Брисел — Судећи по образовању и политичком искуству европских комесара, већина челника ЕУ не бави се својом струком, већ лако мења ресоре, пише портал ЕУ инфотек.

Овај портал при томе указује да би Унија добила на квалитету уколико би чланице у Брисел слале своје најбоље људе, односно ако би компетентни људи водили одређене ресоре.

Политика наименовања у седишту ЕУ ствара утисак да актуелна постава није баш оптимална, јер је јасно да многи функционери немају афинитете ка својим актуелним ресорима већ су се ту нашли по случајном принципу.

У суштини је 28-члана “европска влада” састављена од добро образованих, дугогодишњих руководилаца и политички искусних људи који су, како указује портал, претежно студирали економске науке, попут самог председника Европске комисије (ЕК) Жозеа Мануела Бароза, мада има и дипломираних правника, политиколога, социолога, а најмање је оних који су завршили физику или рецимо књижевност.

Има, међутим, и универзитетских професора или доцената који су политички ангажовани, а поједини оснивачи партија као што су летонски комесар Андрис Пибалгс или високи дипломата Штефан Филе само допуњују ову елитну групу, указује портал.

Неки чланови ЕК говоре више језика, као на пример Сесилија Малмстрем, која говори чак шест, или иза себе имају завидну каријеру, попут Кристалине Георгијеве која је предавала на Харварду, а била је и потпредседница Светске банке.

И поред тога, констатује портал, њихов тренутни посао у Бриселу није, по правилу, у складу с претходним образовањем или искуством, а најбољи пример је, рецимо, грчка политичарка Марија Даманаки, која је студирала хемију, а данас је задужена за поморство и рибарење.

Има, међутим, и експерата који су, како се наводи, прави људи на правом месту – инжењер агрономије Дачијан Циолос, задужен за ресор пољопривреде у Бриселу од 2010.

Опште је познато, подвлачи портал, да већина политичара и без специфичних предзнања и одговарајуће професионалне каријере могу бити вишеструко ангажовани, јер себе сматрају флексибилним, ослањају се на стручност својих саветника и као универзални генијалци у послу политике упуштају се у разне авантуре, констатује ЕУ инфотек.

Своју вишестраност доказала је и Вивијен Рединг, посланица у ЕП, по струци антрополог и дугогодишња новинарка, која је најпре била задужена за ресор образовања, културе и медија, па онда за област правосуђа, основних и грађанских права.

И Словенац Јанез Поточник, некада главни преговарач своје земље у преговорима са Бриселом, муњевитом брзином је претрчао три ресора – најпре је био комесар за проширење, затим за политику науке и истраживања, и потом заштите животне средине.

Финац Оли Рен морао је, такође, у више наврата да мења ресоре: почео је као комесар за предузетништво и информационо друштво, а потом комесар за проширење, да би сада био задужен за привреду и монетарну политику, за шта је очигледно прилично стручан.

То стручно знање се не може претпоставити код других чланова ЕК, тако ће на пример остати добро чувана тајна председника ЕК како је Кетрин Ештон најпре постала комесар за трговину, а потом за спољне послове и безбедносну политику, наводи портал.

Бароница је претходно у својој домовини водила само провинцијалну здравствену установу, била члан парламента, а потом државни секретар у министарству образовања, те државни секретар у министарству правосуђа.

Ако ЕК после следећих избора не жели више да буде производ пуких случајности, већ хоће да добије на квалитету, требало би размислити о неким променама.

До сада су земље чланице предлагале комесаре, не знајући који ће ресор добити и било би добро ако би се размотрила идеја да свака чланица од новог председника најпре добије ресоре, затим именује најбоље кандидате за њих, указује ЕУ инфотек и додаје да би се тиме добио велики број потенцијалних комесара који би имали потребне квалификације и знање.

Али такав систем би функционисао само ако би свих 28 влада ЕУ било спремно да у Брисел упуте заиста своје најбоље “главе”, закључује портал.

Танјуг