Закон о рачуноводству коштао је српску привреду у 2014. години рекордних 225 милиона евра. Како је за “Вести” изјавио Перо Шкобић, председник Савеза рачуновођа и ревизора Србије, скоро идентичан губитак очекује се и у овој години, али то никога од надлежних не забрињава.
– Велики број предузетника прешао је на просто књиговодство јер њихове књиговође нису могле да ураде финансијске извештаје двојног књиговодства. Све то је последица лошег закона који је произвео огромну бирократију и трошкове за састављање извештаја – каже наш саговорник.
Уместо да биланс стања има 30 ставки, колико је прописано међународним стандардима финансијског извештавања, српски Закон о рачуноводству је прописао за наша предузећа чак 137 ставки. У билансу успеха мора се имати 99 ставки наспрам 33 из међународних стандарда. Рачуновође морају да саставе 44 извештаја, а постоји чак шест основа извештавања и још шест алтернативних основа извештавања.
– Један велики Фолксваген у билансу стања има 20 ставки, ми 137, они у билансу успеха имају 12, ми 99 ставки. Да ли је то нормално – пита се Шкобић.
Љубиша Станојевић, професор на Факултету за економију и финансије, изјавио је да је Србија према анализи профитабилности у банкроту, а 70 до 90 одсто финансијских извештаја је кривотворено.
– Имамо недостатак рачуноводственог знања у Министарству финансија, имамо интересне групе, и на крају скоро 90 одсто “креативних” финансијских извештаја – закључио је Станојевић.
У таквој ситуацији и не чуди што је трећина кредита банака привреди ненаплатива када су их одобравали на основу нетачних финансијских извештаја.
Н. С. Прерадовић – Вести
