Србија је за девет месеци увезла 213.000 прасади и 31.000 тона свињског меса. Ситуација у домаћем свињарству је јако лоша, а на то се надовезију и неповољна кретања у свету.

Цене свиња биле су, након екстремног пада, доведене у нормалу али у последње време поново падају.

Домаћи узгајивачи свиња су и даље су у великој кризи, а томе је допринела пандемија, поскупљење трошкова производње, као и рат у Украјини, пренео је портал Агросмарт.

На састанку у Привредној комори Војводине (ПKВ) којем су присуствовали узгајивачи свиња, оцењено је и да постоји очигледна незаинтересованост државе да помогне том сектору.

Произвођачи подсећају да ограничење цена свињског бута траје 11 месеци, а да по закону може да траје само шест месеци.

Kако је оцењено на том састанку, цео терет кризе трпе примарни произвођачи.

Произвођачи и кланичари недавно су делили зараду од продаје меса а сада је то однос на штету фармера.

Увоз јефтиних прерађевина преко трговинских ланаца један од главних фактора лоше ситуације у свињарству, а ниске откупне цене диктирају кланичари због чега овај посао постаје неисплатив, рекли су узгајивачи свиња.

Пољопривредници окупљени у удружењима узгајивача свиња тражиће хитан састанак са новом министарком пољопривреде Јеленом Танасковић и изнети конкретне предлоге за ублажавање кризе у свињарству.

Србија не производи довољно меса, кажу узгајивачи свиња.

Један од предлога биће да држава откупи свиње за робне резерве.

Kако је објашњено, кукуруз би се мењао за свиње, у односу 8:1.

Напомиње се да Србија не производи довољно меса, као и да званичне податке о томе да самодовољност Србије за свињетином износи око 90 одсто треба узети са резервом.
Прочитајте још: Ево када креће међуградски превоз

Просечна продајна цена товљеника у првих шест месеци била је 156,5 динара по килограму.

Притом, поскупели су драстично сви инпути у производњи, кукуруз је имао и лош принос и лош квалитет, а јавио се и проблем афлатоксина.

Произвођачи свиња указали су на пропусте у раду надлежног министарства.

„Имамо 75.000 уматичених крмача. Можда још 20 до 30 одсто неуматичених. Укупна производња товљеника је око 1,2 милиона, кад се одбије број заклане прасади од укупног броја. Ако нам треба пет милиона товљеника јасно је да смо у великом проблему и као фармери и као држава“, кажу представници произвођача.

Према њиховим речима, пре пар месеци у разговорима са надлежним договорено да ће цена товљеника прве класе бити 260 динара, а сада је 200 или 210 динара.

На састанку је постављено и питање порекла меса увезеног из Хрватске, као и неконтролисаног увоза месних прерађевина и МОМ-а (механички откоштаног меса), као и означавања месних производа са присуством ГМО.

Kако се додаје, нема контроле да ли је месо у нашим радњама обележено као српско месо произведено у Србији, а упитно је и одмрзавање смрзнутог меса јер постоји само неколико субјеката који то могу да ураде по прописима а много више увозника.

Произвођачи упозоравају да увоз угрожава безбедност производа ако они иду у малопродају па се одмрзавају без адекватних комора за одмрзавање, јер у Србији постоји само пар таквих комора.

Нова економија је још прошле године, почетком августа, писала како је поскупело свињско месо, као и да произвођачи од тога немају никакве користи.