Како је БИРН, у договору са својим менторима из структуре МИ6, покушао да дискредитује српску обавештајну службу подмећући збуњеним Србима кукавичје јаје Форин офиса, биће ваљда, кредибилне и грешном народу наклоњеније институције?
БИРН се дуго у јавном простору самоуверено и дрско позивао на свој независни истраживачки рад и мрежу, у којој су се, тако лако, ловиле и разобличавале разне афере и непочинства. И ко зна колико би дуго још, бар у ширем јавном простору, словио за ајкулу међу медијским рибама, да се није обелоданила прилично непријатна истина да ова дружина са сечење глава јесте тек пропагадно тело МИ6, односно део специјалног органа британског Форин офиса.
На ове чињенице недавно су упозорили портал „Грејзон“ а затим и РТ. Немали допринос раскринкавању дао је и Ројтерс описавши БИРН као “утицајну продужницу меке моћи британске спољне политике”.
МАЛА ТАЈНА ВЕЛИКИХ СПИН-МАЈСТОРА
Клупко је почело да се одмотава када је портал „Грејзон“ дошао у посед мејл преписки запослених који су регионалну директорку Милку Домановић оптужили за низ пропуста, између осталог и занемаривање дужности и неприкладно понашање према запосленима, због чега је БИРН био принуђен да Европској унији врати грант од 300 хиљада евра, колико му је додељено за само један пројекат. Запослени су потврдили аутентичност мејлова, али су одбили да открију идентитете, уз објашњење да би тиме угрозили своје каријере.
Европска унија само је један од бројних спонзора ове медијске куће. БИРН-ов списак донатора је спектар огранака и делова обавештајних служби и регионалних западних амбасада, пише “Грејзон”. Како додају, документи који су процурили показују да се британско учешће шири даље од пуког финансирања медија, при чему њихове стране обавештајне службе иду толико далеко да обучавају запослене, те чак усмеравају њихове активности кроз такозвани “Бритиш каунсил”.
Интерни документ који је процурио открива да је “Бритиш каунсил” преузео контролу над БИРН-ом у оквиру пројекта Форин офиса, који је наводно имао за циљ “подршку већој независности медија на Западном Балкану”. Оксиморон.
ТВРДЊА НИЈЕ ДОКАЗ, МОМЦИ
Поред бројних чланака у којима се сензационалистички пласирају непроверени наводи уперени против актуелних фигура из политичког и обавештајног миљеа у Србији, БИРН је недавно објавио и чланак где је уз помоћ Амнести интернешнала обавио вештачење телефона неколицине НВО активиста из Србије и „доказао“ како је Безбедносно-информативна агенција у њихове телефоне убацила вирус преко кога их је шпијунирала.
„Истраживање БИРН-а и форензичка анализа Амнести Интернешнал-а открили су да је БИА, користећи израелску технологију Cellebrite, откључавала телефоне активиста које је позивала или приводила на разговоре, а потом у те уређаје убацивала домаћи шпијунски програм NoviSpy. Нису се заустављали само на прикупљању порука и контаката – улазили су у приватне фотографије, пратили породице, укључивали камере и микрофоне. Ово је прича испричана кроз исповести оних којима је БИА узела не само податке, већ и слободу.“
Међутим, извештаји не садрже и доказе за поменуте тврдње. У основи реч је о изјавама Ивана Бјелића активисте неформалне организације СВИЋЕ, као и члана управног одбора Кровне организације младих, Николе Ристића, такође активисте групе СВИЋЕ, и новинара Дојче веле, Ивана Милосављевића из НВО „РИС“, као и анонимног активисте проукрајинске НВО „Крокодил“. Уз то и тврдњи овог медија без икаквог кредибилитета. Доказа нема, али анализа чланка баца ново светло на ове догађаје, изјаве и понашање активиста.
С ПУНИМ ПОВЕРЕЊЕМ У МИ6
Несумњиво да оваквим насловима британска служба, односно њена испостава у Србији- гласило БИРН- настоји да деградира српску безбедносну агенцију, наводећи да она крши основна људска права и прекорачује надлежности. Интересантно да српски активисти који стрепе од српских служби истовремено са највећим поверењем своје телефоне, наводно „оперећене“софтверима за праћење, поверавају на експертизу организацији која се налази под директном контролом МИ6?
Бивши директор БИА Александар Вулин, чији су посланици недавно покренули иницијативу за увођење закона о страним агентима, а на чијем би списку међу првима био БИРН, реаговао је на ове наводе постављајући низ питања о „форезничкој анализи“ за коју не постоји никакав физички доказ, изузев изјава оних чланова цивилног сектора страних служби у Србији:
„Amnesty international и од њих финансиране невладине организације у Србији су покренуле напад на систем безбедности у нашој земљи. Без и једног доказа оптужиле су БИА и МУП да користе разне софтвере као и било које друге службе на истоку и на западу да прикупљају информације од различитих безбедносно интересантних лица. Занимљиво да Amnesty и од њих финансиране невладине организације никада нису питале ЦИА који софтвер користи да прикупља информације па ни када је откривено да ЦИА прислушкује Ангелу Меркел и читав низ других политичара ЕУ. Молим партнере из СНС да још једном размисле о подршци закону о страним агентима.“
МРАЧНА ИСТИНА О ХЕРОЈИМА НАЦИЈЕ
Интересантно је да се у западном друштву безбедносне агенције попут МИ6 и ЦИА глорификују у читавом друштву, пре свега кроз филмску продукцију где се агенти ових служби представљају као хероји нације, упркос чињеници да је реч можда о институцијама које најмање поштују људска права, слободу и приватност, да не говоримо о апсолутном одсуству поштовања људских живота, не само појединаца, већ читавих народа. О доказаним злочинима ових агенција на Блиском истоку, Африци, па чак и европским земљама и у Србији, писали су чак и западни медији. Но, то их не спречава да демонстрирају своју моћ чак и тамо где су српска и руска служба, у циљу заштите националних интереса, спречене.
