Веизовић: У суботу сви на улицу јер није ово прћија Кристофера Хила и Маринике Тепић, већ НАША СРБИЈА!

Реципрочно отказивању геј шетње, отказана је и и народна литија. И поред тога што су смерови кретања ових двеју шетњи били у потпуно различитим правцима, постојала је основана сумња да би у неком тренутку доста агресивни и по природи контраверзни педери склони изазивању инцидената могли изазвати гнев народа и још испасти и жртве.

Сада долазимо до проблема! Наиме, иако је геј парада наводно отказана, она ће се ипак одржати. Горе поменути амбасадори уложили су сувише новца у овдашње корпоративне педере да би и смели уопште да помисле да се геј парада откаже, и наравно да рачунају на то да би полицијска сила према страним држављанима и страним државницима изазвала међународни политички инцидент. И без обзира на директан удар на унутарње политичке одлуке Србије и суверентитет, биће како они кажу. Али ваљда се и народ нешто пита!

Са друге стране организатори народних литија већ су пристали на идеју да је геј парада отказана и сасвим је извесно да сила људи која је била протеклих седмица неће бити иста. Што донекле потврђује и речи монаха Антонија да су литије организоване од стране саме државе и врха СПЦ, не само да би се истрошила народна енергија јер је она из дана у дан све већа, већ да би се лакше контролисала – они позову, они распусте! Сурово, али истинито.

Чак и без обзира на ту чињеницу, чију спознају управо примамо, не можемо оспорити ону предивну народну енергију која је чинила Богородичин град никад сјајнијим и лепшим! Можда нисмо ни знали колико утицаја има Српска православна црква на народ и да је једина опозиција коју било која политичка партија има, да је довољан један стидљиви позив да се сјати народна сила. Како би тек било да позив није био стидљив и да је патријарх српски стао на чело литија првог дана, да није оправдавао сваку своју изговорену реч и да се заиста узда само у силу онога у кога сви треба да гледамо и коме да се надамо док чувамо завете које нам је Он дао?!

Хтели ми то да прихватимо или не, изнад нас и око нас води се рат и за наше душе а сада већ изражено за душе и психу наше деце. Десет година је отпор пружао мали број људи окупљен око монаха Антонија и по неке националне организације, док је СПЦ мудро ћутала. За тих десет година док су се они „само шетали“, ушетали су се у све институције почевши од вртића до цркве, а како им је све то мало сада би да читав народ преобликују по свом болесном облику и то тако агресивно да су у стању да згазе свакога ко им стане на пут. Њихова агенда неће се зауставити на једној шетњи, већ ће ушетати у дом свакога од нас, и неће се зауставити само на ЛГБТ+ и родној пропаганди, јер оно плус оставља читав низ других болесних сексуалних варијација од којих је свакако педофилија најгора и баш она биће шлаг на овој горкој торти коју нам послужују.

Управо зато што то није „само шетња“ већ пропагандни рат против православља, традиционализма и породице, а без здраве породице нема ни здраве државе, у суботу 17. септембра и ми морамо бити на улици. Залет који су они узели иде толико далеко да осим преумљења и спуштања свих граница морала, њима смета и српска застава, химна, поздрави јер како кажу „није ово земља у којој живе само Срби“, па би да направе експериментални полигон и изборе се против свих „конзервативних идеја“ како наводи амерички амбасадор, а прва на удару јесте и биће СПЦ. Па иако наши црквени великостојници још ћуте у тмини страха, ми не смемо тај страх да осећамо посебно не од оних који су у сваком смислу инфериорнији у односу на нас.

И нисмо били на улици ни претходних литија због неких организатора, јер ми и не знамо ко су организатори, већ смо били због идеја које заступамо.

Они ће шетати јер имају иза себе болесни запад. А ми ћемо спречити ту шетњу јер иза себе имамо Бога, једни друге, имамо децу којима желимо бар здраву будућност да обезбедимо или можда треба да дозволимо да и наша деца сутра живе у страху. Бићемо на улици  јер је ово наша земља а не земља Кристофера Хила или Маринике Тепић, Румунке која двеста хиљада Срба назива хулиганима јер неће да падну на колена  пред онима који и даље званично имају Ф дијагнозу која означава сексуалне поремећаје у шифрарнику менталних обољења у Србији.

Не смемо дозволити да се ово више понавља јер они не желе само једнака права, која већ имају, већ надправа, односно тзв позитивну дискриминацију у односу на нас као и свака друга наводно национална угрожена мањина. Та угрожена права о којима они говоре је давно прошло време и једини који су у овом тренутку угрожени смо ми, ми који смо већ годинама терорисани од стране те мањине и ако сада не станемо на пут тој болесној машинерији, већ сутра ће бити касно.Наша слабост неће коштати само нас, већ нашу децу здраве будућности јер је питања дана када ће се и педофили слободно шетати а родитељи бити затварани јер су сопствено дете хтели да заштите. Надам се да неће доћи тај дан и да неће бити оних који се кају што нису 17. септембра изашли на улице и онемогућили да нашом земљом управљају странци.

За ову борбу постоји превише разлога да бисмо сада одустајали, при том ваља имати на уму да је овај свет постао отворено биполаран и да ћемо као држава морати да се одлучимо да ли смо за Запад или против, односно у нашем случају да ли хоћемо да будемо робови или слободни грађани, јер тај Запад који се толико залаже за те слободе у нама Србима увек ће видети „мале Русе“ које треба потчинити и уништити. То уништење не мора под обавезно да значи физичко затирање сад и одмах, али идеје које нам се натурају свакако временом воде у наш нестанак а на задњој литији јасно смо показали да у нама још има снаге да се боримо и победимо. Зато верујем у овај народ, у његов слободарски дух и да ће се тај први корак ка здравом избору показати у суботу. И што је најважније избор имамо и раширене руке од стране оних којима и по вери и по идеологији заиста припадамо, и за које нећемо бити робови већ једнаки.