Последње затварање није ништа друго него приморавање становништва на вакцинацију. Иако се режимски али и опозициони медији, свеједни у истој служби Новог светског поретка, упорно хвале на великом одзиву и највећем броју вакцинисаних становника у Европи али и свету у односу на укупан број становника, изгледа да ствари нису баш тако сјајне.
Баш као што смо према већини медија „економска и војна сила“ у региону, по истом принципу се одвија и вакцинашка пропаганда. Осим обичног становништва и самог политичког врха, који упорно избегава вакцинацију и показује не само незаинтересованост већ и забринутост, свој негативан став према вакцинама показује и све већи број медицинског особља. Појединци који су се усудили да проговоре, поставили су бројна питања, не само о безбедности саме вакцине која се тренутно испитује на вакцинисанима, већ и о томе да ли ћемо вакцину примити једном, односно два пута, или ћемо је примати читаво живота?!
Нажалост, њихов глас се или недовољно чује, откупи или угуши претњом отказом или неким другим уценама, а будући да смо „економски тигар“ чији становници живе на рубу егзистенције, нити је тешко откупити, нити ућуткати.
Ипак, и поред непрекидне пропаганде којом се од самог јутра до вечери народ бомбардује негативним вестима, ширењем пандемије, појавом нових вируса, бројем смртних случајева, страхом, паранојом, одзив је недовољан а вести које само путем друштвених мрежа и појединих алтернативних медија стижу до грађана о ситуацији у читавом свету, где се на улицама воде грађански ратови за слободу кретања, избора и на право на нормалан живот, још су један од разлога малог одзива.
Ако се на све то дода бомба вест која је одјекнула Србијом, а то је не само да ћемо правити руску вакцину у Србији, него чак и градимо фабрку где ће се производити кинеска вакцина, руља се мора довести „у ред“. Јер побогу, шта ћемо радити са свим тим вакцинама, ако се народ неће вакцинисати бар једном ако не и више пута годишње.
Ту већ долазимо до наводних подела међу кризним штабом. Где послушни медицински део кризног штаба предлаже затварање, јаче мере, одузимање сваког вида слободног кретања, док са друге стране политички део кризног штаба је мишљења да народ мора нормално да почне да живи.
Један од најгласнијих политичара јесте и Горан Весић, који се „свим силама бори за слободу народа“, али само оног вакцинисаног. По његовим речима, вакцинисани имају право на нормалан живот, па вероватно треба на неки начин жигосати, обележити оне вакцинисане, попут стоке, све док остали, непокорни не схвате да је једини пут у слободу да се препусте руљи и прихвате да су робови новог света.
Управо овим последњим затварањем, који је још један удар на ионако уништену српску економију, праве се још једне вештачке поделе међу српским народом:
– Међу онима који су пристали на уцену, примили вакцину са надом да ће их то вратити у ону стару нормалу
– и оним другима који желе да задрже своју слободу, непокорни и неспремни да робују политичким моћницима и фармацеутским компанијама.
Политиканти су овим потезом направили не само раздор међу најближима, породицама, већ су довели до тога да ће кривицу за затварање сносити људи који још увек могу да размишљају својом главом и који не желе да приме вакцину која не само да није лек, већ највећи медицинско – психолошки екепримент икад.
А да лудило свега буде још веће, и поред чињенице да је све већи број заражених у болницама управо онај део света који је вакцинисан, ти вакцинисани а оболели, прихватају тезу „стручњака“ да је кривица на невакцинисанима и на њима самима јер су се опустили мислећи да вакцина све решава!
Збогом логико и здрави разуму, живеле вакцине и јаловљење српске руље.
Весна Веизовић / Васељенска