Идентичан пример приступа британске и америчке тајне службе виђен је у Русији, где су тамошњи медији и НВО радили на пропагандној дискредитацији руских служби у очима становништва, међутим Москва је имала довољно снаге да пресече ове активности и пре самог доношења Закона о страним агентима, који, ваља поновити, у САД постоји још од 1938. године. Упркос санкцијама, одређени НВО, медији и стране агентуре упорно раде на промоцији Русије као мрачне силе где су све врсте слобода ограничене а људска права малтене не постоје, и то све захваљујући „диктатору“ Путину и његовим тајним службама.
Главни разлог таквој пропаганди јесте чврста намера Руске Федерације да се избори за традиционалне вредности и сачува морално и психичко здравље нације, што, ако се реално погледа, није случај са земљама Запада где су слободе свих врста, а пре свега сексуалних, и њихове вредности које покушавају да наметну остатку света, јасан знак и културне и националне пропасти.
ОБРУШАВАЊЕ НА БИА
Ни напади на БИА нису пуки инцидент. Као једна од кључних иснтитуција за очување суверенитета и безбедности Србије, она представља озбиљну препреку за спровођење западне агенде, од којих је тренутно кључна – рад на дестабилизацији земље. Поред спорадичних оптужби које су изнесене у протеклих неколико месеци, па и година, на рачун ове службе, последњи наводи јасно показују да се пропаганда са политичког нивоа премешта на обавештајне агенције. Наравно у намери да њихов углед и кредибилитет још више унизи, у друштву, које такође захваљујући пропагандним гласилима западних страних служби, већ има потпуно искривљен доживљај ових институција, које хтели неки или не, морају да постоје и како се кроз време показало, служе као последњи бедем одбране суверенитета и опстанка сваке државе.
У тренутној ситуацији, прозападна медијска машинерија ради пуном паром. Овде није реч само о БИРН-у, него читавој Јунајтед групи коју сачињава на десетине утицајних портала, штампаних медија, телевизијских канала, као и бројним другим истраживачким мрежама које такође спонзоришу и којима управљају стране амбасаде. Задатак је убрзан рад на урушавању поверења у све могуће институције. У том кључу треба разумети и напад на БИА, где се преусмерава пажња на „кршење људских права и слобода“ активиста, што је даље произвело ширење панике међу већином грађана и наравно осудама агенције која им, према тврдњама медија који је доказано испостава МИ6, ускраћује право на приватност.
КО ЋЕ ДА ПОСТАВИ ПИТАЊЕ?
Оно што је кључно у овој ситуацији и можда најинтересантније јесу активисти и сведоци, који показују безгранично поверење према овим организацијама. Ниво сарадње, где се телефони и осетљиви подаци безрезервно уступају организацијама са доказаном историјом повезаности са британском обавештајном службом МИ6, указује на много дубље везе између такозваних „независних активиста“ и западних структура.
Зашто би, примера ради, НВО активисти попут Николе Ристића или Ивана Бјелића из групе СВИЋЕ, које прозападни медији месецима представљају као борце за људска права, демократију, екологију, и све друге актуелне теме, показали толико поверење у организацију која је директно повезана са западним обавештајним апаратом? Да ли су заиста жртве, или су активни учесници у креирању наратива који имају за циљ дестабилизацију земље? Њихово безусловно прихватање анализа организације попут Амнестија, која је доказано, не само у Србији, него у свим земљама које се одупиру западним системима вредности, манипулисала чињеницама, информацијама и од неподобних политичара или људи из безбедносних структура, кроз медије попут БИРН-а, стварала непријатеље у очима народа, само појачава сумњу у њихове улоге.
Али, имајући у виду читаву медијску ситуацију у Србији, где су са једне стране добро обучени пропагандисти, а са друге режимски осредњи сензационалисти – права питања нема ко да постави.
НЕД-ЗАЈЕДНИЧКИ ИМЕНИТЕЉ
Знамо дакле да активности БИРН одавно превазилазале оно што се назива новинарско истраживачким радом, као и да су активисти које смо поменули све, само не обични НВО борци за бољи систем, суверену и независну Србију. Организације са којима су ови активисти и медији повезани имају исте спонзоре – од британских фондова до структура под окриљем Европске уније, УСАД и наравно НЕД!
Заједничким снагама, медији, НВО активисти и прозападни политичари, као три основна стуба страног утицаја, оваквим деловањем не само да дискредитују домаће институције, већ и активно раде на јачању утицаја страних обавештајних структура, а да обичном читаоцу који чита такве таблоидне наслове уопште није јасно шта се заправо дешава.
ТРАГОВИ ИМ СМРДЕ НЕЧОВЕШТВОМ
Такође, методологија рада ових организација у Србији и Русији, изузетно подсећа на активности које су британске и америчке структуре спроводиле у Украјини, Јерменији, Либији и Сирији, односно у свим земаљама где је уведена западна демократија, и укинут суверенитет нација. У тим земљама, локални активисти и медији, финансирани од ових истих извора, били су кључни за креирање прича које су послужиле као изговор за интервенције. А крајњи резултат је хаос који преживљавају и дан данас, а који, темпом који гледамо, полако улази и у Србију.
Активисти, дакле, који раде под окриљем ових донатора, све су, само нису независни. Управо из тог разлога, јачање законске регулативе и већа транспарентност за коју се ови активисти наводно боре , попут закона о страним агентима, постаје неопходно. Једини начин да се од страних утицаја заштите не само безбедносне структуре, већ све државне институције. И, суверенитет, дабоме.
