У дворишту школе у Горњој Бадањи, код Лознице, 18 јунака Церске битке добило је своје спомен-обележје, чиме је исправљена вишедеценијска неправда према онима који су пали за слободу Србије.
Иницијатор постављања обележја је Цветин Васић, рођени Горњобадањац који живи у Богатићу и који је страдање Јадра током ратова од 1912. до 1918. године описао у књизи “За отаџбину пали непобеђени”.
После освештавања споменика и полагања венаца, одржани су пригодни говори, подсећање на дешавања из 1914. године у овом крају, а онда су ученици школе, издвојеног одељења ОШ “Степа Степановић” из Текериша, извели пригодан програм. На плочи од пиротског камена пешчаника, коју је о свом трошку израдила Мила Панајтовић, историчарка музеја Понишавља у Пироту, налазе се имена седморице знаних и подсећање на 11 незнаних погинулих српских војника.
Класичан споменик
Спомен-обележје јунацима Церске битке представља класичан споменик са православним крстом, а урађен је према идејном решењу академског сликара Драге Симића.
Како је речено, после више од седам деценија исправљена је неправда и више “не морамо поред овог места пролазити погнуте главе”. Обележје је постављено на месту где су сахрањени српски војници настрадали током Церске битке, прве српске и савезничке победе у Првом светском рату, средином августа 1914. године. Српска војска гонила је разбијеног непријатеља, па су војници 3. пешадијског пука Моравске дивизије набрзину, у школском дворишту, у Горњој Бадањи, сахранили својих 18 сабораца погинулих у атарима села подно Цера и Иверка 17, 18. и 19. августа.
Према архивској грађи, коју је село прикупило 1930. године, 11 војника, чија имена нису знали, сахрањено је у заједничкој гробници, док су седморица, за које се знало име и презиме, добило засебне гробове. Мештани су током ратног затишја 1915. године оградили војничко гробље, на крстовима исписали имена знаних бораца и подигли велики храстов крст са натписом “Мир пепелу палих витезова – јуначки погинуше бранећи отаџбину.”
Војничко гробље било је за мештане право светилиште, гробови су били уређени, цвеће засађено, а школарцима су ту држани часови историје. Нажалост, касније је гробље запуштено и заборављено, а одржавано је само до јесени 1944. године и доласка нове власти.
На делу војничког гробља седамдесетих година прошлог века мештани су подигли споменик жртвама Другог светског рата. Од некадашњег војничког гробља није остало ни трага, пошто су крајпуташе уградили у ново обележје и залили бетоном. Сада се на месту, где почивају војници Великог рата, поново налази споменик који подсећа на њихово јунаштво, а поред њега је и споменик жртвама Другог светског рата. Тако се у дворишту школе, издвојеног одељења ОШ “Степа Степановић” из Текериша, коначно налазе подсећања на родољубе који су у два рата бранили Србију.
Ђ. Јанковић – Вести
фото: Ђ. Јанковић
