БEOГРAД – Народна скупштина обjавила jе предлог Закона о буџету Републике Србиjе за 2014. годину, коjи предвиђа приходе од 929,9 милиjарди динара, укупне расходе од 1.113 милиjарди динара, а укупни фискални дефицит jе 182,559 милиjарди динара или 4,6 одсто бруто домаћег производа (БДП).
Oваj документ Влада Србиjе усвоjила jе у петак, наредног дана га доставила Скупштини Србиjе, на чиjем саjту jе данас обjављен у целости.
Расходи и издаци за набавку нефинансиjске имовине износиће 1.091 милиjарди динара, према предлогу закона, а буџетски дефицит 161,186 милиjарди динара.
Предвиђени приходи и примања биће остварени по основу продаjе нефинансиjске имовине.
Планирани су, такође, издаци за набавку финансиjске имовине, у циљу спровођења jавних политика, од 21,373 милиjарди динара.
Примања од задуживања и продаjе финансиjске имовине биће око 662,6 милиjарди динара.
Kако се наводи у предлогу закона, макроекономска проjекциjа указуjе на успоравање реалног раста БДП – а са процењених два одсто у овоj на jедан одсто у 2014.
У наредноj години планиран jе раст инвестициjа у износу од 4,7 одсто и раст извоза робе у услуга за 6,4.
Потребна средства за финансирање буџетског дефицита, набавку финансиjске имовине и отплату главнице по основу дугова домаћим и страним кредиторима за директне и индиректне обавезе Србиjе у укупном износу од 662.499 милиjарди динара, планирано jе да се обезбеде из кредита домаћих и страних финансиjских комерциjалних и мултилатералних институциjа и иностраних влада у износу од наjвише 264,068 милиjарди динара.
Kроз емитовање државних хартиjа од вредности прибавиће се средства у износу од наjвише 330 милиjарди динара и из примања остварених од емисиjе еврообвезница у износу од наjвише 68,535 милиjарди динара.
Планирана примања по основу задуживања већа су од средстава потребних за финансирање дефицита, отплату дуга и набавку финансиjске имовине у износу од 103,894 милиона динара, што представља позитивну промену стања на рачуну.
Издаци за отплату главнице и набавку финансиjске имовине биће 479,94 милиjарди динара, а нето финансирање износиће 182,559 милиjарди динара.
За финансирање буџетског дефицита и отплате доспелих кредитних обавеза могу се, како jе предвиђено предлогом закона, током 2014. користити средства са консолидованог рацуна трезора Републике Србиjе до износа коjи не угрожава ликвидност тог рачуна.
Уколико на краjу 2014. године буде постоjала позаjмица са консолидованог рачуна трезора, у зависности од услова на финансиjском тржишту, може се пренети у наредну годину.
Уколико се у току године обезбеде примања од приватизациjе, пропорционално ће се смањивати кредитни извори и емисиjе државних хартиjа од вредности на домаћем и иностраном финансиjском тржишту.
У робноj размени са иностранством требало би, према предлогу закона, следеће године да се забележи скок извоза робе и услуга 6,4 одсто, док ће се увоз увећати за свега 1,6 одсто и то ће утицати на смењење трговинског и дефицита текућег плаћања на 10 одсто БДП-а и на 4,5 одсто БДП-а на краjу 2014.
Инфлациjа би наредне године требало да износи 5,5 одсто, што jе ниво коjи ће достићи и краjем ове године.
Лична потрошња ће у 2014. да опадне за 1,8 одсто, након предвиђеног пада од 1,2 одсто у 2013. години.
Државна потрошња ће опасти идуће године за 2,2 одсто, након проjектованог пада од три одсто ове године.
За буџетске кориснике предвиђено jе повећање зарада у априлу и октобру за 0,5 процената.
У односу на ребаланс буџета за ову годину субвенциjе су смањене за 3,5 одсто и износиће 80,8 милиjарди динара.
За око 6,5 одсто биће већи приходи у наредноj години у односу на ребалансом предвиђене приходе за ову годину, док ће расходи у 2014. бити увећати за око 5,5 одсто.
У целини гледано, реформска политика у следећоj години требало би, према проjекциjи, да усмери на економску и фисклану стабилизациjу и стварање амбиjента за привредни раст, спровођењем мера фисклалне консолидациjе и структурних реформи.
Танјуг
Naravno nismo ocekivali od ovih lopova nista drugo