става јуче су се сложили представници Демократске странке (ДА) и Српске напредне странке (СНС), учествујући на предизборној дебати као гости Америчке привредне коморе. Према речима Божидара Ђелића, функционера ДС-а, првенствено би требало побољшати систем наплате и наставити са политиком смањења расхода.
– Повећање ПДВ-а као мера не може бити објашњено ако се паралелно са тим не иде на пореско растерећење зарада, како бисмо повећали конкурентност привреде. Али повећање тог намета је последња изнуђена мера – казао је Ђелић и додао да не предвиђају никакво повећање директних пореза.
Миленко Џелатовић, члан Економског савета СНС-а, сложио се са Ђелићем да је већи ПДВ могућ само у крајњој инстанци, али му је истовремено и замерио зашто мере о којима прича није спровео у претходне четири године.
– Два одсто већи порез није ништа наспрам једне милијарде уштеде на јавним набавкама – образлагао је Џелатовић свој став и додао да можда треба и претрести Закон о ПДВ-у.
Неслагања је било око увођења додатних намета банкарима. Расправу је покренула Јоргованка Табаковић, функционерка СНС-а, истичући како мора да се попусти пореска пресија на реални сектор, односно привреду, а да се размисли о додатном опорезивању банака. Како каже, НБС их је размазила нудећи атрактивне дужничке папире због којих банкари данас радије послују са државом него са привредом. Божидар Ђелић је рекао да се згражава због таквих предлога, јер како рече, ништа нећемо добити тиме што ћемо казнити банке.
– Од кад је порез казна – добацила је Табаковићева и додала да је ту идеју чула и од Марка Алена, који је привремено био шеф мисије ММФ-а у Србији. – Он ми је рекао да се три врсте додатних пореза могу увести банкама. Првим видом опорезивања плаћала би се сигурност коју држава гарантује финансијском сектору и то тако што им гарантује депозите или циља одређени ниво инфлације. Други вид намета подразумевао би опорезивање билансних позиција банака, а трећи опорезивање њихових услуга – казала је Табаковићева.
Божидар Ђелић супротставио се тој идеји и подсетио да и без додатних пореза банкари истичу како су њихови профити у Србији мањи него у региону, упркос чињеници да камате нису ниске. Он не жели да наша земља, попут неких из суседства, забележи негативан прилив инвестиција.
Табаковићка је објаснила да је њихова идеја да се нађе баланс између изреке да је капитал плашљив као птица, али и прождрљив као свиња, а не да се кажњавају банке.
– Наша идеја је да уђемо у дискусију са НБС око смањења обавезних резерви – појаснио је Ђелић. – Систем класификације ризика у нашој земљи је строжи него региону.
Сложили су се и да ће после избора бити неопходно донети нове мере за уравнотежење буџета, као и да треба укинути парафискалне намете и преиспитати да ли је Србији неопходно више од 130 различитих агенција. Када је о подстицању запошљавања реч, имали су другачије ставове. Док је Милан Кнежевић, који је у дебати бранио боје напредњака, истакао како је сулудо да држава финансира отварање нових радних места, уместо да сачува постојећа, Слободан Коцић, градоначелник Лесковца истакао је да подржава систем подстицања запошљавања, али да је против њихове поделе на произвољан начин.
Представљајући своје економске програме инвеститорима, Ђелић је навео да су за ДС кључни борба за радна места, подршка малим и средњим предузећима и повећање извоза кроз јачање индустрије и пољопривреде, док је Табаковићка истакла да је циљ СНС-а платежно способан купац.
Говорећи о намери државе да штеди, Ђелић је искрено признао шта му се врло често дешавало у авиону на пословним путовањима.
– Наш договор у влади био је да путујемо, ако треба и далеко, али економском класом. Међутим, врло често ми се дешавало да у бизнис класи сретнем функционере јавних предузећа, који кад ме виде да идем према економској класи обарају поглед и гледају у ципеле – сведочио је био Ђелић.
Политика
